sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:39
BELEŠKE S PUTA: Herceg Novi

Osunčan, zelen i kaskadan

Ko dođe u zaliv Boke Kotorske, kopnom ili morem, mora da poseti grad u najjužnijem fjordu Evrope, pozira na stepenicama, slika se podno Sat kule u kojem kuca satni mehanizam – iz Beograda
Autor: Andrijana Cvetićaninsreda, 13.06.2018. u 14:15
(Фото Туристичка организација Херцег Нови)

Čitaoci neka ne zamere što je u naslovu parafrazirana rečenica nobelovca Ive Andrića i povremenog stanovnika grada ušuškanog na najjužnijem fjordu Evrope. O Herceg Novom on je napisao da je grad „večitog zelenila, sunca i brojnih skalinada”.

Tu je pisac provodio zime, desetak godina, sredinom 20. veka, sa suprugom Milicom Babić, u kući na Toploj, okruženoj baštom bogatom sa više desetina različitih vrsta biljaka.

Od njegovog opisa zabeleženog pre više od pola veka malo šta se promenilo. Broj osunčanih dana tokom godine, više od 220, ostao je isti. Stepeništa u centru kao i ona krivudava, urbanistički kapilarna, natkrivena magnolijama, zelenom lozom, širokim listovima kivija, uvek nekako sa završetkom na šetalištu uz Jadran, jedino su još više uglačana od ljudskih stopa; ne samo stanovnika kojih je nešto više od 11.000 već i gostiju koji su tokom leta i čitave godine u Novom.

Biljnu vizuru nekada adrese ribara i pomoraca, naseljene prema arheološkim izvorima u trećem veku pre naše ere, danas narušava pošast zvana crveni palmin surlaš. Prepoznatljiv po brojnim stablima palmi Herceg Novi danas izgled drugačije – „ošišano”.

Vrsta insekta koja se često naziva i azijski palmin žižak uzročnik je desetkovanja visokih stabala. Parkovi „Boka”, onaj u blizini Zavičajnog muzeja, kao i zelena javna površina na nevidljivoj granici sa naseljem Igalo, ostali su bez razgranatih krošnji dugačkih pera palme. Radnici lokalnog komunalnog preduzeća od zime i tokom proleća sekli su osušena stabla kako bi sprečili dalje širenje epidemije.

I vlasnici privatnih kuća u čijim dvorištima su rasle kanarske datule koje je napala ova vrsta insekata morali su najpre da ošišaju bujne krošnje, a ako kako to nije bile dovoljno morao je da se začuje zvuk motornih testera.

Da li za utehu ili ne, prema rečima Stevana Katića, predsednika opštine Herceg Novi, uz sve sprovedene mere, za stabla jedne vrste palmi nije bilo spasa.

– Epidemija surlaša je poslednjih nekoliko godina promenila zelenu vizuru mnogim mestima duž obale Jadranskog mora. Od Italije, Hrvatske pa eto i do juga gde smo mi. Od te pošasti nismo uspeli da se odbranimo. Primera radi, ni u Dubrovniku više ne možete da vidite kanarske palme – poredi Katić.

Zato se ponosi na činjenicu da je grad ostao imun na „betonizaciju”, koja je poslednjih godina sustigla mnoge gradove crnogorskog primorja. Kako je Herceg Novi oduvek bio grad pun zelenila, čini da je sečom jedne vrste palmi ostao bez znatnog dela flore.

Na sreću, surlaš voli da jede samo ovu vrstu. Lepezaste palme su imune, neguju se druge vrste tropskog  rastinja, četinari, cveće... po čitavom gradu.

Šetač jednosmernim strmim ulicama i oni u boljoj kondiciji koji više vole da koriste stepenice, ujedno prečice, mogu da vide na svakom koraku kako sami Novljani neguju svoje bašte.

Ako su i uskraćeni za klasičnu morsku fotku – sa ramom od palminog lišća, posetioci mogu dobar selfi, zajedničku fotografiju da naprave u srcu starog grada, na glavnom gradskom trgu nad kojim dominira Sat kula.

Podignuta za vreme turske vladavine, sredinom 17. veka, prepoznatljiv je simbol Herceg Novog i jedan od najslikanijih motiva. Na jednom od unutrašnjih zidova je spomen-ploča osnivaču grada Tvrtku Prvom Kotromaniću.

Interesantno je da je od sredine devedesetih godina 20. veka stari satni mehanizam zamenjen elektronskim, poklonom grada prijatelja – Beograda, izrađenim u zemunskoj fabrici satova.

Manastir Savina

Ušuškan u mediteranskom zelenilu, krošnji pino drveta i čokota loze na dva kilometra od centra grada, u istoimenom naselju nalazi se manastir Savina. Kompleks čine dve crkve posvećene Svetom Savi i Uspenju Bogorodice kao i manastirski konak. U riznici pravoslavnog kompleksa nalaze se brojni predmeti iz istorije i vredne knjige, čuvane od 13. veka. Na jednom od unutrašnjih zidova velike crkve Uspenja Bogorodice je spomen-ploča koja svedoči o boravku kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je na svoje poslednje državničko putovanje krenuo upravo iz ovog hrama. U jesen 1934. godine, 45-godišnji vladar Kraljevine Jugoslavije iz Savine se spustio u luku u Zeleniki i ukrcao na brod „Dubrovnik” kojim je krenuo ka Francuskoj, gde je u Marselju ubijen. Ovaj manastir na teritoriji novljanske opštine tek je jedan od 89 verskih objekata; ukupno je 14 katoličkih i 75 pravoslavnih crkava. Čak četvrtina nepokretnih spomenika kulture države Crne Gore nalazi se na teritoriji Herceg Novog.


Komentari1
75feb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
Sta je bilo sa kucom u Herceg Novom u koju je godinama dolazio nas jedini Nobelovac Ivo Andric. To se u napisu ne vidi . Kucu u Visegradu gde je proveo mladost poklonio je opstini u nameri da se ona pretvori u muzej ali opstina je prodala privatnom licu i od muzeja i dan danas nema nista. Veliki Srpski dobrotvor Arcibald Rajs ostavio je kucu u Topcideru . Posle njegove smrti drzava je protivno testamentu kucu prodala privatnim licima. Zato u popisu kulturnog nasleđa Srbije imamo bezbroj kuca narodnih heroja pod zastitom drzave. Oni prethodni mozda su bili moralno politicki nepodobni..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja