subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 16.06.2018. u 23:59 Dejan Aleksić
NA STRANICAMA KAFANSKE ISTORIJE

Od tranzicionog katanca do renesanse i neizvesnosti

Vraćanje u život kafane ne znači i njen siguran opstanak, što potvrđuje „Zlatna moruna”. – Novitetima i modi godinama se uspešno odupiru „Proleće”, „Sunce”, „Mornar”, „Kolarac”... – Nadu da za stecišta boema dolaze bolji dani vratilo otvaranje „Bleda” i „Grmeča”
Култни „Руски цар“ чека новог закупца (Фото А. Васиљевић)

Početkom prošlog veka kod današnjeg Studentskog trga otvorena je kafana čiji je domaćin bio gluvi Kosta. U nju su, kako beleže hroničari, Beograđani išli na pivo i kobasice. To boemsko stecište bilo je jedno od omiljenih i političarima i beogradskoj eliti. Uz dobar zalogaj i kapljicu razmenjivali su mišljena o svemu i svačemu. Razume se, u takvim pričama nisu mogla da se zaobiđu ni dnevnopolitička dešavanja. Posle nekog vremena, ispostavilo se da gluvi Kosta baš i nije gluv i da je, sem što je bio na usluzi gostima, bio i svojevrsni doušnik pa su se mnogi gosti našli u nevolji. Zato su potražili novo, sigurno utočište, nešto dalje u kafani koju danas znamo kao „Bled”, na tromeđi Budimske, Vojvode Dobrnjca i Bulevara despota Stefana, koja se nedavno vratila u život.

Ovo je tek jedna od mnoštva beležaka o starim kafanama koja govori o njihovom rivalstvu, istoriji i značaju za Beograd i njegove žitelje. Uz prašnjavi beogradski drum, kaldrmu i asfalt kafane su nastajale i nestajale, menjale imena, vlasnike i ponudu. Ali, svima njima zajednički je bio šarm kojim privlače i Beograđane i turiste od kojih mnogi ne znaju naš jezik, ali poznaju jezik srpske kuhinje.

Da ovoj „instituciji” kojoj Srbi najviše veruju ne treba mnogo reklame možda najbolje potvrđuje najstarija kafana u Beogradu „Znak pitanja”, ali i „Proleće”, „Sunce”, „Mornar”, „Kolarac”... Glavni začin kojim one decenijama privlače goste, iako ne prate u korak novitete, jeste domaćinska atmosfera.

Ove kafane i još jedan deo njih, uz manje trzavice, uspešno su preživele, ali to nije slučaj sa svim beogradskim kućama boema. Mnogima su presudili tranzicija, restitucija i loše privatizacije. Kada se danas osmotre neki od tih lokala, ni traga da su to nekadašnja sastajališta boema. Jer „Pod lipom” godinama umesto specijaliteta mirišu kupke i parfemi, u nekadašnjoj „Žagubici” danas se okupljaju mladi i organizuju se svirke, a „Domovina” je doskora bila moderna kafeterija...

Među onima koje trenutno najtužnije izgledaju su „Naše more”. Zatvorena je ovog februara pošto je „Varoš kapiji”, koja je godinama upravljala tom kafanom, istekao ugovor. Kako je objekat vraćen nasledniku starih vlasnika, on je izneo nove uslove i cenu zakupnine koja „Varoš kapiji” nije odgovarala. Samo nekoliko meseci kasnije, iako se očekivao novi zakupac, prozore zdanja u Milovana Milovanovića krase slojevi prašine i oglasi.

Vraćanje u život

Odlazak na stranice kafanske istorije ne mora da znači i konačan odlazak sa mape prestoničkih kafana. O tome možda najbolje svedoči povratak „Bleda” i „Grmeča”. Kafane čije su prostorije donedavno bile avetinjski prazne, u slučaju „Bleda” i ruinirane, za kratko vreme doživele su renesansu. Vodeći računa da ne oskrnave duh njihove prošlosti, novi zakupci su rešili da ih obnove, uz minimalne, najneophodnije modernizacije, i da ih vrate Beograđanima. Da li će zamisao i entuzijazam novih zakupaca dobiti prelaznu ocenu od boema tek će se videti, jer su kafane u Budimskoj 2 i Makedonskoj 32 tek počele novi život.

Pre njih, privremeno su dremali i „Šumatovac” i „Polet”, ali kada su se vratile u život, za razliku od „Bleda” i „Grmeča”, obukle su prilično drugačije odelo od nekadašnjeg. „Šumatovac” je moderna kafe-picerija, a znatno je inoviran i enterijer „Poleta”. Očekivano, usledile su zamerke i gunđanja beogradskih boema. Ipak, „Šumatovac” je sačuvao deo starog šarma zbog čuvene bašte pod krošnjama tik uz „Politiku”, ali i „Polet” u kome se kao i nekada opet služe girice.

Novi život neke stare kafane nije garancija za njen opstanak. Na to možda najbolje ukazuje „Zlatna moruna” na Zelenom vencu. „Moruna” je zakatančena početkom dvehiljaditih posle čega su njene kvadrate zauzimali kladionica i prodavnica kineske robe, da bi se početkom 2014. u njih vratilo ovo ugostiteljsko stecište. Ali to što je Mihajlo Petrović Alas u „Moruni” svojevremeno siromašnima delio somove i morune, kao i to što su u njoj Gavrilo Princip i njegovi drugovi kovali plan za atentat na Franca Ferdinanda, po svemu sudeći nije bio dovoljan amanet, pa je posle nekoliko godina, ova kafana promenila izgled. Njene izloge i ulaz krase natpisi na kojima je istaknuto da je to sada kafe i bilijar klub.

Odlična lokacija i neizvesna sudbina

Loš promet i lokacija, možda mogu da budu opravdanje za zatvaranje kafana u delovima grada gde je manji protok ljudi, ali ne i za kafane i restorane u strogom centru. A, baš u epicentru susreta Beograđana i turista već duže su zakatančene tri ugostiteljske institucije – „Srpska kafana”, „Ruski car” i „Grčka kraljica”. Rekorder po ugostiteljskom tavorenju je „Kraljica”, koja već 11 godina zakatančena čami na kraju Knez Mihailove. Ključ njenog katanca je dugo bio u rukama Starog grada. Trenutno je u gradskim. Ali, problem je što se za ovu gotovo dva veka staru ugostiteljsku damu, iako je u međuvremenu bila čak i izdata, i dalje ne naziru bolji dani.

Kao i „Kraljica”, novog zakupca već duže čeka i „Ruski car”, u čijoj se prelepoj bašti na raskršću Obilićevog venca, Trga republike i Knez Mihailove uživalo godinama. Ali, iskustvo sa „Ruskim carem” od pre nekoliko godina, kada se u njega nakratko uselio moderni italijanski restoran, nagoveštava da tu ne treba očekivati poštovanje ugostiteljske istorije.

Posebno veliki znak pitanja je nad „Srpskom kafanom” u Svetogorskoj 25. Pre nekoliko godina vraćena je starim vlasnicima, ali je prošle godine zatvorena, zbog kako se ispostavilo, velike zakupnine koju su naslednici tražili. Toplinu i stari dobri duh ove kafane sa kariranim stolnjacima po kojima pada prašina, Beograđani su nakratko osetili 1. januara kada je bila privremeno otvorena u toku Ulice otvorenog srca, manifestacije rođene upravo u njoj.

Kopanje po arhivama pa oživljavanje kafane

Pojedini novi zakupci starih boemskih stecišta pre nego što su krenuli u njihovu obnovu, prionuli su istraživanju po zvaničnim arhivama, a konsultovali su se i sa stručnjacima. Jedan od poslednjih primera je Maja Zelenović, koja je u zakup na deset godina uzela „Bled”.

– „Bled” je jedna od 15 najvažnijih kafana u Beogradu, institucija ovog grada. Bio je godinama pod zaštitom kao kulturni spomenik grada i trudiću se da mu se taj status vrati. U njega su dolazili umetnici, pisci čije smo knjige obrađivali u školi, održavani su skečevi, književne večeri – naglašava Zelenovićeva koja je detaljima u kafani odala počast i Milanu Iliću, kome je taj objekat oduzet u toku nacionalizacije, a svoje mesto imaju i fotografije koje svedoče o bogatoj boemskoj prošlosti Beograda. U planu je da se uz pomoć stručnjaka koji se bave zaštitom spomenika, sredi i ornamentika na fasadi.

Inovacije, u duhu vremena, ipak neće izostati. Tako je „Bled” dobio video bim.

– Napravićemo „Bled” televiziju gde ćemo promovisati naše vrednosti. Tako će i stranci ne samo uz našu istoriju na tanjiru, i na ovaj način biti u prilici da shvate ko smo zaista mi – objašnjava Zelenovićeva.

Nezavršena priča oko vlasništva

Nezavršene priče oko vlasništva nad starim kafanama možda im čak idu naruku, pogotovu kada je reč o onima kojima upravlja ili kojima je upravljala „Varoš kapija”. Ovaj ugostiteljski lanac ne odustaje od kvadrata u „Našim morama”, „Znaku pitanja” i „Parku” kod Kalemegdana za koje imaju dokumentaciju i na koje, kako su ranije naglasili za naš list, polažu legitimno pravo.

Komеntari1
42bd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Muradim Rebronja
Na primeru "Grmeča" je moguće pokazati da takva kafana može biti i profitabilna. Najbolja hrana, hrana "za cara i sultana", po umerenim cenama za novinare Politike, i sa još nižim cenama za hranu za poneti je ta "čarobna formula".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja