petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:06
U KULTURNOM DODATKU 16. MAJA

Iz albuma fudbalskog sećanja

petak, 15.06.2018. u 16:06
Копачке Мухамеда Салаха у збирци египатске уметности у Британском музеју у Лондону (Фото прес служба Британског музеја)

12. IGRAČ

Koliko je fudbal izgubio svoj nekadašnji smisao možda najbolje pokazuje odluka kustosa Britanskog muzeja da u izložbenu zbirku posvećenu Egiptu uvrsti i kopačke fudbalera Liverpula Muhameda Salaha

Pred sam početak Svetskog prvenstva u fudbalu, naoružani pljačkaši upali su u štampariju izdavačke kuće „Panini“ u predgrađu Buenos Ajresa i odatle kamionom odneli preko tri miliona samolepljivih sličica fudbalera za album „Rusija 2018“!

Gotovo u isto vreme, fudbalska reprezentacija Argentine odbila je da svoj prijateljski meč sa Izraelom igra u Jerusalimu, a u centru ovog političkog skandala našao se Leo Mesi. Prema nepotvrđenim izvorima, on je izjavio da kao ambasador Unicefa ne može da igra utakmicu sa ljudima koji ubijaju nevinu palestinsku decu. „Morali smo da otkažemo utakmicu jer smo pre svega ljudi, pa tek onda fudbaleri”, navodno je izjavio napadač Barselone, a neki mediji čak tvrde kako je Mesi iz svog džepa platio odštetu izraelskom fudbalskom savezu. Ovakav postupak gaučosa Palestinci slave kao veliku političku pobedu, a iz Izraela čak stižu zahtevi da Argentina bude diskvalifikovana sa Mundijala.

I dok argentinska policija pokušava da uđe u trag kradljivcima sličica, a svet još jednom iščekuje odgovor na pitanje da li će se Mesi svojim igrama na Mundijalu najzad pridružiti fudbalskim bogovima Peleu i Maradoni, obe pomenute storije nas teraju da se setimo velikog argentinskog pisca Osvalda Sorijana, koji je kao nijedan drugi umetnik uspeo da fudbal utka u samu srž svoje poetike.

Vule Žurić

MONTENGRINI

Ugrizi se za crnogorski

Konfuzija i komedija zabune oko crnogorskog jezika takođe koristi kriminalcima, što je tek tipično crnogorski. Advokati kriminalaca sad imaju pravo da zahtevaju prevođenje dokumenata sa srpskog na crnogorski jezik za svako suđenje crnogorskim kriminalcima u Srbiji. Tako odugovlače ročišta, kupuju vreme i banalizuju sudstvo

 

(Dragan Stojanović)

Rajko Todorović Todor je krupan slikar koji nikako da postane veliki, iako se  godinama trudi. Pripalo mu je da ove godine bude predsednik žirija za Trinaestojulsku nagradu, pa je častio sebe i pravom da izjavi kako dok je on predsednik žirija „dokazani neprijatelji Crne Gore ne mogu da dobiju Trinaestojulsku nagradu”. Todor se izgleda čvrsto opredelio za ganjanje državnih neprijatelja, petokolonaša i izdajnika, sa više poleta nego što se posvetio slikarstvu. Postao je filter za neistomišljenike, jer ko nije ultrapatriota po Todorovoj meri, taj je protiv Crne Gore. Valjda tako mora biti kad je sebe prvog stavio na zamišljeni branik otadžbine. Situacija je godinama takva da se istomišljenici i miljenici vlasti međusobno čašćavaju nagradama, bilo da je reč o Miroslavljevom jevanđelju, Trinaestojulskoj, pa čak i Njegoševoj nagradi. Biti na braniku otadžbine je isplativo. Žiri u Crnoj Gori nikad nije predstavljao problem na putu do željene nagrade, jer ne kaže se uzalud: „To ti je završeno”. Nije potrebno biti vidovit da bi se unapred znao dobitnik nagrade. Nema iznenađenja na vidiku.

Upravo zato je i kandidatura Adnana Čirgića za Trinaestojulsku nagradu izazvala burne reakcije. Sve sluti kao da će upravo dekan novoformiranog Fakulteta za crnogorski jezik i književnost biti zakićen Trinaestojulskom nagradom. U obrazloženju je navedeno da je „Adnan Čirgić vodeći crnogorski jezikoslovac današnjice”, baš kao da država vrvi od jezikoslovaca. Adnana Čirgića zovu i „utemeljiteljem” crnogorskog jezika. Za najveće nacionalno priznanje predložili su ga „renomirani slavisti”, a na listi su naravno kako i dolikuje megalomanskom nabrajanju, sve doktor do emeritusa. Zakićeno kako treba sa ciljem da se posmatrač oduševi i zanemi od zvanja.

Đuro Radosavović

FESTIVALI

Krug osvete i krvoprolića

Kada Orest ubije Klitemnestru, sa „neba“ padaju leševi u obliku crnih krpenih lutaka čovečje veličine. I tu neko grabi mikrofon da bi uverio narod kako je tiranin pao. Režiser nam sugeriše da je svaka nasilna promena vlasti praćena retorikom pravednosti i brojnim leševima

„Orestija” – uprkos slabostima predstava ostavlja utisak snažne oluje (Foto Armin Smailović)

Specijalno za Politiku iz Beča

Predstava Orestija, u izvođenju hamburškog pozorišta Talija, gostovala je na tekućem Bečkom pozorišnom festivalu. Na konferenciji za štampu uoči otvaranja bio je i njen režiser Ersan Mondtag, koji je u razgovoru potvrdio svoju reputaciju samosvesnog tridesetogodišnjaka britkog na jeziku. Samosvest je svakako bila potrebna da bi Mondtag stekao status režijske zvezde uprkos ignorisanju nepisanog pravila pozorišne scene da se umetnik s takozvanom emigrantskom pozadinom ima baviti temom emigracije. „To me uopšte ne zanima“ – izjavio je režiser. Izdanak treće generacije turskih gastarbajtera u Berlinu, Ersan Mondtag je potvrdio svoju pripadnost nemačkoj sredini utoliko što je svoje tursko prezime, koje znači „mesečev dan“, germanizovao.

Režiserov estetski izraz u Orestiji odlikuje kombinacija snažnih scenografskih i kostimografskih slika, i izvrsne originalne muzike. Rezultat je sugestivna atmosfera sa emotivno širokim opsegom preliva, od pretećeg i užasavajućeg do humornog i karnevalskog. Ersan Mondtag ne štedi sa efektima, uvek precizno dramaturški plasiranim, bili to magla, grmljavina ili zvuk graktanja gavrana. On je nadahnut filmskim jezikom horora i režiserima poput Dejvida Linča.

Katarina Roringer Vešović

 

PISMO IZ PARIZA

Meka moć

Zgradu Kartije fondacije projektovao je čuveni francuski arhitekta Žan Nuvel. Dok je projektovao, želeo je da posetiocu zgrada izgleda veća nego što jeste i uspeo je u tome. Ljudi su se tada čudili muzeju bez zidova. Zavodljivija je nego na fotografijama. Posetiocu se čini da drveće raste kroz samu zgradu 

(Erve Šande Foto N. Božović)

Lep pariski dan. Sunce, šanse da će pasti kiša su minimalne. Uvek sam zahvalan.

Uputio sam se ka Luksemburškom parku i sedištu Kartije fondacije za savremenu umetnost. Nema gužve na ulici, a ljudi se nekako kreću svi u istom ritmu. Oštre senke šaraju i skoro da stvaraju sopstvenu arhitekturu. Odjednom, nekoliko ljudi nam privlači pažnju: dva mlada momka su se preteći ustremila na čoveka koji je pokušao da utekne, a zatim se sapleo i pao na ulicu. Istog momenta desetine prisutnih se dalo u beg nedopuštajući sebi da uopšte shvate o čemu se radi. Međutim, nekoliko ljudi je bilo odlučno da zaštiti čoveka na ulici. Dva momka su zatim objasnila da je beskućnik uznemiravao njihovu drugaricu. Strah u vazduhu.

Bulevar Sv. arhangela Mihaila divan, kao i uvek.

Zgradu Kartije fondacije projektovao je čuveni francuski arhitekta Žan Nuvel. Prvobitno je trebalo da se nalazi na drugom mestu, ali nije dobila potrebne dozvole, pa je vlasnik Alen Dominik Peren odlučio da je pozicionira na ne tako velikom placu u bulevaru Raspaj.

Nikola Božović


Komentari0
ea865
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja