sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
SANU U IZBORNOJ GODINI

Srbija dobija nove akademike u novembru

Prošlogodišnjom izmenom statuta Akademije ukupan broja članova ograničen je na 160, dok svako odeljenje može da ima maksimum 25, pa će najmnogobrojnija odeljenja u najboljem slučaju moći da prime po jednog ili dva člana
Autor: Milica Dimitrijevićsubota, 16.06.2018. u 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Glasanje na Izbornoj skupštini SANU održava se 8. novembra. Do tada će biti nepoznanica ko će od 18 kandidata biti odabran za redovnog i ko će se od 26 nominovanih za nove, odnosno dopisne članove na kraju pridružiti uglednom društvu u Knez Mihailovoj 35. Moguće je da će do tada trajati i rasprave koje se povedu svake izborne godine – kakve su kvalifikacije kandidata koji su prošli na konačnu listu i koji su izabrani, a kakve onih kojima je to nije pošlo za rukom, zašto su prvi uspeli, a drugi nisu, ko je kome dao glas, a ko koga nije podržao, da li su pravila adekvatna ili ne, da li se glasalo objektivno ili ne, da li je bilo lobiranja ili ne. I, naravno, da li je bilo političkih pritisaka.

Pitanja su legitimna, poslednja mogućnost posebno bi bila nedopustiva, ali se čini, pri tome, da se prenebregavaju dve stvari. Jedna je činjenica da sama izborna procedura mnogo toga definiše, samim tim i utiče na nešto od pomenutog. I to unapred znaju svi koji u procesu izbora učestvuju, pri čemu eventualnu suštinsku promenu regulative ili zamerke na istu niko, bar ne javno pred novinarima, nije pomenuo pre samog otpočinjanja ovog izbornog ciklusa. Druga je nešto što takođe znaju svi, ako žele pošteno da govore, a to je da je svaki izbor do izvesne mere subjektivna stvar, bilo da se glasa javno ili tajno, i da u svakim izborima uvek ima lobiranja, barem u pokušaju. Postoji li, uopšte, mehanizam da se obe stvari spreče ili je moguće samo ih svesti na minimum i kako tačno čak i to obezbediti?

Bilo kako bilo, bitno je reći da ovu izbornu trku karakterišu tri međusobno povezana momenta: uvođenje takozvanog numerus klauzus pravila, postojanje mogućnosti da Predsedništvo SANU predloži smernice za izbor novih članova, pogotovo kada je reč o malobrojnim odeljenjima i neophodnost da se poveća članstvo naročito u Odeljenju društvenih nauka.

Razloge za navedenu prvu i drugu novinu za naš list objasnio je predsednik SANU, Vladimir Kostić, u intervjuu koji nam je dao prošle jeseni, neposredno pred objavu poziva zainteresovanima da predlože kandidate za prijem u ovu instituciju. Tada je govorio o ozbiljnom smanjenju broja akademika u društveno-humanističkim naukama, posebno primećenom nakon prošlih izbora (65 odsto je članova u prirodno-matematičkim disciplinama, 21 u društveno-humanističkim i 14 u umetničkim). Zbog toga je prošlogodišnjom izmenom statuta Akademije ukupan broja članova ograničen na 160, dok svako odeljenje može da ima maksimum 25, pa će najmnogobrojnija odeljenja u najboljem slučaju moći da prime po jednog ili dva člana. Istovremeno, otvorila se mogućnost da odeljenja s izrazitim padom članstva pozovu manji broj kolega iz srodnih odeljenja da im pomognu pri izboru njihovih kandidata, pri čemu Predsedništvo može da predloži broj novih dopisnih članova za ugrožena odeljenja i podrži njihov izbor.

Time dolazimo i do treće bitne stavke – Odeljenja društvenih nauka.

Za ovo odeljenje (ono ima šest akademika i u njega u prethodnom izbornom ciklusu niko nije bio primljen), a nakon internog izjašnjavanja u kojem je, pored njegovih članova, učestvovalo i pet kolega iz Odeljenja istorijskih nauka, u opticaju su Aleksandar Kostić, jedini kandidat za redovnog člana, i to s podrškom odeljenja, Alpar Lošonc i Pavle Petrović, nominovani su za dopisne članove, i to s podrškom odeljenja (dvotrećinskom većinom), dok su u toj kategoriji i Slobodan Antonić, Milena Dragićević Šešić i Mirjana Rašević, ali bez podrške odeljenja (većina glasova). Prema iz SANU dobijenim podacima, bar kada govorimo o prvobitnim predlozima koji su došli van ove kuće, za ovo odeljenje bilo ih je najviše – čak 25. Među onima koji nisu prošli su: Đorđe Kadijević, Ljubomir Madžar, Dragan Simić, Slobodan Samardžić, Dragan Simeunović, Miroljub Jevtić, Milan Brdar, Jelena Đorđević, Slobodan Divjak, Zagorka Golubović, Marija Bogdanović, Dragoljub Mićunović.

Upravo je većina dosadašnjih kritika na tok izbornog procesa došla od onih koji su u vezi s ovim odeljenjem (s izuzetkom genetičara Miodraga Stojkovića, koji je u medijima govorio o tome da je njegov indeks citiranosti veći od onih koje imaju kandidati koji su, za razliku od njega, uvršteni na listu o kojoj će se glasati za Odeljenje hemijskih i bioloških nauka). Časlav Ocić, nedavno razrešen dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, za tu okolnost na nedavno održanoj godišnjoj Skupštini SANU rekao je da je političkog karaktera, ukazujući tada da neki kandidati koje je predložilo to odeljenje nisu dobili potrebnu podršku da bi se našli na konačnom spisku jer su se neki koji su za njih prvobitno glasali posle predomislili, dok su prošli dalje kandidati koji su predloženi van SANU.

Slobodan Samardžić govorio je o ozbiljnosti konkursa i neozbiljnosti potonjeg njegovog toka, kritikujući to što predlagači kandidata i sami kandidovani za ovo odeljenje nisu mogli mesec i po dana da iz SANU dobiju nikakve zvanične informacije dok mediji nisu počeli da objavljuju imena koja će se naći na finalnoj listi nominovanih. On je dodao i da su „izbor kandidata ovog odeljenja za članove SANU i proceduralno ćutanje Akademije tim povodom povezane činjenice”. Slobodan Divjak ocenio je da je nedopustivo da na sajtu SANU nisu objavljene reference onih koje je ovo odeljenje odabralo za kandidate za njegove dopisne članove, ukazujući na to da je reč o „mršavim dostignućima ne svih ali većine” u odnosu na one koji su ostali van spiska i da kod odluka koje su van očiju javnosti sve može da ima prednost nad postavljenim kriterijumima. Milan Brdar u otvorenom pismu predsedniku Kostiću izneo je tvrdnju da njegov konkursni materijal članovi ovog odeljenja nisu ni pročitali jer nije bio ni otvoren kada ga je preuzeo iz pisarnice, pa su izbori za dopisne članove „neviđena naučna bruka” zbog čega bi konkurs morao da bude poništen.

Postoji, na kraju, još jedna tema koju bi valjalo pomenuti, a ona se aktuelizuje kada i sve ostale dileme, pomenute s početka teksta. A to je broj akademika, tj. pitanje koliko nam ih je potrebno, odnosno šta je previše, a šta bi za našu zemlju bio njihov optimalan broj, slično često otvaranom pitanju o potrebnom broju doktora nauka. Možda bi trebalo prvo upitati na osnovu kojih parametara je to moguće utvrditi i ko je taj ko bi trebalo da ih uspostavi, odnosno ko je zaista kompetentan da to o tome prosuđuje, budući da je u prebrojavanju najobrazovanijih članova ovog društva uglavnom najglasnija većina onih koji do tih zvanja nisu ni stigli.

Ako na stranu ostavimo upoređivanja s regionom i Evropom (u ovom drugom slučaju nije najuputnije izvoditi nekontekstualizovana i linearna poređenja) i, u poslednje vreme s razlogom, pokrenute debate o plagijatima i akademskoj nečestitosti, koje svakako zaslužuju da dobiju epilog, trebalo bi da akademici, profesori i doktori nauka budu ponos svake države. Neobičan bi bio slučaj društva koje se stidi broja onih koji spadaju u ove grupacije i želi da ih bude manje. Stoga, da li je trošak koji zemlja u kojoj živimo plaća za to što ima 133 akademika stvarno gorući problem domaćeg budžeta, kao što je to najčešća zamerka onih koji ih broje, ili bi oštricu nezadovoljstva životnim standardom trebalo usmeriti u drugom, adekvatnijem pravcu?

SANU u brojkama

U ovom trenutku ova institucija ima 133 akademika, 97 redovnih i 36 dopisnih.

Kada je reč o pojedinačnim odeljenjima, situacija je sledeća:

Odeljenje za matematiku, fiziku i geonauke – 16 redovnih, 8 dopisnih, 1 van radnog sastava; Odeljenje hemijskih i bioloških nauka – 12 redovnih, 6 dopisnih, 5 van radnog sastava; Odeljenje tehničkih nauka – 15 redovnih, 4 dopisna; Odeljenje medicinskih nauka – 18 redovnih, 7 dopisnih, 3 van radnog sastava; Odeljenje jezika i književnosti – 13 redovnih, 4 dopisna, 1 van radnog sastava; Odeljenje društvenih nauka – 5 redovnih, 1 dopisni; Odeljenje istorijskih nauka – 9 redovnih, 3 dopisna, 2 van radnog sastava; Odeljenje likovne i muzičke umetnosti – 9 redovnih, 3 dopisna, 1 van radnog sastava.

Od 2000. do 2015. organizovano je šest izbornih turnusa, prosečno je po ciklusu primano 17 novih akademika (odnosno dopisnih članova). Tačnije, 2000, 2006. i 2012. po 13, 2015. izabrano ih je 14, 2009. taj broj je iznosio 20, a najviše je primljeno 2003 – 29.

Prosečna starost članova SANU iznosi oko 73 godine, pri čemu je raspon od 47, koliko ima najmlađi, do 94 godine, koliko ima najstariji akademik. Mlađih od 50 je 1,5, starijih od 90 ima 6,7, a najbrojniji su oni između 66 i 70 godina – njih ima 24 odsto.


Komentari8
6f2c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Чувена Француска академија наука има одређени број академика и да би се постао академик мора прво да буде упражњено место. Код нас изгледа то више личи на ону: ''Ја теби војводо, ти мени сердаре!''. Многи који не заслужују су академици, а више оних који заслужују нису, јер нема ко да их ''погура''. Код нас је изгледа најомиљенија реч ''инфлација''. Прво смо имали инфлацију новца, па инфлацију доктората и следствено томе инфлацију академика.
Vladija Sarac
Pre trideset i kusur godina jedan nas ugledan naucnik u inostranstvu je primljen u SANU (ali je i zasluzio). Pitam tada jednog starijeg profesora: "Lepo sto je on primljen, ali zasto nije u SANU taj i taj, on je u svetu jos ugledniji?". A on mi seretski namignu i rece: " Da bi usao u SANU prvo moras da imas svoje ljude u njoj da te predloze, ostalo je manje vazno.". Ako je to tacno, onda je sve jasno.
Драгољуб Збиљић
СРПСКА АКАДЕМИЈА НАСТАВЉА ДА ОБЈАВЉУЈЕ РЕЧНИК СРПСКОХРВАТСКОГ ЈЕЗИКА! СРАМОТА ЗА СРПСКИ НАРОД! Српска академија наука и уметности. То је она "српска академија" која у свом Институту за српски језик објављује и даље Речник књижевног и народног српскохрватског језика. Дакле, САНУ има свој Институт за српски језик који објављује капитално дело српског народа, а то није српски језуик, него је српскохрватски језик. Да ли је могућа таква брука за хрватски народ у Хрватској академији наука и умјетности? Да ли они објављују, уместо Рјечника хрватског језика "Рјечник хрватскосрпског језика".
Siki
Bolje da ne dobije.Sve je obesmisljeno
Ljuba
Sa kupovnim diplomama i doktoratima ,akademija nauka gubi svojznacaj i kredibilitet.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja