nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35
„KALENIĆ” ZA SVA VREMENA

Kafana po glavi stanovnika

Pijaca bez bircuza je kao selo bez crkve, izjavio je još onomad naš veliki pesnik Brana Petrović
Autor: Miloš Lazićčetvrtak, 14.06.2018. u 08:31
(Фото Мики Величковић)

Zdanje na Krunskom vencu, na sastavu Mileševske i Ulice Maksima Gorkog, nije moglo da bude vraćeno onom kome je pripadalo, jer predratni vlasnik, inženjer Adolf Sabo, nastradao je u ratnom pogromu kao i većina njegove sabraće Mojsijevog zakona, a poratna naslednica Albertina otišla je bez potomstva. Ipak, po pravdi i Zakonu o restituciji, imovina je pripala Jevrejskoj opštini. Ako, valja se: mnoga beogradska zdanja koja su pripadala žrtvama holokausta data su njihovim sunarodnicima iste vere.

Međutim, oko ove zgrade podigla se prašina. Ne zato što je vraćena onom kom pripada, već zato što je u njoj duže od osam decenija proslavljeni restoran „Kalenić”! Zlonameran bi mogao pomisliti kako ovdašnji živalj više voli kafane nego komšije Jevreje? A, nije tako. Čak je i Beograđanin Danilo Medić, inače predsednik Jevrejske opštine, izjavio da će kafana „Kalenić”, kao ukras tog dela grada, nastaviti da radi kao i do sada.

Rečena kafana je, dakle, ukras i Vračara, i Kalenić pijace? Ali bilo bi ispravnije reći da je ona tek jedan u nizu ukrasa. Jer do kraja šezdesetih godina preko puta nje je bila čuvena pijačna krčma „Tabor”, stotinak koraka dalje, u Kalenićevoj ulici, škripao je bife „Kalenić”, malo niže Ulicom Maksima Gorkog bio je bife „Zelengora” a za njim restoran „Gorica”, da bi  se namerniku na sledećem uglu isprečila kafana „Kikevac”, a za njom stari „Sokolac”. Sa one strane pijace i danas goste dočekuje kafana „Vrbas”, dok Nevesinjska ulica sve više liči na veselu Skadarliju.

Ali, pogrešio bi svako ko bi to procenio kao konkurenciju. Naime, svaka od pobrojanih kafana imala je i ima drukčiju klijentelu, različito radno vreme, poseban izbor jela i pića, a jedino slične, i oduvek skromne cene. I ljubazan personal, naravno.

A kada je reč o „Kaleniću” i njegovim gostima, to su zorom bili seljaci iz okoline Beograda, pijačni tezgaroši, oko osam pristizali su činovnici, oko podneva lekari, novinari, poneki profesor univerziteta i nastavnik iz obližnje gimnazije (ali inkognito), i komšiluk, obično na porodični ručak, po podne bi pristigli umetnici, glumci, reditelji, pisci i slikari, a uveče mlađarija i oni koji su se tako osećali. Četvrtkom su dolazili cvećari jer im je tog dana pristizao espap na Kalenić pijacu, a često, subotom i nedeljom, domaće i strane diplomate, akademici, pa čak i neke okrunjene glave?!

– Nije šala – objasnio je Krsta Crnčević, čuveni srpski ugostitelj. – A, mislim na kneginju Jelisavetu Karađorđević, koja izgleda stanuje negde u blizini „Kalenića”...

Ne zna se ko je uveo pravilo da zidove kafane ukrašava fotografijama redovnih gostiju (što je docnije baštinio Mija Alas), a na počasnom mestu uvek je stajala ona s koje se gostima smeškao naš Vlada Bulatović Vib. Kad je Žika Tlačinac zidove počeo da ukrašava uramljenim kuhinjskim krpama, „domaćicama”, koje se pamte po izvezenim mudrostima kao što je ona „Domaćice manje zbori da ti ručak ne zagori”, Vibova slika je ostala na svom mestu, a priključio mu se i glumac Mihajlo Mika Viktorović.

Ali, bivalo je i umetničkih dela, jer su Slava Bogojević i Slobodan Marković zaveli običaj da boemsku oskudicu „premoste” plaćajući cehove – slikama. Docnije bi ih pošteno „otkupljivali”, ali poneka bi i preostala, pa je rečena „galerija” uslovila da se karirani kafanski stolnjaci zamene jednobojnim, koliko da se smiri šarenilo. To su bile jedine prave izmene.

Jer, čak je i jelovnik oduvek bio prilagođen klijenteli, pa su sabajle za doručak, normalno, nudili škembiće u saftu, čorbast pasulj ili teleću glavu u škembetu, preko dana ponudu bi popunili zbilja vrhunskim jelima iz riznice naše nacionalne kuhinje, gibanica obavezno, a tek predveče bi raspalili skaru sa koje su pred goste iznosili nenadmašni roštilj. Kao i sada, uostalom. Kako unutra, tako i u bašti.

Još jedan običaj potrajao je do danas. Reč je o neusiljenoj ljubaznosti personala, koji kao da je iz škole kao najveću vrednost poneo istinu da su kelneri – najbolji ambasadori kafane, grada, nacije i države. A poštenje i da se ne spominje: potpisniku ovih redova konobar „Kalenića” je, crveneći i izvinjavajući se, vratio razliku od nehotice preplaćenog ceha kad je opet naišao mesec dana kasnije.

E, da smo malo više takvih kafana sačuvali, i za nas, i za budućnost, gde bi nam bio kraj?


Komentari3
a605f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stojan
Kalenić kafana je jedina kafana u Evropi kroz koju sredinom prolaze izmedju stolova prolaznici pešaci i šetači a gosti sede i jedu u prašini automobila koji jure ulicom na čijoj ivici su stlovi kafane.
Danilo Stojicevic
Sacuvajmo Kalenic!!!
Milica M.
Sačuvajmo mi Srbe, a za Kalenić vi ništa ne brinite!
Preporučujem 23

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja