četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 15.06.2018. u 22:00 Marijana Avakumović

EBRD razgovara sa Vladom Srbije o budućnosti Komercijalne banke

Poslednjih godina u ovom delu Evrope uglavnom se prodaju banke u problemima, a ne dobre banke, pa cene koje su one postigle teško mogu biti uporedive
(Фото Д. Јевремовић)

Alen Piju, potpredsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), je u Beogradu rekao da se sa Vladom Srbije razgovara o prodaji Komercijalne banke u kojoj  EBRD ima 24,4 odsto vlasništva. I Danijel Berg, odlazeći direktor ove međunarodne finansijske institucije za Srbiju, kada je pre nekoliko godina došao na tu funkciju najavio je da će Komercijalna banka biti privatizovana. On odlazi iz naše zemlje, a najveća domaća banka i druga po veličini na tržištu je i dalje u većinskom državnom vlasništvu.

Premijerka Ana Brnabić je krajem prošle godine rekla da su pred državom dve opcije: privatizacija Komercijalne banke, koja mora biti započeta do kraja 2017. ili će EBRD, IFC i ostali akcionari aktivirati svoje pravo dogovoreno 2006. godine na osnovu kojeg bi Vlada Srbije morala iz budžeta da im isplati garantovani iznos od oko 252 miliona evra.

Dakle, EBRD, IFC, Svedfond i nemački DEG fond prema ugovoru potpisanom 2006. imaju pravo da aktiviraju takozvanu put opciju ako  država ne započne prodaju Komercijalne banke pošto su od 2006. do 2009. godine uložili 170 miliona evra u akcije ove banke.

Aktiviranje pomenute „put” opcije znači da je država obavezna da kupi njihove akcije po unapred utvrđenoj ceni ako oni žele da ih prodaju.

Akcije Komercijalne banke minulih dana su vredele oko 1950 dinara na Beogradskoj berzi.

– Aktiviranjem put opcije ovi akcionari  bi dobili 2,2 puta više novca po akciji. Tako da bi za 41,5 odsto udela dobili 252 miliona evra. Zato državi ne ostaje ništa drugo nego da pokrene privatizaciju– kaže broker Nenad Gujaničić.

EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. godine dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Taj posao je vodio Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija. Plan je bio da u naredne tri godine ni država ni EBRD ne prodaju akcije da bi se ušlo u privatizaciju 2009. godine. Umesto privatizacije izbija svetska ekonomska kriza, a te godine EBRD dokapitalizuje Komercijalnu banku sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu ulaze i IFC (deo Svetske banke) sa 40 miliona evra, nemački DEG fond sa 20 miliona i švedski Svedfond sa 10 miliona evra. Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 miliona evra da ne bi izgubila procenat u vlasništvu, što je i učinila 2012. godine nakon nekoliko probijenih rokova. Odlučeno je i da se banka ne prodaje dok se ne poboljšaju tržišni uslovi.

Tada je uspostavljen odnos u kome država ima 41,7 odsto, EBRD 24,4 odsto, IFC 10,1 odsto, DEG 4,6 odsto i Sved fond 2,3 odsto. Ostatak je u rukama malih akcionara.

Prema pisanju medija od početka je ugovorom definisan cilj da se banka proda i to tako da država izgubi kontrolni paket akcija, što je konkretno i napisano u obaveštenju o privatizaciji koje država treba da pošalje ovim institucijama u slučaju privatizacije.

U zlatna vremena pre krize,  2008. godine vrednost Komercijalne banke je dostizala i dve milijarde evra s obzirom na cene akcija na berzi.

Poslednjih godina u ovom delu Evrope uglavnom se prodaju banke u problemima, a ne dobre banke, pa cene koje su one postigle teško mogu biti reper Komercijalnoj banci. OTP banka kupila je Vojvođansku od Nacionalne banke Grčke za 125 miliona evra, a 2006. godine Grci su kupili ovu banku za 385 miliona evra.

U slučaju privatizacije najveće domaće banke  očekivano je da će se javnost protiviti, kao i svaki put u slučaju prodaje državnih preduzeća, i to posebno onih profitabilnih. Prema pisanju našeg lista Komercijalna banka pozitivno posluje i prošle godine je imala profit od 8,1 milijardu dinara.

Komentari9
40bbd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Adzic
Vlada da odbije privatizaciju pa da vidimo da li ce ostali vlasnici koristiti navedenu opciju. Ne verujem da hoce jer je stvarna vrednost njihovog dela veca od opcije. Ako se odluce da to aktiviraju - drzava da plati - to ce se visestruko isplatiti.
Zoran R.
Okupacija...
М. Обрад Симовић
"...ЕБРД, ИФЦ и остали акционари активирати своје право договорено 2006. године на основу којег би Влада Србије морала из буџета да им исплати гарантовани износ од око 252 милиона евра". Онда је склопљен зеленашки уговор а садашња власт слеже раменима ...Све у складу са оним "где ја стадох, ти продужи"!
Nenad
Ako država ispusti iz ruku zadnju Banku u svom vlasništvu, a u stanom vlasništvu su sve ostale a ima ih podosta, šta preostaje narodu države Srbije? Samo strani mešetari i Narodna Banka. Mlađan Dinkić je krenuo sa uništavanjem domaćih banaka i sada imamo samo jednu banku u državnom vlasništvu koja je uzgred budi rečeno već odavno trebala da bude privatizovana, prema planovima stranih finansijsiskih centara moći, ali još nije. Neka niko ne pomisli da ovo ima veze sa teorijama zavere i tako tim. Ne jednostavno hoće da imaju pod kontrolom sam novac i na taj način će moći i da utiču i na izbor Vlada i Predsenika i na sve. Jer ko ima novac taj ima i moć a kada ostanemo bez zadnje banke u državnom vlasništvu, onda ćemo videti ko će vedriti i oblačiti Srbijom!
Славиша Гавриловић
Несхватљиво је какве су уговоре потписивали наши државни органи. Странци уплатили у акције 170 мил.евра, а сада траже да им се врате те паре плус 70 милиона евра. А банка пословала са губицима. Ово може да потпише само неко ко је у лудачкој кошуљи или ко се уградио у ових 70 милиона евра. Овдје има посла за тужилаштво.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja