sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:31

Evropa ne oprašta neplaćene saobraćajne kazne

Zbog prekršaja počinjenih na teritoriji EU, građanima koji se ogluše o plaćanje kazni može biti zabranjen ulaz u zemlje članice
Autor: Jelica Anteljutorak, 12.06.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Našem čitaocu, koji je u novembru prošle godine u Ljubljani napravio saobraćajni prekršaj, ovih dana je na kućnu adresu u Beogradu stigla kazna. Zbog prekoračenja brzine od 15 kilometara na čas trebalo bi da plati 250 evra. Kako je navedeno u obaveštenju, u roku od osam dana može da izmiri polovinu ovog iznosa ili da se žali i svoje pravo zatraži na slovenačkom sudu. Problem je što je, uz obaveštenje, kao dokaz priložen i snimak radara, zbog čega su šanse da dobije spor gotovo nikakve.

Ova priča je posebno zanimljiva jer počinje sezona odmora i veliki broj naših građana putuje u inostranstvo automobilima, ali mnogi ne znaju da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.

Kako „Politika” saznaje, na crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog i kaznu jer čak i najmanja opština u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije. Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom graničnom prelazu u EU saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove nepoželjne liste može, kažu naši sagovornici, potrajati i nekoliko godina.

Našeg čitaoca je zanimalo da li je obavezan da plati ovu kaznu koju je očigledno napravio, vozeći malo brže u Ljubljani, i da li ona može da zastari i u kom roku.

Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, kaže za „Politiku” da je u konkretnom slučaju jasno da bi se naš čitalac plaćanjem polovine kazne mogao osloboditi ostatka obaveza propisanih za prekršaj zbog koga je izdat nalog.

– Ako je svestan da je počinio prekršaj, savetujemo da plati polovinu i izbegne dalje moguće neprijatnosti. Međutim, ukoliko ne prihvata da je počinio prekršaj, preostaje mu da inicira sudski postupak u kome bi on bio u svojstvu okrivljenog – objašnjava Marinović i dodaje da, ukoliko to ne učini, smatraće se da je prihvatio odgovornost za prekršaj i biće sproveden postupak izvršenja i naplate celokupnog iznosa kazne.

Prema rečima našeg sagovornika, za svaku prekršajnu kaznu propisan je i rok zastarelosti izvršenja, ali se on razlikuje od zemlje do zemlje. U Srbiji je ovaj rok najkraći i iznosi dve godine, a u Hrvatskoj ili, na primer, Crnoj Gori tri, odnosno četiri godine, računajući od dana pravosnažnosti sudske odluke.

– Koliko mi je poznato iz prakse, do sada nije zabeleženo da je neko lice koje nije platilo kaznu izrečenu u jednoj državi članici EU trpelo posledice u drugoj državi članici. Zato pretpostavljam da ni ovaj građanin koji je načinio saobraćajni prekršaj u Sloveniji, ne bi trebalo da ima problema, ukoliko letuje u Grčkoj ili Italiji, a posebno ne ako planira putovanje u zemlju koja nije članica EU – objašnjava predsednik Prekršajnog suda u Beogradu. Na pitanje na koji način nadležne institucije iz zemalja EU dolaze do podataka o počiniocima prekršaja u Srbiji, on kaže da postoji uspostavljena saradnja i da se ovi podaci razmenjuju između nadležnih institucija, bez obzira što nismo u EU.

– Ovaj nalog sa kaznom je uručen posredstvom takozvanog instituta međunarodne pravne pomoći koji se koristi uz prethodno postojanje ugovora o bilateralnoj ili multilateralnoj saradnji između Srbije i u ovom slučaju Slovenije. Ugovori se odnose na pružanje pravne pomoći (najčešće u građanskim i krivičnim, ali i prekršajnim stvarima), pa se komunikacija nadležnih organa (sudova) obavlja preko ministarstava pravde država potpisnica ugovora. Preko njih se šalju zamolnice za pružanje pravne pomoći – ističe Marinović. On dodaje da se na ovaj način ne uručuju samo odluke o kažnjavanju, nego i pozivi za suđenja u zemlji u kojoj je neki prekršaj počinjen.

– Nedavno smo imali u Beogradu uručenje poziva za saslušanje jednom našem sugrađaninu koga je Prekršajni sud u Solunu pozvao kao okrivljenog na suđenje u vezi sa saobraćajnom nezgodom u kojoj je učestvovao prošlog leta – zaključuje Milan Marinović.

Isti nalog – drugačija primena

Prekršajni nalog postoji u mnogim pravnim sistemima kao i kod nas, ali nije jednako regulisan u svim državama i njegova primena nije na isti način široko propisana. Tako, na primer u Hrvatskoj i Crnog Gori (a pretpostavljam i u Sloveniji), prekršajni nalog može biti izdat i počiniocu prekršaja za koji je propisana novčana kazna u rasponu između minimalne i maksimalne kazne. U Hrvatskoj je to, na primer, između 300 i 500 kuna, a u Crnoj Gori od 200 do 400 evra. U Srbiji je primena prekršajnog naloga mnogo uža i izdaje se samo za one prekršaje za koje je propisana isključivo novčana kazna u fiksnom iznosu – pet ili deset hiljada dinara.

Brže kroz tunel u EU košta i do 450 evra

Saobraćajni prekršaji u EU se najčešće evidentiraju preko video-nadzora kojim je pokriveno mnogo više tačaka nego recimo u Srbiji. Najčešća su prekoračenja brzine u tunelima i na auto-putevima, za šta je zaprećena kazna od 150 do 450 evra, prolazak kroz crveno do 350 evra, a nepropisno skretanje 150 evra. Nisu blage ni kazne za nepropisno parkiranje koje mogu neoprezne vozače da koštaju i do 150 evra u zavisnosti od grada i države u kojoj su se nepropisno parkirali.


Komentari13
a15f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ненад Мирковић
Мени су у тунелу између Италије и Француске снимили брзину (не сећам се али око 20км/ч преко) у марту ове године са рента кар колима и стигла ми је казна од 530€...
Mladen
Ovo nije tacno. Nemacka brise sve kazne posle 5 godina od trenutka kada je saobracajni prekrsaj registrovan.
zoran
ima kontrole,i bice ih sve vise.naravno da se placaju kazne i tu nema spora.stizu i nama na kucnu adresu ako te uhvate sa vecom brzinom.na primer auto put ka gracu i becu,ima iskljucenje za grac i tu sa 80 za nekih dvadeset metara treba da skines na 50,ako ne uradis kazna je 65.evra,i stize diljem evrope na kucnu adresu.naravno slika obavezno.naravno srbi ko srbi samo da nekoga izigraju,ali ovde to ne pomaze.samo nemojte da dodjete u situaciju da vam oduzimaju auto i prodaju radi kazne jer kod njih nema sale.pozdrav iz evrope.
Zabrinuti
Širom evrope se kaze u srbiji, zorane
Preporučujem 5
ivan
Mislim da ne bi trebalo dozvoliti da strani sudovi sprovode svoje odluke u Srbiji sem ako je to po medudrzavnom sporazumu.
Саша Микић
Не спроводе они своје одлуке по Србији, мада постоје међудржавни споразуми о томе, већ достављају своје одлуке осуђенима по месту пребивалишта. Држављанин Србије може, а не мора да плати казну по тој пресуди, али када крене пут ЕУ нек се не нада да ће се тек тако ''провући''.
Preporučujem 15
Zoran Dragicevic
bice zabranjen ulaz u citao podrucje "sengenska".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja