sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Između dve vatre

Odbijao sam razgovore o politici sa meštanima, kaže Simon Lereng Vilmont autor dokumentarca „Lavež pasa u daljini” koji govori o životu običnih ljudi u ratnom području u Ukrajini
Autor: Aleksandra Mijalkovićpetak, 15.06.2018. u 22:00
Симон Леренг Вилмонт са сином (Фото А. Мијалковић)

Prvenac mladog danskog režisera Simona Lerenga Vilmonta „Lavež pasa u daljini“ , prikazan na upravo završenom 14. Festivalu evropskog dugometražnog dokumentarnog filma „7 veličanstvenih” u beogradskoj „Kombank“ dvorani, osvojio je ovdašnju publiku jednako kao što je to učinio u svim ostalim bioskopskim salama u kojima je prikazan.

Priča o desetogodišnjem Olegu Afanasjevu, koji sa bakom Aleksandrom živi u istočnoj Ukrajini, u mestašcu Hnutove na samoj granici ratne zone, takoreći „između dve vatre”, počela je svoj pobednički pohod na najvećem festivalu dokumentarnog filma IDFA u Amsterdamu, gde je prošle godine proglašena za najbolji prvi rad. Usledile su nominacije i nagrade na festivalima u San Francisku, Tel Avivu, Solunu, Šefildu, Geteborgu, Minhenu, Barseloni, Hong Kongu...

Iako je „Lavež pasa u daljini” njegov prvi dugometražni film, Simon Lereng Vilmont, diplomac Nacionalne filmske škole u Danskoj, već ima iskustva u snimanju (uspešnih i zapaženih) kratkih dokumentaraca, pomenimo „Putovanje sa gospodinom T”, „Iznad zemlje, ispod neba”, „Šampioni u mačevanju” i „Čikara – sin sumo rvača”. Potonji je rezultat njegovog boravka u Japanu. Simon je, naime, studirao i japanski jezik sa modulima vizuelne i auditivne antropologije što mu je pomoglo da „uđe u dušu” mladog sportiste koji se celog života trudio da nadmaši oca posvetivši se nečemu što u stvari i ne voli.

Protagonisti filma „Šampioni u mačevanju” su Olegovi vršnjaci i vršnjaci Simonovog sina Fabijana (sa kojim je, inače, doputovao u Beograd), i to je bio prvi ulazak mladog režisera u svet dece.

– Želeo sam da zabeležim kako dečaci i devojčice, pre nego što toga uopšte postanu svesni, počinju da zapažaju suprotni pol, kako reaguju na slučajne dodire i zaljubljuju se – kaže za „Politiku” Simon Lereng Vilmont.

Tako je, kasnije, došao na ideju da upravo kroz dečije oči prikaže život u području zahvaćenom ratom.

– Tada sukobi u Ukrajini još nisu bili „glavna vest” u našim medijima, ali sam imao prilike da viđam na televiziji prizore razorenih kuća u zemlji koja uopšte nije toliko udaljena od Danske i postao sam opsednut željom da saznam kako izgleda svakodnevica tih ljudi. Tako sam stigao do Hnutove. Uz pomoć prevodioca i organizatora, koji mi je kasnije bio i jedini saradnik na snimanju, između više kandidata za „glavnog junaka” odabrao sam Olega jer je jedini umeo svojim rečima da mi opiše kako se oseća kad se uplaši, dok mu granate lete iznad glave. On je pogledao pravo u kameru i rekao: „Kao da mi neka hladna ruka posegne u grudi svaki put kad čujem bombe i svaki put mi sve više i više steže srce dok ono ne postane malo i hladno”. Taj snimak sam sačuvao, ali ga nisam iskoristio u filmu – objašnjava Simon.

Naš sagovornik ističe da nikako nije hteo da u film umeša politiku, da zauzima stranu ili dopusti da stavovi odraslih na bilo koji način dospeju u svet desetogodišnjaka čija se svakodnevica, uprkos bombama koje „stežu srce”, sastoji iz školskih i kućnih obaveza, igara sa drugarima (doduše malobrojnim, jer je većina napustila selo) i povremenih mangupluka – dakle istih onakvih dogodovština kakve su tipične za njegove vršnjake širom sveta.

– Odbijao sam razgovore o politici sa meštanima i oni su ubrzo odustali od pokušaja da mi „objasne kako stvari zaista stoje” ili da saznaju moj stav o sukobu. A za Olega, Aleksandru, Olegovog mlađeg brata od tetke Jurika i starijeg drugara Kostje, dakle glavne protagoniste filma, bio sam jedan zanimljivi i dobronamerni stranac zainteresovan za njihovu sudbinu. Doživljavali su me kao nekog dalekog rođaka koji im dolazi u posetu na svaka dva meseca i ostane po nedelju dana – priča režiser.

Iako u toku tih godinu i po dana, koliko mu je bilo potrebno da dovrši film, nije odsedao u njihovoj kući, bio je deo njihovog života. U početku je Aleksandra bila pomalo sumnjičava jer su u to vreme kolale glasine da razne sumnjive osobe sa ko zna kakvim nečasnim namerama vršljaju tim delom Ukrajine lažno se predstavljajući da su iz nevladinih organizacija. Ali kad je videla Simona da sa svojim saradnikom jede u školskoj menzi nasmejala se i prihvatila ga jer „takvu žrtvu ni ti zlotvori ne bi podneli”.

– Mislim da se i u filmu oseća da dečaci doživljavaju rat kao neku strašnu zver koja ih vreba iz daljine, dok njihova baka shvata realnu opasnost, zabrinuta je za budućnost, trudi se da zaštiti unuke, svakoga dana se predomišlja da li da ih odvede u drugi, mirniji kraj zemlje ili ostane u kući u kojoj su živele generacije njene porodice. Opcija odlaska iz Ukrajine za nju ne postoji – navodi režiser.

Priznaje da je tokom snimanja filma povremeno i sam bio u rizičnim situacijama, a najviše se uplašio jedne večeri kad je ukrajinska armija napustila svoje uobičajeno mesto i prešla s druge strane reke, pa su ruske snage promenile smer granatiranja, i onda su se Simon, Oleg i Kostja zatekli usred baražne vatre.

Novi filmski projekat koji planira ponovo će se baviti običnim ljudima u ukrajinsko-ruskom sukobu, ali ovoga puta Simon će ići na drugu stranu, među separatiste – a protagonisti neće biti deca.

I dalje će se, kaže, držati podalje od politike.


Komentari0
bf36e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja