četvrtak, 21.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:20
„POLITIKA” SA CARINICIMA NA RUTI KRIJUMČARA NAFTE

Srbija gubi 100 miliona evra godišnje zbog šverca na Dunavu

Krijumčari ne približavaju brodove obali već istaču gorivo na vodi. – Švercera nafta košta pedesetak dinara po litru, pa je jasno da su zarade u ovom nelegalnom poslu ogromne
Autor: Aleksandar Bojovićsreda, 13.06.2018. u 22:00
Тромеђа на Дунаву између Србије, Румуније и Бугарске (Фотографије Анђелко Васиљевић)
Припадници Граничне полиције и Царине на задатку
Милован Рубежић показује луку Прахово на мапи

Zbog šverca goriva na Dunavu budžet Srbije godišnje gubi više od 100 miliona evra. Reporteri „Politike” obišli su jedan od najproblematičnijih poteza kad je o ovoj vrsti krijumčarenja reč – 400 kilometara plovnog puta reke, od Beograda, preko Velikog Gradišta, do luke Prahovo.

Dunav je ovde u celom svom toku i najširi i najuži, najdublji, a možda i najlepši.

Od Velikog Gradišta do Prahova reka je prirodna granica između Rumunije i Srbije. Upravo ta vodena granica između dve države omogućava stranim brodovima da plove u međunarodnim vodama (po Dunavskoj konvenciji) – što je i zgodan način za brojne zloupotrebe. Svaka utabana putanja i tragovi guma, koji na ovoj lokaciji vode do obale – znakovi su pored puta da su šverceri ilegalno pretakali gorivo. Velika je zarada od ovog prljavog posla i meri se desetinama i stotinama hiljada evra, pa i ne čudi povezanost lokalnih krijumčara i posada inostranih i domaćih brodova koji se bave ovim biznisom.

Nekoliko je šema pretakanja goriva: najčešće se to radi na vodi, bez pristajanja plovila uz obalu. Na primer, brod koji je pun goriva krenuo iz Ukrajine je u međunarodnim vodama kod luke Prahovo i kreće se severno. U narednih 200 kilometara, između Srbije i Rumunije, ovo plovilo sa stranom zastavom je svojevrsna plutajuća ambasada, te je i njegova kontrola komplikovanija. Ulazna revizija (kontrola) ovog broda u našu zemlju obavlja se tek kod Velikog Gradišta. Ali, plovilo puno goriva ne ide do te tačke. 

U međuvremenu, niz reku se „spušta” domaći brod koji regularno plovi desnom stranom Dunava u našim vodama i susreće se sa stranim brodom negde na sredini puta između Velikog Gradišta i Prahova. Tu pretaču naftu, završavaju posao, okreću se i vraćaju nazad – svako u svoju zemlju. Našeg krijumčara ovo gorivo košta pedesetak dinara po litru, bez akcize i poreza. Jasno je da je zarada velika jer se ova pretakanja uglavnom mere u tonama.

Milovan Rubežić, savetnik direktora Uprave carina, kaže za „Politiku” da šverc nafte na Dunavu može da se spreči samo boljom povezanošću i zajedničkim akcijama svih službi – tržišne inspekcije, granične i rečne policije, Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kao i Poreske uprave.

– Brodovi su veoma zahvalni za krijumčarenje jer postoje veliki prostori – bunkeri, koji nisu dostupni u redovnoj kontroli bez izvlačenja plovila na suvo. Zato smo dogovorili korišćenje tri postojeća doka, gde bi hidraulikom brodovi mogli da se izvuku na suvo da bismo mogli da ih pregledamo i skenerom. Sumnja se i da su u mnogim plovilima već na brodogradilištima, u toku izgradnje, pravljeni tajni bunkeri koji služe za šverc – navodi Rubežić.

Zbog šverca akcizne robe, u koje spadaju cigarete i nafta, kao i krijumčarenja droge i ljudi, plovila često menjaju imena. Kada saznaju da su u operativnim podacima ili pod nekim nadzorom ili kontrolom, da bi zavarali trag, brodu koji je do juče, na primer, bio zaveden pod imenom „Ana”, menjaju ime u „Marija”. Takođe, krijumčari menjaju i sedište firmi i zastave brodova, jer ih neretko registruju u drugim državama.

U luci Prahovo mnogi brodovi snabdevaju se gorivom, a u okviru nje postoji i frišop (još dva frišopa su u Velikom Gradištu). Carinici i pripadnici granične policije koji ovde rade kažu da je luka Prahovo u staroj Jugoslaviji važila za drugu najveću luku (posle luke u Rijeci) za pretovar robe. Nalazi se na bitnom strateškom mestu – na izlazu Dunava iz Srbije, na tromeđi između Rumunije, Bugarske i naše zemlje. Sada je u privatnom vlasništvu i kažu da je u budućnosti očekuje modernizacija. Osim brodovima, šverc robe na delu između Velikog Gradišta i Prahova obavlja se i brzim čamcima i skuterima.

Nije nepoznata ni metoda postavljanja cevovoda pod vodom u pojedinim delovima toka ove reke, kako bi se nafta što lakše i neprimetnije krijumčarila.

– Sada krijumčari rade lukavije i ne približavaju brodove obali, jer su tada laka meta kontrole – dodaje Rubežić.

Naš sagovornik, koji je i nekadašnji načelnik unutrašnje kontrole carine, kaže da su primanja carinika dosta skromna i nedovoljna.

– Malo je i operativaca na terenu. Mi smo od svih državnih uprava koje se bave naplatom i punjenjem budžeta u najtežoj situaciji, a najveći doprinos dajemo, skoro polovina prihoda budžeta potiče od carine – zaključuje Milovan Rubežić.

Rumunski carinik, na primer, koji radi isti posao na ovom delu rečne granice, prima platu veću od 700 evra, a vođe smena imaju i više od 1.200 evra. Srpski carinik radi za 300 evra, što je ispod državnog proseka. Pritom, Rumuni stimulišu carinike tako što ih novčano nagrađuju kada otkriju švercere. 

Ključne tačke za šverc goriva na Dunavu

Bogojevo

Bačka Palanka

Begeč

Futog

Sidrište Petrovaradin

Slankamen (ušće Tise u Dunav)

Beška

14. kilometar kanala kod Novog Sada

Luka Pančevo

Višnjička Banja

Pančevo

Kovinski most

Smederevo

Dubrovica, od Zabele prema Dunavu

Ram

Veliko Gradište – Prahovo


Komentari6
15d8e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ID
U Futogu, Smederevu, Novom Sadu,Pančevu imaju međunarodne vode? Državna granica? Ne, nego se radi o opštoj korupciji. U zemlji gde 75 zaposlenih radi za 300 evra ili manje lako je dati mito od jedne plate.
Mirko
Šta ima veze, platiće to penzioneri tri puta više. Lakše je otet od penzionera nego od švercera. Ako uzmeš od penzionera to je legalno i ide preko računa, a od švercera se uzima u kešu pa se ne vidi.
Branko
Neka skinu akcize i poreze na pristojan nivo i suzbice sverc.Povecace se prodaja,pojeftinice proizvodnja i prevoz,dolazice iz okolnih zemalja da kupuju gorivo.Poljoprivreda ce da zivne i jos gomila stvari koje ce doneti novac u budzet,treba gledati malo sire.
Влада, Срем
Постоје људи који годинама продају гориво на црно, без скривања и страха, као да су на пијаци. Купују крадени дизел и продају испред својих кућа. Кад бих ја пробао исто ухапсили би ме за два дана. Како ове шеме функционишу и где треба "подмазати" да те не дирају, немам појма. Углавном, сумњам да полиција није упозната са препродавцима краденог горива.
Иван ВШ
Ма најбоље да Влада дигне акцизе на гориво

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja