sreda, 19.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:31
INTERVJU: ALAN PLATEL, belgijski koreograf

Nacionalizam smatram užasom današnjice

Činjenica da smo svi povezani posredstvom interneta i da imamo prijatelje širom sveta čini apsurdnim pokušaj da se izolujemo unutar nacija, zastava i himni
Autor: Borka Golubović-Trebješaninutorak, 12.06.2018. u 22:00
Алан Плател (Фото Chris Van der Burght)

Proslavljeni belgijski koreograf Alan Platel najveća je zvezda ovogodišnjeg 52. Bitefa, koji će biti održan od 14. do 22. septembra 2018. godine. U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” najavio je svoj dolazak u Beograd. Platelovom muzičkom predstavom „Rekvijem za L”, koja je početkom godine imala svoju svetsku premijeru, biće zatvoreno 52. izdanje Bitefa u Centru „Sava”. Nosilac projekta „Rekvijem za L” je poznata belgijska kompanija „Les ballets C de la B”, a autori predstave su kompozitor Fabricio Kasol i koreograf Alan Platel. Iza ovog projekta stoji nekoliko uglednih svetskih koproducenata, kao što su Berliner festšpile, Marsejski festival, Onazis centar iz Atine…

Poznato je da autentičnost predstavlja rizik. Vaša predstava „Rekvijem za L” bazirana je na muzici koju je komponovao Fabricio Kasol, a u kojoj se prožimaju Mocartov „Rekvijem” i afrička muzika. Šta vam je bila polazna tačka u radu na ovoj predstavi?

Kasol iza sebe ima iskustvo dugo više od 25 godina tokom kojih je sarađivao sa muzičarima iz celog sveta. Nas dvojica smo već mnogo puta ukrstili svoju umetnost, a poslednja naša saradnja pre „Rekvijema za L” bila je predstava „Coup Fatal”, gde je on radio sa grupom muzičara iz Konga koji su reinterpretirali baroknu muziku Evrope, tačnije čuvena barokna dela Baha i ostalih kompozitora tog perioda. Kad mi je rekao da ovog puta namerava da za osnovu projekta uzme Mocartovu muziku i od nje napravi nešto slično, pomislio sam da je to smeo potez. Međutim, kada sam čuo prvu probu, što je bilo pre otprilike godinu i po dana, bio sam impresioniran. I znao sam da moram da smislim nešto što će biti podjednako snažno koliko i muzika, tako da sam počeo da razmišljam o nekoliko elemenata buduće predstave.

Koji su to elementi?

To je pre svega upečatljiva scenografija koja podseća na „Denkmal”, spomenik Holokaustu, koji se nalazi u Berlinu. Pored toga, razgovarao sam i sa muzičarima i u stvaranje predstave utkao i njihove lične priče. Međutim, ono što je bilo glavno jeste činjenica da je u osnovi „Rekvijema” smrt. To može poslužiti za nastanak neke predivne metafore, ali je moja namera bila da vidim da li je moguće da to doslovno postavim na scenu. Drugim rečima, da na sceni zaista vidimo kako neko umire. Tako je otpočeo dug proces koji sam proživeo zajedno sa svojim bliskim prijateljem koji je lekar i koji je radio sa ljudima na palijativnoj nezi. Pitao sam ga da li bi bilo moguće naći slike ljudi koji doslovno umiru i da li bismo to mogli da upotrebimo na sceni. Oko godinu dana bavili smo se time, posećivali ljude suočene sa sopstvenom smrću, a onda je, potpuno neočekivano, do nas došla priča gospođe L, žene koju smo obojica poznavali. Ona je znala da radimo na toj predstavi, kao što je znala i da će umreti veoma, veoma brzo. Pozvala me je da se vidimo, razgovarali smo o projektu i ona nam je dopustila da snimimo kako umire. Ti prizori sada predstavljaju integralni deo predstave. Naša muzička predstava je bazirana na nesvakidašnjoj atmosferi koju stvara 14 fantastičnih muzičara koji sprovode taj ritual za L.

U predstavi „Rekvijem za L” povezujete različite muzičke tradicije i rituale koje sprovode gotovo isključivo muzičari iz Afrike. Odražava li ta odlika neki politički stav i na koji način posmatrate interkulturalno pozorište u današnjem svetu migracija i etničke netolerancije?

Muzičare je odabrao Fabricio, tačno znajući sa kojima od njih želi da radi. Neki od njih su iz centralne Afrike, dok su drugi, koje je znao iz predstave Breta Bejlija „Makbet”, iz južne Afrike. Jedan je sa Novog Zelanda, a ima ih nekoliko i iz Evrope. Takav njegov izbor publika često vidi kao politički stav, ali je to prevashodno umetnički izbor. Želeo je da sarađuje baš sa tim ljudima jer su oni izuzetni muzičari. Sa druge strane, postoji ta u današnje vreme veoma živa tema koja se tiče kulturne aproprijacije, odnosa između crnog i belog. Lično smatram da je mešanje iskustava i ljudi, na čemu radim duže od 25 godina, pristup apsolutno neophodan u pozorištu i plesu. Ukoliko vam je namera da kažete nešto o svetu, taj svet mora biti prisutan na sceni. Čvrsto sam uveren da takav pristup predstavlja budućnost, mada sam, naravno, svestan tih problema koji postoje u savremenom društvu. Oni me, međutim, neće sprečiti da donosim sopstvene umetničke odluke.

Rođeni ste i odrasli u Belgiji. U kojoj meri i na koji način vas je taj centar kulture formirao kao umetnika?

Što sam stariji to sam svesniji odakle potičem. Taj gradić, Gent, pun je istorije i umetnosti. Mnogi umetnici rođeni su u tom gradu, mnogi u njemu i dalje žive. I, uprkos tome što dugo nisam smatrao da su na bilo koji način uticali na moj rad, sada vidim da ipak jesu na mene izvršili uticaj. To što sam rođen u Belgiji smatram blagoslovom. Volim apsurd te zemlje koji se ogleda u tome da sada, posle gotovo 200 godina, treba da osmislimo suživot za tri međusobno veoma različite zajednice. Mislim da se ceo svet trenutno bavi time. To nije lako. Po ubeđenju sam apsolutni antinacionalista i nacionalizam smatram užasom današnjice. Podsticati ljude da se identifikuju prema mestu iz kojeg potiču ili prema boji kože, to je po meni povratak u prošlost. Činjenica da smo svi povezani posredstvom interneta i da imamo prijatelje širom sveta čini apsurdnim pokušaj da se izolujemo unutar nacija, zastava i himni. To je, po meni, potpuno besmisleno.

Šta trenutno zaokuplja vašu umetničku pažnju? Kako vidite globalnu kulturu i političke tokove kojima svi pripadamo?

To je veoma kompleksno pitanje. Izloženi smo neverovatnom prilivu informacija i pokušaj da ih procesuiramo i formiramo jasan stav o svakoj od njih je težak posao. Oduvek sam bio čovek eklektičnog uma, zainteresovan za najrazličitije stvari i nemam posebne preference. Mnogo toga volim i u mnogo čemu mogu da uživam. Ako treba da izdvojim jednu opsesiju, onda je to Bahova muzika. To je jedini jasan izbor koji umem da napravim. Što se ostalog tiče, umem da uživam u čitavom nizu najrazličitijih stvari.

Bitef je oduvek predstavljao most koji povezuje podeljene kulture i ideologije. Budući da ste na Bitefu već gostovali, sa kakvim mu se očekivanjima i emocijama vraćate?

Na našim mnogobrojnim putovanjima shvatio sam da su nam svuda u svetu potrebni ljudi posvećeni organizovanju festivala, dovođenju predstava. Da bi jedan festival opstao, potrebno je mnogo hrabrosti i energije, i na tome sam uvek neizmerno zahvalan. Ono čemu se nadam jeste da upoznam mnogo ljudi, da saznam šta se događa kod vas, eto, to bih voleo da se desi.


Komentari11
91e4b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... kada neko hoce da bude veliki,moderan,angazovan i svetski u tkzv modernom svetu,da demokratskom,svetu koji sebe predstavlja kao medjunarodnu zajednicu,naravno sa puno uvek ciste ljubavi za ljudska prava onda je prvo slovo u toj azbuci nacionalizam i borba protiv njega ... i eto poruke za nas kako to nevalja biti nacionalista i patriota ... sve bi bilo dobro kada bi izbrisali istoriju ali ne ide ... bilo bi dobro da se autor malo angazuje i osvetli svu pljacku,otimanja,zlocine,masovne zlocine sa kojima je sve to bogatstvo steceno ... tek tada cu poverovati u tu dogmu o nacionalizmu ...
Божидар
Када патриотизам прераста у национализам? Онда кад мени неко испред лица гура своју заставу машући њоме покушава и да ме распали дршком, онако случајно. Него гос. Плател зар вама никада не засметају дупли стандарди? То вама дође некако као нормално, јел тако?
dejan sakovic
Nacionalizam je veoma poželjan i pozitivan.Šovinizam nije.
радисав
Фашизам и комунизам су били ужаси јучерашњице, а из њихових шињела је настао глобализам, као ужас данашњице. Код сваког новог светског поретка, нова је само кореографија (разумем корегорафа и његову фасцинацију), а суштина је иста, тоталитарна.
Tomislav K
Čovjek priča o strašnom nacionalizmu, a nije primijetio da je 25% stanovništva Bruxellesa arapsko muslimansko. Koji li je to poremećaj....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja