četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:17
10 PITANjA O LEKARSKIM ZADUŽBINAMA

Poklanjali imanja da leče druge

Uporedo sa 800 godina srpske medicine traje i dobročinstvo plemenitih i dobrostojećih ljudi naročito u obnovljenoj srpskoj državi 19. i 20. veka
Autor: Dragoljub Stevanovićpetak, 15.06.2018. u 14:15
Дом српског лекарског друштва у Београду (Фотодокументација)

Srpska medicina obeležava veliki jubilej, osam vekova trajanja. To je povod da sa dr Zoranom Vacićem, predsednikom Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, razgovaramo o jednoj značajnoj, a malo poznatoj temi – zadužbinama koje su svom rodu ostavljali srpski lekari, trgovci i drugi dobrotvori, kao i o zadužbinarima Srpskog lekarskog društva.

Njihove sudbine su ponekad bile tragične, a dešavalo se i da njihova ostavština i ne stigne do onih kojima je bila namenjena. Ovi plemeniti ljudi zaslužuju da budu zapamćeni i pomenuti makar u ovakvim prilikama.

1. Kakav su odnos prema zadužbinarstvu negovali srpski lekari?

Lekari ne zaostaju u osnivanju zadužbina za trgovcima i drugim bogatim građanima  Srbije. Da nabrojim nekoliko imena: dr Jovan Jovanović Kantakuzen, dr Ivan Lazarević, dr Aleksa Savić, dr Nikola Velimirović i drugi. Njihove zadužbine su imale različite ciljeve. Neki su davali za osnivanje bolnica, drugi za školovanje lekara, treći za lečenje bolesnika...

2. Koje biste zadužbinare posebno istakli?

Uglavnom je reč o 19. veku, tačnije njegovoj drugoj polovini, i prvoj polovini dvadesetog veka, kada se u Srbiji obnavlja zadužbinarstvo, koje je imalo i srednjovekovnu tradiciju kod nas. Dr Jovan Jovanović Kantakuzen iz Smedereva osnovao je 1908. godine „Jovanijanum” da obrazuje mladiće za medicinu i da pomaže bolesnima. Dr Ivan Lazarević iz okoline Lučana osnovao je zadužbinu sa ciljem da pomogne reformu srednjoškolskog obrazovanja. Dr Aleksa Savić iz Užica testamentom je zaveštao 400.000 dinara za podizanje jednog lepog i modernog zamka na brdu zvanom Hisar, kao zadužbinu varoši Prokuplje. Po njegovoj želji izgrađen je zamak Savićevac. Dr Nikola Velimirović, rođen u Lozoviku, koji je za vreme epidemije tifusa bio lekar Treće poljske bolnice i lečeći obolele umro 1914, ostavio je tadašnjih 70.000 dinara za podizanje Medicinskog fakulteta u Beogradu.

3. Bilo je, osim lekara, i dobrotvora iz drugih struka koji su zadužili srpsku medicinu?

To su bili poznati ljudi tog doba. Jevrem Panić, trgovac iz Beograda, pomagao je siromašne đake, a prvi pitomac njegovog fonda bila je Draga Ljočić, školovana u Cirihu, inače, prva žena lekar kod nas. Bogati pripadnici građanskog sloja, pre svega trgovci, tokom Velikog rata i po njegovom okončanju odlučili su da deo fondova koje osnivaju bude iskorišćen i za podizanje bolnica i ustanova za pomoć ratnim invalidima i školovanje lekara. Tu se posebno ističe Nikola Spasić. Jedna od bolnica koje je izgradio je i današnji KBC „Zvezdara”. Jovan Jevtović, juvelir iz Beograda, osnovao je zadužbinu u okviru koje je postojao Fond za potpomaganje siromašnih studenata medicinskog fakulteta Beogradskog univerziteta.

4. Ko su bili zadužbinari Srpskog lekarskog društva?

Bili su to lekari, članovi lekarskih porodica i drugi bogati građani. Darivali su u raznim prilikama. Recimo, dr Josif Vidaković, rođen u Dublju kod Trstenika 1853, celo svoje imanje u Vrnjačkoj Banji ostavio je Srpskom lekarskom društvu u Beogradu, obrazujući „Fond Dr. Josifa Vidakovića, lekara iz Ćuprije i njegove supruge Zoraide–Zore”. Testamentom je bilo predviđeno da Srpsko lekarsko društvo uđe u posed ovog imanja tek po smrti njegove supruge, ali kako je ona umrla pedesetih godina 20. veka zbog promenjenih društvenih prilika to se nikad nije dogodilo.

5. Da li je bilo još takvih slučajeva?

Zanimljiva je priča o Sofiji Magazinović Trilo, rođenoj u Beogradu 1854. godine. Bila je ćerka Koste Magazinovića, popečitelja, dugogodišnjeg poslanika Srbije u Carigradu i Bukureštu i državnog savetnika. Imala je četiri brata, svi su umrli kao mladi ljudi, neposredno po završetku školovanja. Ona je bolovala od teškog oblika skolioze, tako da je bila izuzetno niskog rasta, ali po svedočenjima njenih savremenika njeno lice je bilo izuzetno lepo, „pravilnih i izrazitih crta”. Udavala se dva puta. Iz prvoga braka imala je sina Dimitrija, koji je završio pravne nauke u Parizu. U Prvom svetskom ratu, kao konjički kapetan II klase, umro je u epidemiji pegavog tifusa, od čega je umro i njen drugi muž. Tugujući za izgubljenim sinom Sofija je odlučila da celokupnim svojim imanjem pomogne da se što više mladića školuje za lekarski poziv u Srbiji.

6. Da li je u tome uspela?

Testamentom iz 1920. godine osnovala je „Fond Sofije Magazinović i njenog sina Dimitrija Pejovića – Magazinovića – Otadžbini” i u njega su uneti svi njeni placevi, kuće i gotovina. Ali do ostvarenja njene želje nikad nije došlo. Od 1924. do kraja 1940. godine pred beogradskim sudovima vođen je jedan od najintrigantnijih sudskih procesa, protiv advokata koji su zloupotrebili položaj izvršioca njene poslednje volje. Testament su osporavali i rođaci njenog prvog muža smatrajući da polovina imovine koja je pripadala Dimitriju Pejoviću treba da se dodeli njima. Zbog svih ovih sporova Srpsko lekarsko društvo (SLD) tek pred sam početak Drugog svetskog rata ušlo je u posed imovine Sofije Magazinović Trilo. Odlukom državne Komisije za nacionalizaciju od 26. decembra 1958. proglašena je za društvenu svojinu zgrada u Brankovoj ulici.

7. Ipak je bilo mnogo više dobrih primera?

Uprava SLD osnovala je 6. februara 1932, u spomen na svog bivšeg predsednika, Fond pokojnog dr Đoke Jovanovića. U spomen na svog supruga Iliju Ranimira, zubara i jednog od osnivača SLD, Katarina Ranimir osniva „Fond Ilije i Katarine Ranimir zubarskog lekara iz Beograda” u koji je uneta značajna imovina. Ovim fondom je raspolagalo i rukovodilo Srpsko lekarsko društvo.

8. Ko su bili najveći zadužbinari Srpskog lekarskog društva?

Savka Panić i dr Vojislav M. Subotić mlađi. Savka, rođena 1844. godine u Beogradu, u spomen na svog brata osnovala je „Zadužbinu dr Steve Milosavljevića, prvog srpskog načelnika saniteta”. Njen brat je bio prvi Srbin iz Kneževine Srbije koji je završio studije medicine (1855), takođe i prvi Srbin rođen u kneževini koji je postavljen na mesto načelnika Sanitetskog odeljenja Ministarstva unutrašnjih dela (1859).

Pored izuzetno vrednih nepokretnosti ostavila je društvu i 16.706 dinara. Dr Vojislav M. Subotić mlađi, rođen je 1866. godine u gružanskom selu Ramaća, po okončanju studija oženio se ćerkom bogatog bečkog trgovca Luke plemenitog Bajića, Melanijom, i sa njom 2. avgusta 1893. dobio sina jedinca Luku. Mladić je za vreme Prvog svetskog rata bio lekarski pomoćnik u bolničkoj četi Dunavske divizije I poziva. Oboleo je od trbušnog tifusa i umro krajem  1914. Pogođen njegovom smrću, dr Vojislav M. Subotić osniva „Zadužbinu medicinara Luke i njegovih roditelja Melanije i dr Vojislava Subotića”, u koju unosi kuću u Beogradu (Takovska 19), plac kod Fabrike duvana (kod Mostara), plac kod Dunav stanice, plac u Vrnjačkoj Banji i plac u Banji Koviljači. Dr Subotić je odredio da Zadužbinom upravlja Upravni odbor Srpskog lekarskog društva.

9. Pažnju zaslužuje i priča o izgradnji Doma srpskog lekarskog društva?

Uprava SLD donela je 15. jula 1929. odluku da se pristupi izgradnji Doma SLD na imanju koje je Društvu poklonila Savka Panić. Da bi se obezbedila neophodna sredstva od Zadužbinskog odeljenja Ministarstva prosvete dobija saglasnost da se proda imovina koju je zaveštao dr Vojislav M. Subotić i da se dobijeni novac pozajmi od Zadužbine Vojislava M. Subotića za izgradnju Doma. Tako da je to potvrda zašto smo istakli Stanku Panić i dr Vojislava M. Subotića da su najznačajniji zadužbinari.

10. Kakva je bila sudbina ovog doma?

Izgradnja je započeta 1931. godine, zgrada je završena u aprilu 1932. godine. Već pomenutim rešenjem Komisije za nacionalizaciju nacionalizovana je i time postala društvena svojina Zgrada Doma SLD u ulici Zeleni venac br. 1–3.  Srpsko lekarsko društvo je prilikom izrade Zakona o restituciji, kasnije i prilikom njegovog donošenja, tražilo da se Društvu vrati njegov Dom u koji su ugrađene „Zadužbina dr Steve Milosavljevića, prvog srpskog načelnika saniteta”, „Zadužbina medicinara Luke i njegovih roditelja Melanije i dr Vojislava Subotića”, „Fond Ilije i Katarine Ranimir zub. lekara iz Beograda”, „Fond pok. Dr Đoke Jovanovića” i brojni legati SLD. Nažalost, zakonodavac nije uvažio molbu jednog od najstarijih lekarskih društava u jugoistočnoj Evropi koje u kontinuitetu radi od 1872. godine. Takvom odlukom poništena je poslednja volja onih koji su u želji da se sačuva uspomena na njihove najmilije zaveštali imovinu Srpskom lekarskom društvu.

Kongres u Mileševi

Sekcija za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva organizovala je Deveti kongres istoričara medicine „800 godina srpske medicine” od 31. maja do 3. juna 2018. godine, u čijem radu su učestvovali i istoričari medicine iz Slovačke i Crne Gore. Saopšteno je 48 radova, kojima je obuhvaćen razvoj medicine od srednjeg veka do prve polovine 20. veka.

Kongres je održan u riznici manastira Mileševa, koji sledeće godine obeležava 800 godina postojanja, a otvorio ga je njegovo preosveštenstvo episkop mileševski g. Atanasije (Rakita), sa blagoslovom vladike. Učesnici su imali i stručnu ekskurziju u manastir Mažići, u kojem su prilikom arheoloških istraživanja tamošnje bolnice pronađeni srednjovekovni hirurški instrumenti iz manastira Svetog Nikole u Pribojskoj Banji.

Dobrotvori novog doba

Po obnovi srpske države u 19. veku obnavlja se i zadužbinarstvo, koje u to vreme, i početkom 20. veka, dobija novo značenje u odnosu na srednjovekovnu tradiciju. Ono postaje važan činilac nacionalne ideologije. Zadužbinari su, uglavnom, pripadnici građanske elite koja obrazovanje smatra ključnim uslovom ukupnog napretka, jer oni su svoju imovinu zaveštavali nacionalnim naučnim i prosvetnim institucijama. Zahvaljujući njima Univerzitet u Beogradu je između dva svetska rata bio jedan od najbogatijih u Evropi.


Komentari0
8fa4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja