sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:47

Sredska, selo povratka i nade

Nekada je u Sredačkoj Župi bilo oko dve hiljade Srba, sada tek nešto više od sto duša
Autor: Biljana Radomirovićsubota, 16.06.2018. u 22:00
Добрила и Радисав Совтић испред старе породичне куће (Фото Б. Радомировић)

Sredska, Milačići – Preko Brezovice, pa na Prevalac, preko prevoja koji se diže na više od 1.500 metara nadmorske visine, tu gde je međa Sirinićke i Sredačke Župe, stižemo u suncem okupanu Sredsku.

Od Prizrena, kojem su odvajkada Srečani bili okrenuti, deli je 12 kilometara.

Pružila se Sredska, sa sedam svojih zaselaka uz prizrensku smaragdno-zelenu Bistricu, rasula ih podno visova prkosne Šar-planine. Tu na osojnoj strani, pogleda uprtog ka Ošljaku, gde se na Gospođindan pred crkvom Presvete Bogorodice svi iz Sredske okupljaju. Ono Srba što je ostalo na vekovnim ognjištima i oni što su se u vihoru poslednjeg rata rasturili širom Srbije. A, desi se da dođu i potomci onih, koji su još odavno, s početka Drugog svetskog rata, krenuli da traže sreću put Rumunije, Amerike, Australije…

– Ovo je pečalbarski kraj. Odlazili su onda, tek stasali dečaci, momci, ostavljali kod kuće starije, žene i nejač. Bili su poznati građevinari, zidari. Ali se i vraćali u Sredsku, zidali nove kuće, kupovali imanja – govori Radislav Rade Sovtić (80), tu u Milačićima, zaseoku Sredske, dok nas njegova supruga Dobrila (75) kako i priliči domaćinskoj kući dočekuje medom i hladnom, izvorskom vodom.

Krećemo s pričom, a napolju upeklo junsko jutro, okupano rosom. Sa Šare se tek dizaše magla.

I, Rade i Dobrila, intelektualci, koje je rat primorao da napuste Metohiju i ponovo se kuće u Smederevu. Iz Prizrena u kojem su živeli 28 godina, obreli su se u centralnoj Srbiji. U Prizrenu im se u kuću uselio Albanac. Bila je posle toga Dobrila samo još jednom. Žao joj što nije mogla sinovljevu harmoniku da uzme.

Rade je završio dva fakulteta, Pravni i Filozofski. Prvo zaposlenje mu je bilo u Gori, gde je u Brodu i Rapči proveo nepune četiri godine. S Gorancima, uz tupane i zurle proslavio je 19. rođendan. Radio je i u rodnom selu Sredska, kasnije je bio profesor ruskog jezika, a bio je i direktor Gimnazije u Prizrenu. Penziju je dočekao u opštinskom odeljenju društvenih delatnosti. Tri puta je boravio u Rusiji, na usavršavanju.

Dobrila se penzionisala pred sam rat kao bankarski službenik.

Vratili se Sovtići u Sredsku 2003. godine. Sa Srbima kojima su izgrađene nove, tipske kuće. Radislav, vitalni gospodin, hteo je da mu se kuća sagradi na nekadašnjem guvnu. Kuća uz samu, nekadašnju štalu, od kamena je, od kojih su i nekadašnje dvospratne kuće u Sredskoj. Na svakoj kući čardak.

– Ovde smo od proleća, do 1. novembra. Bude nas oko dvadesetak za to vreme. Zimi odlazimo. Prekraćujem vreme pletenjem, a i stalno nam neko dolazi. Sinovi, snaje, unučići, prijatelji, Radetovi đaci – govori gospođa Dobrila, dok nam pokazuje tek započetu bordo bluzu, koju plete od svilenog konca.

Doterana žena, kojoj i u kući sve blista. Zasadila je i cveće uz sam ulaz.

Sredska je oduvek bila centar Sredačke Župe. Do 1999. godine u Župi je živelo oko dve hiljade Srba, sada u 16 sela, jedva 120 srpske čeljadi. Vekovima je Sredska bila duhovni, kulturni, obrazovni, privredni, politički i zdravstveni centar Srba. Pominje se još u Hrisovulji cara Stefana Dušana četvrtog.

Bilo je do rata oko sto Srba u Sredskoj. Sada u Milačićima, Paličojćima, Bogoševcu, Krajćima, Račojćima, Pejčićima i Stajkovcu, tek oko 20, koji stignu čim proleće svitne, ali i s prvim, hladnim jesenjim danima odu. Zna Šara još u septembru da zabeli. Tada, tu u srcu Metohije, ostane tek pet, šest srpskih duša. Da se sa smetovima nose, da se s medvedima sreću, da se vučjih šapa broje, da slušaju kako orlovi gore, u visine Šar-planine klikću.

Upekla „zvezda”, uveliko krenulo podne, a sa Sovtićima krenusmo do nekadašnje stare kule Sovtića, u kojoj je živelo 14 članova. Dvospratna kuća, kakve su se i pravile u Sredskoj, godinama izjeda zub vremena. Tu do nje je i novija, u kojoj su započeli zajednički život Rade i Dobrila. Oko kuće pokošena trava. Ne dozvoljava Rade da njegova očevina zaraste u travu i korov. Sovtići su i baštu zasadili. Kad im deca dođu, da imaju za prvu ruku. Stariji sin Saša je doktor, kardiolog i profesor na Prištinskom univerziteta, a mlađi Ivan je elektroinženjer.

Poče priča o košnici s pčelama, koju je Rade postavio na jedan od prozora kuće na drugom spratu. To je bio jedini način da poštedi pčele, jer je prošle godine medved razvalio prozor, ogradu, krenuo da se penje uza zid.

– Zimsko vreme, a medved osetio med. Kakva li je to borba bila. Polomio staklo, razvalio ogradu, ali uz zid nije mogao. Morao sam nekako da mu doskočim – priča Rade, dok Dobrila kaže da se brine kad joj supruga duže nema.

Jedno meče se već duže tu po šumi vrzma.

Krećemo niže ka selu. Oko nogu nam se zapliće kopriva, šipražje, ložnjaci nepokošena trava. Otava se ovde ne kosi, Nema ko. Nadvili se dubovi, pitomo kestenje. Ispred nove kuće Bise Zrndević, diplomirane pravnice, ružičnjak. Ne beše tu.

U selu je stalno i medicinska sestra, Ljiljana Gadžić. Doktor dolazi dva puta nedeljno.

Gledamo pred sobom, u strahu da ne nagazimo na kakvog smuka, dok nas ko u kakvom najstrašnijem filmu na smrt ne prepade lavež vezanog šarplaninca. Grunuo, ogradu da razvali. Lanac da pokida. Zadao se… odzvanja ljuti lavež Šar-planinom. Noge nam se okratile.

– Neće, ne može preko ograde – smiruje nas Dobrila, ohrabruje osmehom, dok Rade grabi niz sokak.

Ponovo, s druge strane lavež. Pomislismo, priviđaju nam se novi psi. Šarplaninci ko telad. Nisu vezani. Obleću oko nas, motaju se oko nogu. Muti nam se u glavi od straha.

To jedan Srečanin gaji šarplanince i prodaje. Muška štenad su skuplja.

Stigosmo do porodične crkve Radivojevića. Kabašovci ih od pamtiveka zovu. Prekrstismo se „Svetom Đorđu”, zahvalismo Bogu što pretekosmo.

Probijamo se kroz zarasle šljivake, kroz zarasle livade, kroz neorane njive. Nekada, ovaj stočarski kraj, sad nijedno grlo stoke nema.

I, trešnje ovde niko ne bere. Obrano tek ono što je sa zemlje moglo da se obere. Rodile i džanarike. Pod teretom se grane savile.

Pred osnovnom smo školom, koja je dugo nosila ime „Moša Pijade”, a onda joj dali ime „Sredska”.

Tu, na seoskom groblju sahranjen je i jedan ruski doktor. Emigrant, Vladimir M. Vasiljev. Na spomeniku, uklesano da je rođen u „Petrovgradu”. Rade Sovtić mu na svake zadušnice očisti grobno mesto i zapali sveću.

Već duboko zagazio dan. Sunce krenulo ka zapadu, dok se vraćamo ka domu Sovtića. Za nama ostaju kuće iz kojih se glas ne čuje.


Komentari2
005ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bane
Sredska,rasadnik intelektualnog potencijala,porodica prof Radeta Sovtica primer vrhunskih intelektualaca a i citava porodica Sovtic iz sela Milacici rasadnik vrhunskih lekara,profesora,umetnika...
Asocijator
Мало је себично писати само о једном засеоку села Средске. Цела Средска је дала велики број интелектуалаца - професора, инжењера, лекара, уметника и др. Средска је дала и велики број занатлија свих струка. Треба рећи, иако то више није популарно, да је велики број становника био на страни Народноослободилачког покрета у Другом светском рату. Данас је Средска готово празна. Ако не рачунамо један број старијих људи, којима су направили мање куће и ту бораве од пролећа. Сакупљју плодове воћа и уживају у чистом ваздуху и планинској свежој води за пиће.
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja