petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:47
SANU u izbornoj godini

Od Društva srbske slovesnosti do SANU

Najznačajnija naučna ustanova u Srbiji nekoliko puta je menjala ime, način rada i pozicije u odnosu na vlast
Autor: Branislav Radivojšasubota, 16.06.2018. u 22:00
Зграда Српске краљевске академије у Бранковој улици бр. 15 у Београду. Овде је била смештена Академија од 1909. до 1952. Срушена је 1963. Зграда је имала историјску вредност и неколико година пред рушење била је реновирана

Akademija nauka je institucija koja je tokom svoje 177 godina duge istorije okupila oko sebe najveći broj ličnosti od značaja za razvoj naše nauke i kulture. To je i institucija čiji članovi su tokom niza decenija povremeno dolazili u sukob s predstavnicima države, ali i u međusobne sporove i razmirice. Bilo je i perioda kada su njene odluke usaglašavane s dnevnim potrebama politike. Akademike s vremena na vreme optužuju i za neaktivnost i „uspavanost”, a jedna od uobičajenih spornih tema odnosila se i na to ko treba a ko ne da bude njen član.

Kao datum od kada počinje višedecenijski rad ove ustanove uzima se 7. novembar 1841. godine. Profesori beogradskog Liceja Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić prethodno su dostavili ministarstvu prosvete „projekat ustrojenija i pečata Srbske nauka akademije”. Predlog je nastao iz praktičnih potreba profesora ove škole u kojoj su nastavnici radili bez utvrđenog književnog jezika i pravopisa jer Karadžićeve reforme su bile zabranjene od 1832. godine. Predlog Sterije i Nikolića je prihvaćen, ali je preporučeno da ime nove ustanove bude Društvo srbske slovesnosti. Knez Mihailo je, u obliku uredbe, izdao Ustav i Poslovnik Društva, a nekoliko meseci kasnije svojim ukazom imenovao je prve redovne članove. Predsednik Društva po položaju bio je ministar prosvete.

Već 1842. godine, na prvoj izbornoj sednici, izabrano je još osam redovnih, 20 korespodentnih i 11 počasnih članova. Među njima su bili: Vuk Karadžić, Jovan Hadžić, Ljudevit Gaj, Pavle Josif Šafarik, Jernej Kopitar, Petar Petrović Njegoš, Sava Tekelija.

(Foto A. Vasiljević)

Društvo je pokrenulo i svoj Glasnik, u kome su godinama objavljivani mnogi zvanični dokumenti i naučni radovi. To je i vreme kada počinje s radom Narodni muzej (1844), a objavljeni su i: Geografsko-statistički rečnik, Novi zavjet u prevodu Vuka Karadžića, „Rat za srpski jezik i pravopis” Đura Daničića. Počinju i prva klimatološka merenja, Josif Pančić predaje u štampu svoje delo o srpskoj flori itd. Radi se i na osnivanju opštinskih čitaonica, formiran je odbor za izgradnju teatarske zgrade...

Međutim, već 1858, povodom primene pravopisa, sekretar Društva Đuro Daničić dolazi u sukob s ministrom prosvete. Ministar je naredio da se Društvo u svojim dokumentima pridržava zvaničnog pravopisa, Društvo to odbija, da bi se na kraju 1860. u spor umešao prestolonaslednik Mihailo, koji staje na stranu Društva. Posle toga, Daničić i Pančić objavljuju svoje radove pisane Vukovim pravopisom.

Kraj rada Društva srbske slovesnosti označavaju aktivnosti mladih liberala, školovanih na evropskim univerzitetima. Na glavnom zasedanju, oni su za nove članove Društva predlagali revolucionare i demokrate poput Garibaldija i Černiševskog. Na zasedanju početkom 1864. ministar Kosta Cukić zabranio je Vladimiru Jovanoviću da održi besedu o štednji, što je dovelo do demonstracija i Društvo je ubrzo suspendovano, dok su vođe liberala Jovanović i Alimpije Vasiljević otpušteni iz službe i premešteni u unutrašnjost.

Već u julu 1864. knez Mihailo je izdao ukaz kojim Društvo srbske slovesnosti obnavlja rad, ali pod nazivom Srbsko učeno društvo. Knez ukazom za predsednika imenuje Jovana Gavrilovića, dok članovi Društva za sekretara biraju Janka Šafarika. Godinu dana pre toga (1863) kapetan Miša Anastasijević poklonio je svoje veliko zdanje na upotrebu prosveti i Srbsko učeno društvo počinje svoj rad u toj novoj zgradi.

Reč je o burnim godinama srpske istorije: 1867. svečano je pročitan sultanov ferman kojim se knezu Mihailu predaju gradovi Srbije, 1868. knez Mihailo je ubijen, 1878. na Berlinskom kongresu Srbiji je priznata nezavisnost.

U Srbskom učenom društvu dolazi, međutim, do sukoba, obustave njegovog rada i prestanka državne pomoći. Ministar prosvete raspušta upravu Društva zbog nekorektnog i nesavesnog poslovanja, a u novembru 1886. skupština je donela, a kralj Milan obnarodovao Zakon o Srpskoj kraljevskoj akademiji. Sledeće godine kralj je, kao zaštitnik Akademije, imenovao 16 njenih članova i ukazom za predsednika postavio Josifa Pančića.

Članovi najznačajnije naučne ustanove i dalje učestvuju u formiranju mnogih nacionalnih institucija – Državne arhive, Srpske književne zadruge, Leksikografskog odseka, Srpskog književnog glasnika. To je i vreme objavljivanja mnogih naučnih radova, zbornika, pa i fototipskog izdanja Miroslavljevog jevanđelja (Beč, 1897). Akademija nastavlja rad i posle ubistva Aleksandra Obrenovića (1903), da bi tek Veliki rat 1914. potpuno prekinuo njene aktivnosti. Granata je pogodila zgradu Akademije u Brankovoj 15, ali je, na sreću, njena arhiva već bila evakuisana. Zabeleženo je i da je u Nišu 1914. umro tadašnji predsednik Akademije Stojan Novaković.

Posle Prvog svetskog rata, u novostvorenoj državi, Srpska kraljevska akademija uspostavlja saradnju s Jugoslavenskom akademijom znanosti i umjetnosti, ali i s mnogim evropskim akademijama. Započinju i istraživanja novih krajeva Srbije, oslobođenih 1912. godine.

Zabeleženo je i da je u posleratnom periodu (1924) Ivo Andrić dobio književnu nagradu Akademije, da ustanova objavljuje mnoge zbornike, da njeni članovi učestvuju na raznim naučnim skupovima. Utisak je, ipak, da je to vreme kada se smanjuje potreba za pionirskom ulogom Akademije u formiranju nacionalnih ustanova jer mnoge su već postojale.

Konačno, u šestoaprilskom bombardovanju 1941. srušen je ulični deo Akademijine zgrade u Brankovoj ulici i tom prilikom stradao je deo biblioteke. Odlučeno je da se Akademija preseli u susednu zgradu, a nekoliko meseci kasnije nemačke okupacione snage je oduzimaju i odnose stare rukopise. U maju 1942. Feldkomandantura zabranjuje rad Akademije, ali njeno predsedništvo odlučuje da ustanova rad „produži u tišini”.

U oslobođenom Beogradu, u februaru 1945, formirana je komisija za ispitivanje poslovanja i držanja Akademije za vreme okupacije. Iste godine, po naređenju reonske milicije sa zgrade u Brankovoj 15 skinuta je ploča s natpisom Srpska kraljevska akademija i zamenjena novim: Srpska akademija nauka. Na godišnjoj skupštini 1946. sekretar Vojislav Mišković podneo je izveštaj o radu Akademije 1941–1945, ali u aprilu 1947. predsednik Aleksandar Belić i 11 akademika podnose kolektivnu ostavku jer među članovima „nema slaganja u shvatanju naučnih kriterijuma i zadataka njenih”.

Zbog ovih ostavki Vlada NR Srbije formira odbor koji će obavljati poslove SANU. Članovi odbora su bili: Aleksandar Belić, Milutin Milanković, Veljko Petrović, Petar Kolendić, Pavle Savić i Paja Jovanović. U međuvremenu je donet novi zakon o Srpskoj akademiji nauka, odbor prestaje da radi, a rukovođenje ustanovom preuzima predsedništvo – s Aleksandrom Belićem na čelu.

U sledeće tri godine (1947–1949) Akademija osniva čak 24 naučna instituta, koji su donošenjem novog zakona (1954) većinom postali samostalni.

Od 1960, kada Akademija dobija sadašnji naziv, naglasak u njenom radu je na organizovanju naučnih skupova i na međuakademijskoj saradnji. Nova orijentacija s naglašenim radnim funkcijama prihvaćena je 1974. godine, kada članovi SANU, zajedno s drugim naučnicima, uglavnom rade na naučnim projektima.

U novijem periodu (1986) SANU je na čudan način dospela u centar pažnje najšire javnosti povodom jednog zvanično neobjavljenog dokumenta (Memorandum), ali u ovom trenutku i ta epizoda iz njene aktivnosti već spada u istoriju.


Komentari0
b0068
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja