subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:45

Evro poljuljan, nema više jeftinih kredita

Odluka Evropske centralne banke o prestanku upumpavanja novca na tržište, uz krizu u Nemačkoj, ojačala dolar
Autor: Tanja Vujićpetak, 15.06.2018. u 22:00
Задужене чланице ЕУ остају без драгоцене подршке централне банке уније (Фото Д. Јевремовић)

Prezadužene države članice EU od januara 2019. moraće da se rvu sa svojim dugovima bez basnoslovne asistencije Evropske centralne banke (ECB) teške preko 2,4 biliona evra u poslednje tri i po godine. Politička sudbina vladajuće koalicije kancelarke Angele Merkel dovedena je u pitanje unutrašnjim sporom o migrantskoj politici, i to uoči ključnog samita lidera Evropske unije o reformi izbegličke politike. Ove dve vesti: o finansijskom osamostaljivanju država velikih dužnika u EU (u četvrtak) i političkoj klizavici u Berlinu (u petak), zaljuljale su vrednost evra jednako kao i ona o izlasku Velike Britanije iz EU juna 2016. godine.

U četvrtak, uoči konferencije za štampu Marija Dragija, predsednika ECB, jedan evro vredeo je 1,18 američkih dolara.

Nakon Dragijevog dvokrakog saopštenja, jedan evro vredeo je 1,15 dolara, koliko su berze oborile evro.

Najpre je Dragi rekao da će ECB u decembru ove godine obustaviti trogodišnji program „kvantitativnog labavljenja”, to jest program doštampavanja evra radi podsticaja anemičnog rasta evrozone. A potom, da će sadašnje referentne kamatne stope banke ostati nepromenjene „najkraće do leta 2019”, a možda i duže (Dragiju mandat na čelu ECB ističe u oktobru sledeće godine).

Koliko dan ranije, američka Centralna banka (poznatija kao Federalne rezerve) drugi put je ove godine podigla vrednost referentnih kamatnih stopa na temelju poverenja da privreda SAD pokazuje pouzdane i trajnije znake rasta.

Opreznu odluku ECB da na više od godinu dana odloži odluku o podizanju kamatnih stopa – kakvu će Federalne rezerve, prema najavama iz Vašingtona – u više navrata ponoviti u 2018. godini, Dragi je obrazložio „neporecivim rastom neizvesnosti” koji se nadnosi nad globalnu privredu, kao i vesnicima usporavanja rasta privrede evrozone.

„Nismo diskutovali o tome kada da podignemo kamatne stope. Suočavamo se sa neporecivim rastom neizvesnosti”, istakao je Dragi, bez preciziranja toga da li misli na eskalaciju trgovinskih napetosti između SAD, Evrope i Kine.

„Protekcionističke mere rizikuju da podriju poverenje u svetsku ekonomiju i institucionalni poredak koji je pomagao održanju privrednog rasta decenijama”, upozorio je Dragi. „Više nego ikada da se diskusije o ovim pretnjama vode u postojećem multilateralnom okviru. Jer , ukoliko podrijemo taj multilateralni okvir – koji ne samo što je pratio našu egzistenciju od Drugog svetskog rata već je učestvovao u ostvarenju veoma dugog perioda prosperiteta – tada ćemo izazvati veoma ozbiljnu štetu”, naglasio je Dragi u Frankfurtu.

Odlaganje odluke o rastu kamatnih stopa za jesen 2019. najranije, ECB je bazirala i na proceni da privreda evrozone počinje da stagnira i pokazuje znake usporavanja. Naime, ECB je u četvrtak snizila sopstvenu prognozu privrednog rasta evrozone u ovog godini sa 2,4 odsto na 2,1 odsto (uz rast inflacije sa 1,4 odsto na 1,7 odsto). Iduće godine, kada prekida sa usijavanjem sopstvenih kovnica novca, ECB očekuje još usporeniji privredni rast evrozone od 1,9 odsto (1,7 odsto u 2020).

U prvi mah, Dragi je uspeo da iznenadi berze. Sa jedne strane ECB je vremenski oročila kraj trogodišnje prakse upumpavanja svežeg novca na finansijsko tržište EU (na čemu odavno insistiraju predstavnici Nemačke i Holandije u upravi ECB-a). Sa druge strane, ECB je odlukom o odlaganju promena kamatnih stopa berzama do jeseni 2019. berzama vratio signal predvidljivosti poslovanja na finansijskom tržištu EU. Takav „Dragijev koktel” uspeo je koliko juče da povrati deo vrednosti koju je u četvrtak na berzama izgubio evro (1,1621 dolara).

U međuvremenu, berze tek treba da izračunaju koliko bi evro mogla da košta eskalacija krize nemačke vlade zbog migranata. Vest da je nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer objavio raspad vladajuće koalicije u Berlinu izazvala je pometnju na evropskim berzama i trenutni pad evra. Nakon što je utvrđeno da je reč o lažnoj vesti, vrednost evra je ponovo porasla (na 1,56 američkih dolara). Ovo ljuljanje pokazuje koliki je uticaj Merkelove na finansijsku stabilnost EU, ocenila je agencija Blumberg.


Komentari5
47324
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Sve ovo što se događa sa štampanjem para bez pokrića u 3 smene, sa trgovinskim ratovima između velikih država i još većih ekonomija, pokazuje besmislenost priča i bajki o "slobodnim tržištima", "tržišnoj ekonomiji", "konkurenciji",... glupostima koje ne postoje, odnosno, postoje sve dotle dok Zapad ima koristi, dok eksploatiše ono što je drugima ukrao, "rezultate" kolonijalizacija, neokolonijalizacija, posebno finansijskoglobalističkih. U uslovima nelojalne konkurencije i veliki giganti stradaju, dok naivnim državicama i njenim univerzalnim "ekspertima" za sve, ama baš sve i svašta, preporučuju kao "jedini spas" razvoj malih i srednjih preduzeća, koja će, naravno, da konkurišu multinacionalnim kompanijama koje jedna drugu jedu. Neviđeni amaterizam, neznanje i neodgovornost su uništili srpsku ozbiljnu privredu, a samo totalno bezosećajni prodaju u Srbiji ono što nam je stvarni spas, izvorišta vode, reke, jezera, banje, oranice, JP, domaće razvojne banke, kadrove i radnike kao roblje.
Радован
Није само случај у ЕУ да су нестали јефтини кредити. Иста ствар је и у Америци, Аустралији... свуда. То је глобална политика.
Леон Давидович
Са новцем се манипулише и он не прати реално стање привредних активности. Они који управљају токовима новца највећи су манипулатори и својим манипулацијама неком празне , а неком пуне џепове. Зна се и коме пуне?
Братислаб Рисимовић
Оштетили су ме преко ниске камате на штедњу бар 10.000 евра. Неки њихов капиталиста је ту суму ставио у свој џеп, јер је имао мању камату на кредите. Памти, па врати...
Јован Скерлић
За мање упућене, Европска Централна Банка је у последње три и по године буквално одштампала 2400 МИЛИЈАРДИ Евра. Самим тим је свесно и плански подривена вредност Евра односно куповна моћ свих грађана ЕУ као и оних који поседују ову валуту. Коме је наштампани новац поклоњен, односно како је пуштен у оптицај је још увек мистерија о којој ће се писати расправе, студије и романи.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja