petak, 03.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 25.04.2008. u 22:00 Slobodan Samardžija

Černobilj u hangaru

Шематски приказ новог крова за нуклеарку Чернобил

Belorusija prodaje velike količine radioaktivnih pečurki zemljama Evropske unije, prenele su ovih dana novinske agencije. Kako je saopštio Jakov Kenigsberg, predsednik beloruske Nacionalne komisije za zaštitu od radijacije, evropskim zakonima određen je relativno visok dozvoljeni nivo prisustva izuzetno radioaktivnog izotopa stroncijuma u pečurkama koje stižu iz bivše sovjetske republike. Šta ne smeju da jedu Belorusi, smeju Evropljani, zaključuje lakonski Kenigsberg.

Pomenuta vest, ma koliko bila bizarna, možda i ne bi izazvala posebnu pažnju medija da nije objavljena svega nekoliko dana uoči 22. godišnjice najveće mirnodopske nuklearne katastrofe – eksplozije 4. bloka Černobiljske nuklearne elektrane, smeštene u neposrednoj blizini gradića Pripjat u Ukrajini. Bio je to događaj koji je u trenutku promenio stav čovečanstva prema upotrebi najopasnijeg vida energije i na najužasniji način pokazao kolika je moć prirode kada se veštački izazove njen bes.

Aprilska drama

Dvadeset šesti april 1986. nije najavljivao ništa neobično. Moskva, Minsk i Kijev spremali su se za velike prvomajske parade, sovjetsku državu vodio je Mihail Gorbačov. Ostatak Evrope, još uvek podeljene na „zapad” i „istok” trošio je poslednji aprilski vikend... A onda su vesti počele da sustižu jedna drugu, prizivajući slike užasa koji je avgusta 1945. zahvatio japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Samo, za Evropljane, istina je, ovaj put, bila još surovija: zračenjem je zahvaćen prostor od 145.000 kvadratnih kilometara, u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Nuklearni oblak stigao je u Skandinaviju, Veliku Britaniju, pa čak i do istočnih delova SAD. Samo u Ukrajini kontaminirano je 2.218 naselja i gradova sa oko 2,4 miliona stanovnika. I danas, 22 godine kasnije, status nastradalih od černobiljske katastrofe u ovoj bivšoj sovjetskoj republici ima 2,376.218 osoba od čega 541.641 dece.

Ali priča o ubistvenom delovanju černobiljske elektrane do danas nije okončana. Iako zaliveni u pravi sarkofag od betona, ostaci nuklearke nastavljaju da prete. Privremeno rešenje kojim je zauzdano opasno zračenje, poslednjih godina pokazuje znake neumitnog trošenja. Na sarkofagu izgrađenom u ekstremnim posthavarijskim uslovima počele su da se pojavljuju pukotine dovoljno velike da se kroz njih provuku manje životinje i ptice, ili da u unutrašnjost prodre voda.

Rešenje koje se nudi u okviru „Plana za implementaciju”, potpisanog 17. septembra prošle godine u Sekretarijatu ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka, jeste izgradnja neke vrste čeličnog hangara koji bi natkrilio ostatke nuklearke i obezbedio čistu atmosferu u narednih 100 godina. U tom smislu održane su dve donatorske konferencije, uz učešće desetina država sa svih svetskih meridijana, na kojima je obezbeđeno čak 90 odsto od 1.300-1.400 miliona američkih dolara, neophodnih za projektovanje i izgradnju nove sigurnosne komore. Potpisani ugovor uključuje i izgradnju skladišta za proizvedeno nuklearno gorivo. Sa finansijske strane posao je na sebe preuzela Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD).

Hangar za istoriju

Sam „hangar” trebalo bi da bude pravo remek-delo inženjerije, a projektant je bio konzorcijum firmi „Bečel, Batel i Elektronik de Frans”. Širina luka „hangara” iznosiće 270, visina 105, a dužina 150 metara. Sadržaće 13 lukova udaljenih jedan od drugoga 12,5 metara, dok će krajevi biti zatvoreni vertikalnim zidovima. Interesantno je da će ova čelična grdosija biti izgrađena pored sadašnjeg sarkofaga kako bi se izbegao uticaj radijacije, i tek potom „prevučena” na svoje pravo mesto. Biće to najveći pokretni objekat ikada izgrađen i predstavljaće pravi izazov za njegove graditelje kao i za generacije koje će tek doći.

Čelični hangar trebalo bi da ispuni nekoliko zadataka: da uništenu nuklearku pretvori u sistem bezbedan po okolinu, da uspori koroziju i ruiniranje postojećeg „sarkofaga” i zdanja u kojem se nalazi 4. reaktor, eliminiše moguće posledice od rušenja „sarkofaga” i konstrukcije elektrane što bi neminovno stvorilo novi oblak radioaktivne prašine, i, na kraju, da omogući bezbedno demontiranje krova postojećeg „sarkofaga” upotrebom daljinski vođenih alata.

Ceo posao, kako je najavljeno, biće okončan do 2012.

Komentari0
e9c28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja