Iako za Međunarodni monetarni fond prioritet nije smanjenje akciza na gorivo, kako je juče potvrdio Džems Ruf, šef ove misije, kao i da su derivati poskupeli zbog povećanja cene nafte na svetskom tržištu, a ne zbog akciza, Vlada Srbije ipak ozbiljno razmišlja kako da smanji ove državne namete, a da pri tome ne naruši budžetsku stabilnost.

Upravo je to juče na konferenciji potvrdio i ministar finansija Siniša Mali objasnivši „da vlada razmišlja o eventualnom smanjenju akciza na gorivo kako bi se našlo najbolje rešenje za građane, a ne da bi se odgovorilo na proteste i zahteve sa ulica”.

– Ono što u ovom trenutku radimo kao vlada je da razmišljamo i o tome razgovaramo sa premijerkom da nađemo najbolju meru da izađemo građanima u susret – izjavio je Mali.

Ruf je još dodao da bi MMF mnogo više voleo da vidi smanjenje poreza na zarade i dobit, ne želevši eksplicitno da podrži predlog da se akcize smanje. Istom tom šefu misije, međutim, u novembru 2015. godine, nije bilo teško da za pregovaračkim stolom u Srbiji poruči „da je  dobro vreme za rast akciza zbog pada cene nafte”. Jučerašnje podsećanje srpskih novinara na ovu njegovu izjavu, Ruf je prokomentarisao da „mora da je mnogo ostario čim se toga ne seća”.

Predlog Udruženja naftnih kompanija prosleđen vladi pokazuje da bi smanjenje akcize na benzin od 1,64 dinara po litru i dizela od 2,07 dinara, tečnog naftnog gasa za samo 11 para bilo potpuno bilansno neutralno za budžet budući da država danas za toliko više naplaćuje porez na dodatu vrednost nego početkom godine, zbog rasta osnovice za njegov obračun, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar udruženja.

– Ta mera bi, međutim, samo ublažila goreću situaciju sa rastom cena, ali ne bi otklonila suštinske probleme koji su nastali višegodišnjim sprovođenjem pogrešne politike akciznog oporezivanja. Država može prilično precizno da izračuna koliko se danas u Srbiji potroši goriva za koje je plaćena akciza u nekoj od susednih zemalja i koliko je propuštene prodaje, jer domaći transporteri na međunarodnim linijama i strani transporteri u tranzitu kroz Srbiju daleko više koriste gorivo iz susednih zemalja nego sa naših benzinskih stanica. Upravo zbog visoke cene – kaže on.

Na pitanje za koliko bi onda akcize trebalo smanjiti da bi se osetio efekat i kroz povećan promet derivata Mićović je kazao da ne može precizno da odgovori, ali je dodao da Srbija svakako ne može da ostane u vrhu po cenama dizela i TNG, jer visoke dažbine već nekoliko godina utiču na značajan pad potrošnje ovog ekološki najprihvatljivijeg goriva, pa ćemo kada na red bude došlo pitanje zaštite životne sredine ponovo ulagati u povećanje udela ovog goriva u ukupnoj potrošnji ne bili dostigli ono što smo već imali. Niko ne pominje pitanje obezvređivanja investicija u proizvodnju i logistiku TNG-a, gradnju fabrike, rezervoara ili ugradnju aparata za autogas u automobile – kaže on.

Efekta na povećanje prometa bi bilo ukoliko bi se akcize na dizel i TNG smanjile za po pet dinara, dok se ne očekuje da se akciza na benzin menja. Među predlozima vladi je da se uporedo sa smanjenjem akciza na dizel i TNG umanje akcize na komprimovani prirodni gas – pogonsko gorivo na koje se uopšte ne plaća akciza, a u prometu se primenjuje posebna stopa PDV od 10 odsto, pa se predlaže i njeno povećanje na 20 odsto.

Predlaže se rasterećenje akciznog zahvatanja od derivata na račun većih akciza na duvan i alkohol čime će se očuvati nivo ukupnih fiskalnih prihoda u budžetu. Država je mogla ove godine da preskoči usklađivanje akciza s rastom cena na malo imajući u vidu da je nafta već dovoljno skupa.

Mićović kaže da su akcize na benzin u Srbiji za 25 odsto veće od minimalne propisane evropske akcize, na dizel 40 odsto, a na TNG  za čak 180 odsto.

– Ako ništa drugo Ministarstvo finansija moglo bi da stavi na test svoju politiku akciznog oporezivanja energenata poredeći je sa susednim državama, koje su inače u evropskim razmerama manje ili više slične ekonomskoj razvijenosti kao i Srbija. U svim zemljama postoje kategorije subjekata sa značajnim olakšicama kada je u pitanju akcizno oporezivanja goriva koje troše, u prvom redu poljoprivreda i transport – zaključuje on.