petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 13.06.2018. u 22:00 Tanja Vujić

Sabirni centri za migrante biće izvan EU

Kao jedna od mogućih lokacija pominje se Albanija.- Beč, Berlin i Rim formiraju „osovinu voljnih” protiv ilegalnih migracija. – Raskol Zehofera i Merkelove
(Фото Танјуг)

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc i nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer juče su u Berlinu najavili formiranje neke vrste trojnog savezništva Italije, Nemačke i Austrije u borbi protiv ilegalne migracije. Taj savez su doslovce nazvali „osovinom voljnih za vođenje politike prema izbeglicama”. „Objedinjeni u osovinu voljnih, Austrija, Nemačka i Italija će ostvariti saradnju u sprovođenju politike (regulacije) izbegličkog pitanja”, izjavio je Kurc.

Austrijski kancelar izjasnio se i za formiranje „zajedničkih centara” za migrante izvan teritorije EU, gde bi izbeglice imale „zaštitu, ali ne i šansu za bolji život u centralnoj Evropi”.

„Ne bi trebalo da čekamo da imamo katastrofu, kao 2015. godine”, kazao je Kurc podsećajući na izbegličku krizu od pre tri godine, kada je nemačka kancelarka Angela Merkel otvorila državne granice i dozvolila priliv stotina hiljada migranata. „Umesto toga, treba da delujemo na vreme”, dodao je Kurc.

Koliko u utorak veče, na zajedničkoj konferenciji sa nemačkom kancelarkom u Beču, Sebastijan Kurc je otkrio da Austrija zajedno sa nizom neidentifikovanih evropskih država u „velikoj diskreciji” planira da osnuje centre za prihvat migranata izvan unije. Upitan za geografsku lokaciju „zajedničkih centara” namenjenih migrantima koji su pristigli u Evropu, a nemaju uslov da traže azil u EU, ili im je takav zahtev ranije odbijen, Kurc je ostao zagonetan. „Videćemo”, odgovorio je Kurc na pitanje da li ima na umu Albaniju – o kojoj se kao o lokaciji eventualnih migrantskih kampova već danima spekuliše u austrijskoj štampi.

Jučerašnji sastanak austrijskog premijera i nemačkog ministra unutrašnjih poslova upriličen je nakon što je Horst Zehofer otkazao učešće na „samitu integracija” koji je za isti dan – juče – organizovala kancelarka Merkel. Zehofer, oštar kritičar kancelarkine migracione politike, objasnio je da inicijativa za osnivanje „osovine” potiče od italijanskog ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija, koji mu je nedavno predložio intenzivnu kooperaciju Rima, Beča i Berlina u kreiranju politike prema migrantima.

Plan dvojice šefova unutrašnjopolitičkih resora Nemačke i Italije i austrijskog šefa vlade podrazumeva, u načelu, da države (EU) preuzmu inicijativu u zaštiti granica EU, ali je sasvim jasno da postoji i namera da se (zakonski) ograniče mogućnosti nevladinih organizacija da pomažu izbeglicama prilikom njihove odiseje prema bogatoj Evropi. To je doslovce izjavio italijanski ministar Mateo Salvini, optužujući, apriori, Džordža Sorosa da podstiče nevladine organizacije da destabilizaciju evropske granica.

Listovi u Austriji i Nemačkoj, pre svih bečki „Standard”, podsetili su čitaoce i na nesrećno odabranu formulaciju „trojne osovine Beča, Rima i Berlina”, koja budi sećanja na Trojni savez Nemačkog rajha, Austrougarske i Italije pred Prvi svetski rat, odnosno i na Trojni savez centralnih sila (Trojni pakt) pred Drugi svetski rat i tokom njega.

Najave Sebastijana Kurca „antimigrantske osovine” i „zajedničkih migrantskih centara izvan EU” stižu u vreme dramatičnog finiša priprema za samit lidera EU krajem meseca (28–29. jun), kao i priprema Beča da 1. jula preuzme ulogu predsedavajućeg unije na šest meseci.

Reforma migrantske politike EU već je najavljena kao ključna tema predstojećeg okupljanja evropskih lidera u Briselu. Tim povodom Gi Verhofštat, bivši premijer Belgije i vođa liberalne ALDE grupe u evropskom parlamentu, zapretio je da će Evropsku komisiju tužiti sudu ukoliko na predstojećem samitu ne uspe da postigne dogovor o reformama zajedničke evropske politike prema migrantima i azilantima.

„Imamo pravnu mogućnost da EK tužimo sudu po članu 265 Povelje EU zbog nesposobnosti da dela”, naveo je Verhofštat tokom debate u Evropskom parlamentu u utorak.

„Uspeli smo u Evropskom parlamentu, gde ima mnogo više predstavnika, i to različitih političkih ubeđenja, da se dogovorimo o uslovima za reformu. Evropska komisija sa 28 članova takođe bi trebalo da je to u stanju: ovde se radi o kredibilitetu”, upozorio je Verhofštat.

Što se zvaničnog Beča tiče, Kurcova vlada već je najavila da će tokom uloge predsedavajućeg EU migrantsko pitanje biti u vrhu političkih prioriteta, sa jednom osobenom novinom. Naime, Beč se namerio da akcenat rvanja sa najvećom migrantskom krizom u Evropi od Drugog svetskog rata stavi na zaštitu spoljnih granica, a ne kao do sada na rešavanje njihovih statusa i sudbina unutar EU.

Ishod predstojećeg samita lidera EU i debate o reformama migrantske politike deluje sve neizvesnije i zbog zaoštravanja spora Italije i Francuske povodom slučaja „Vodolija”. Zvanični Rim juče je energično reagovao nakon ocene Jelisejske palate da je Rim pokazao izvesnu notu „cinizma i neodgovornosti” odbijanjem da dozvoli uplovljavanje spasilačkog broda „Vodolija” sa 629 migranata (koji je na kraju drame na Sredozemlju prihvatila Španija).

Enco Moavero Milanezi, italijanski ministar inostranih poslova, pozvao je Katerinu Kolonu, francusku ambasadorku u Rimu, na razgovor nakon dotičnog komentara portparola francuskog predsednika Emanuela Makrona, prenele su agencije.

Francuska kritika Italije povodom slučaja „Vodolija” je „iznenađujuća” i „kompromituje” odnose dve zemlje, preneo je Rojters nakon prepodnevnog susreta ministra Milanezija i ambasadorke Kolone.

„Bez izvinjenja Francuske Italiji, najavljeni susret dvojice predsednika država Đuzepa Kontea i Emanuela Makrona (planiran za sutra – prim. ’Politike’) mogao bi da bude otkazan”, upozorio je ministar Milanezi. Koliko juče, poseta novog italijanskog ministra finansija Đovanija Trije Parizu otkazana je iz istog razloga. Susret Konte–Makron juče je bio „na čekanju”, preneo je „Politiko”.

U najavi moguće eskalacije spora između Pariza i Rima povodom nove migrantske krize na Mediteranu, Gabrijel Atal, portparol Makronove stranke Republika u pokretu, istakao je da mu se „povraća” od italijanskog stava prema slučaju „Vodolija”.

Iz Rima, Mateo Salvini, novi italijanski ministar unutrašnjih poslova, upozorio je da je Francuska ta koja je „dvolična” kada su migranti u pitanju.

„Francuska je obećala da će primiti 9.000 migranata, dok je zvanično ugostila tek 640 izbeglica”, izjavio je Salvini u Senatu.

Francuska je treća država u EU po broju zahteva za azil i 26. od 28 po broju pozitivno rešenih zahteva tražilaca azila, navodi evropski centar za statistiku „Evrostat” iz Brisela.

Italijansko odbijanje da prihvati „Vodoliju” jeste „sramotno”, ali odgovornost leži na Evropi u celini, ocenio je juče Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice. Po Grandiju, izvesno je da Evropa mora da reformiše svoju migrantsku politiku i politiku prema azilantima.

Uprkos najavama zvaničnog Rima da će svaki sledeći spasilački brod koji bude pokušao da uplovi u italijanske vode biti odbijen, „Pomorski posmatrač 3” sa oko 1.000 migranata pristiglih iz pravca Libije juče se ukotvio u Kataniji.

Komentari12
a4882
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Srbiji opet treba da bude koleteralna šteta pogrešne politike velikih... a servilnost ove vlasti je pozivnica da zarad nekakvog imidža postanemo sabirni centar ko će onda Srbiju pustiti u EU kada na njenoj teritoriji i čak sa njenim pasošem čekaju desetine hiljada izbeglica.
Милан Крајишник
Могуће да имамо нови услов на путу ка ЕУ?
Милан Крајишник
Могуће је да имамо нову услов на путу ка ЕУ?
rade
Nemci su pozvali Sirijce i ostale arape gde se vode ratovi da dodju kod njih pa neka ih oni i prime.Uostalom Zapad je zapoceo te ratove i znaci po dva osnova je to njihov problem.Mi smo pretrpani raznim problemima i ne treba nam jos i taj.
Данило
Тројна осовина у којој су Немачка, Аустрија и Италија? Сабирни центри? Окупација наших територија? Која је ово година 2108. или 1941.?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja