subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.06.2018. u 10:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Epidemija usamljenosti

(Срђан Печеничић)

Ona negativno utiče na zdravlje više nego što to čine povećana težina, visok pritisak i pušenje, tvrde neki istraživači, a nevolja je što se pogrešno prepoznaje kao dosada, praznina ili nervoza i suzbija alkoholom, tabletama, drogama, seksom ili zabavom

Pojam epidemija se uglavnom odnosi na neke bolesti, često zarazne, tako da može biti čudno što je dovodimo u vezu sa jednim osećanjem – osećanjem usamljenosti. Medicina je u poslednjih petnaestak godina prepoznala usamljenost kao jedan od veoma važnih samostalnih faktora koji narušavaju zdravlje i povećavaju bolesti i smrtnost. Tako je, na primer, Holt-Lustand pokazao da usamljenost značajnije negativno utiče na zdravlje nego što to čine povećana težina, visok pritisak i pušenje.

Socijalno izolovane i usamljene osobe su izložene dva do tri puta većem riziku od umiranja nego njihovi vršnjaci.

Potreba za povezivanjem

Ne samo da je dokazano da usamljenost negativno utiče na praktično sve bolesti, već povećava zloupotrebu tableta, psihofarmaka, alkohola i pušenje. Osobe sa mentalnim poremećajima postaju usamljene, a onda usamljenost pogoršava njihov poremećaj, zbog čega postaju još usamljeniji, tako da ulaze u negativnu spiralu. Zbog svega toga usamljenost nije samo psihološki i socijalni, već i važan medicinski problem.

Iza tvrdnje da su ljudi socijalna bića se krije da su ljudi bića koja imaju potrebu da se emocionalno povezuju sa drugim ljudima. Ljudi se dobro osećaju kada su emotivno povezani sa drugima koji su im emocionalno važni – kada se nalaze u odnosima u kojima vole i u kojima su voljeni. To jednostavno znači da su ljudi bića ljubavi, različitih vrsta emocionalne povezanosti.

Biti sam i biti usamljen nije isto. Mnogi imaju potrebu da se osame zato što se tada veoma dobro osećaju. Mnogi se osećaju usamljeno uprkos tome što su u grupi. Osećanje usamljenosti se pojavljuje onda kada ljudi nisu sa onima koji su im emocionalno važni. Usamljenost je neprijatno osećanje koje pokreće osobu da pronađe onoga ko joj je emocionalno važan i da se sa njim poveže.

Uprkos tome što neprijatnost usamljenosti pojedinca pokreće ka drugom pojedincu, postoji čitav niz razloga zbog kojih ovo kretanje izostaje. Ne prvom mestu je to što ljudi ne prepoznaju svoju usamljenost. Umesto da je prepoznaju kao takvu i shvate na šta ih ona navodi, oni je pogrešno prepoznaju kao dosadu, prazninu, nervozu itd. Umesto da se bave razlogom zbog kojeg se osećaju neprijatno, oni neprijatnost suzbijaju alkoholom, tabletama, drogama, seksom, zabavom, itd.

Usamljenost se često pogrešno tumači kao dokaz nečije bezvrednosti. Ideja je da kada neko vredi da je okružen ljudima koji prepoznaju i potvrđuju njegovu vrednost, a da tih ljudi nema kada neko ne vredi. Zato mnogi i ne žele da osveste da su usamljeni jer bi na taj narušili sopstvenu sliku o svojoj vrednosti. Oni koji su svesni svoje usamljenosti, to kriju od drugih, jer ne žele da drugi o njima misle kao osobi koja „nema nikoga”. Muškarci su ti koji najviše kriju svoju usamljenost i pokušavaju da „ostanu jaki” u svojoj samoći.

Istraživanja pokazuju da dve grupe koje su najviše usamljene sačinjavaju mladi ljudi i stari ljudi.

Mladi ljudi su okrenuti ka grupi vršnjaka u kojoj žele da budu prepoznati kao vredni, zanimljivi i da budu prihvaćeni. Oni pokazuju znake usamljenosti čak i onda kada su dobro prihvaćeni u sopstvenoj porodici. Često navode da se dve trećine svog vremena osećaju usamljeno. Trendovi u mladim generacijama ukazuju da će problem usamljenosti biti sve veći. S jedne strane raste individualnost, egocentričnost i narcisoidnost, a sa druge se smanjuje usmerenost na druge, saosećajnost sa drugima i empatija. Akcenat je na tome da se bude voljen, a smanjuje se važnost voljenja drugih. Gube se socijalne veštine, a realni svet biva zamenjen virtuelnim. Prema jednom američkom istraživanju tinejdžeri su tokom dana dva sata u kontaktu sa stvarnim ljudima, a sedam sati su pred ekranima u onlajn kontaktu.

Nedostatak ljubavi ozbiljna pretnja

Dok su mladi ljudi usmereni na vršnjake, stari ljudi su usmereni na bliske osobe. Njih najviše pogađa dezintegracija porodice, veliki generacijski jaz i odvojenost od odrasle dece i rođaka.

Kako živimo u vreme promocije individualnosti, urbanizacije planete i seljenja populacije u velike gradove u kojima se povećavaju anonimnost i samoća, kao i u vreme digitalizacije svega, usamljenost i nedostatak ljubavi postaje ozbiljna pretnja čovečanstvu.

Komentari4
a8f79
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V Terzic
Razlikujmo samocu i usamljenost. Sami mozemo biti u socijalnom miljeju, bilo da je to nas izbor ili ne. Usamljenost se stvara u interakciji sa nama samim i ostvaruje se na nivou individualne svesti i emocija. Sta o svemu ovome misle veliki mislioci? A. Sopenhauer, da bi bio kreativan, vapio je za samocom, kada je bio "samo svoj" : "Covek moze biti svoj samo kada je usamljen". A.Ajnstajn, tvorac cuvenih mislenih eksperimenata, iako je voleo da citira Sopenhauera kao omiljenog filozofa, imao je suprotno misljenje: "Usamljeni mozemo uraditi tako malo, a zajedno tako puno". Z.P. Sartr savetuje nas kako i kada da budemo svesni samoce i usamljenosti: "Ukoliko ste usamljeni dok ste sami, onda ste u losem drustvu".
Slavka T.
" A od tebe se nisam nikad odvajao, stoga i ne bih samac u dnu svih osama..." (Jovan Ducic - "Bogu").
Jovan Milanovic
Mozda to ne vazi za zene koje su ostajale same po selima. Moja baba je presla 90, a jos je pusila i volila da srkne vina. Vodeci kravu i magare okliznula se i pala u postelju...
Gala Šipetic
Ja volim da budem sama!Svaki vikend,godišni odmor..provedem u selu sama,ali uvek radim nešto u bašte,pa internet,pa podkuvam uštipke,pa zovnjem komšijku (nije blizu,ali ima poneka zena),gledam televizor..Milina,odmaram mozak!Planiram,još malo,odem u penziju,zavedem kucence,macu,kokoške..,da ne budem bas sama..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja