petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
RAZGOVOR NEDELjE: ZORANA MIHAJLOVIĆ, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ukidamo feudalno održavanje puteva

U novom investicionom ciklusu se očekuje gradnja Moravskog i Fruškogorskog koridora, kao i auto-puta Niš–Priština
Autor: Marijana Avakumovićsubota, 16.06.2018. u 22:00
(Фото Н. Мирчетић)

„Etihad” ostaje u našoj zemlji. Ne povlači se iz vlasništva u „Er Srbiji”, zajedničkoj kompaniji s Vladom Srbije, u kojoj ima 49 odsto udela. Postoji i plan da tokom ove godine otvori nove avio-linije iz Beograda ka Pekingu i Kanadi.

Ovo za „Politiku” kaže Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, povodom spekulacija da „Etihad” zbog finansijskih problema unutar grupacije odlazi iz Srbije, odnosno da s Vladom neće obnoviti ugovor o strateškom partnerstvu koji ističe u avgustu.

„Etihad” je pre tri dana objavio da je u 2017. imao gubitak od 1,52 milijarde dolara, uprkos blagom povećanju prihoda u odnosu na godinu ranije. Kako je poslovala „Er Srbija” u 2017?

„Er Srbija” je, prema podacima koje imam, ove godine poslovala u datim okolnostima najbolje što može. Za nas je važno da nacionalna kompanija ostane i opstane na ovom području, snažna kao što je bila ranijih godina.

Da li „Etihadov” menadžment ostaje i u upravljačkoj strukturi „Er Srbije”?

Izbor menadžmenta je kompanijska stvar. Kako god se dogovore srpska strana i „Etihad” za mene je to prihvatljivo. Važnije mi je da je „Etihad” tu i da ostaje je u vlasništvu „Er Srbije”.

Da li i kada profesori, lekari i ostali zaposleni u javnom sektoru mogu da se nadaju jeftinim stanovima koje će moći da kupe za 500 evra po kvadratnom metru? Čime ste se rukovodili kada ste kao prioritetne odabrali pripadnike bezbedonosnog sektora?
To je kao ideja poteklo iz ministarstava policije i vojske. Ispostavilo se da 20.000 ljudi minimum deset godina nije rešilo stambeno pitanje. Razmišljali smo šta to znači za državu i da li ćemo poremetiti tržište nekretnina. Nema razloga da kada završimo stanove za vojsku, policiju i službe bezbednosti ovaj model koji smo uspostavili ne bude primenjen na profesore, medicinske sestre ili lekare.

Kada će biti objavljen koncesioni ugovor za Aerodrom „Nikola Tesla” i da li je koncesionar, francuska kompanija „Vansi”, imao neke posebne uslove?

Onog trenutka kada se završi preuzimanje, a to očekujem krajem septembra, Vlada Srbije će objaviti ugovor.

Da li je koncesionar tražio da bude ograničen broj putnika na niškom aerodromu?

Niš nije pomenut u ugovoru. Imamo stvarno dobar ugovor, iako niko nije verovao da će biti tako. Dobićemo 400 miliona evra jednokratne naknade i 700 miliona evra investicija. U prvih pet godina „Vansi” je dužan da uloži 500 miliona evra i zna se tačno za šta. Čak postoje projekcije koliko putnika, koliko letova…

A da li je deo ugovora da se koncesionaru preda i parking za automobile kod aerodroma kojim upravlja grad?

Aerodrom već sada upravlja svim parkinzima i garažama koji se nalaze u našoj najvećoj vazdušnoj luci.

Da li s dolaskom „Vansija” možemo da očekujemo nove avio-prevoznike i više loukost kompanija…?

Ova godina biće najuspešnija u poslovanju Aerodroma „Nikola Tesla”. Čarter-saobraćaj će biti uvećan za 20 odsto i čak 36 kompanija će leteti iz Beograda tokom letnje sezone. Sigurno je i da će koncesionar imati još veći broj prevoznika i putnika. Zašto i u Beogradu ne bi bilo loukost kompanija? Naš interes su bili upravljanje i novac za investicije. Novac koji dobijemo kao jednokratnu naknadu od oko 400 miliona evra uložićemo najvećim delom u putnu infrastrukturu.

MMF je pre nekoliko dana ponovio zahtev da se povećaju izdaci za javne investicije i da se brže povlači novac iz kredita. Kako je Srbija došla u apsurdnu situaciju da pare nisu problem, već kako ih potrošiti?

U prethodne dve, a i u tekućoj godini nije potrošeno manje nego što je planirano. Naš deo kapitalnih investicija ne prelazi 40 odsto ukupnih investicija na nivou Vlade. Sve što se stavi u budžet i što se isplanira u našem ministarstvu svake godine se iskoristi 99 odsto. Prošle godine smo iz budžetske rezerve uzimali dodatni novac. Ove godine na današnji dan stepen realizacije budžeta našeg ministarstva je 55 odsto.

Kapitalni rashodi, to jest javne investicije, u 2017. bili su manji za 6,7 odsto u odnosu na 2016, iako je planirano da porastu za šest odsto?

Jeste, ali ne zato što je infrastruktura zakazala i nije potrošila novac iz budžeta ili iz kredita, nego zato što po drugim oblastima kapitalne investicije nisu realizovane u planiranoj dinamici. MMF je potpuno u pravu i s njima pričamo o investicijama na nivou cele države, u vojsci, sportu, kulturi. Tu mora da se poveća procenat realizacije i efikasnosti investicija. Upravljanje projektima je najčešći problem u ministarstvima.

Obilazeći radove u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 zahvalili ste Zoranu Babiću, direktoru „Koridora Srbije”, na velikom angažovanju, pošto se, kako ste rekli, mnogo toga promenilo na gradilištu. Šta se promenilo, čime ste bili nezadovoljni i koliko su vaše nenajavljene kontrole doprinele da se radovi ubrzaju?

Na Koridoru 10 stara projektno-tehnička dokumentacija nije bila najveći problem. Mnogo veći problem je bio disbalans između preduzeća, Ministarstva i nadzora. U nekim trenucima niste znali ko šta radi. Dođete na gradilište – nema nikoga. Tražite dokument od nadzora – nema nadzora. To je bio jedan od razloga zbog koga su neke stvari stajale ili bile sporije. S izvođačima koji su uvek tražili krivca u državi i naplaćivali penale počeli smo da raskidamo ugovore i mi njima naplaćujemo penale.

Promenilo se to što je mnogo bolja koordinacija između Ministarstva, „Puteva Srbije” i „Koridora Srbije” i sve odluke donosimo zajedno. Dve godine ne kasnimo ni jedan dan u plaćanju i  ne dugujemo nijedan dinar bilo kom izvođaču ili nadzornom organu za uslugu.

Kako ste uspeli da naterate izvođače da rade u tri smene, a ranije su radili od sedam do tri u jeku građevinske sezone?

Pozvali smo ih i rekli im ili ćete da radite, ili ćemo angažovati još jednog izvođača, koji radi pet puta bolje i vi ćete gubiti deo posla. Ugovori su dovoljno fleksibilni da su nam to omogućili.

Kako je došlo do toga da ugovor s domaćim izvođačima za deonicu Srpska kuća – Levosoje bude raskinut zbog kašnjenja i da na novom tenderu ponovo bude izabran isti izvođač?

Nije isti. Konzorcijum je drugačiji. Oni jesu u istom sastavu, ali je vođa konzorcijuma sada „Srbija auto-put”, a ne MB „Ratko Mitrović”. Ovog puta imaju rok do 1. septembra da to završe što će i uspeti jer je 78 odsto radova već gotovo.

Izjavili ste da je nedopustivo da na svetskim listama budemo na 100. mestu kada su u pitanju putevi. Kako možemo da imamo kvalitetnije puteve ako su „Putevi Srbije” u održavanje poslednjih pet godina ulagali po 17 milijardi dinara, a potrebno im je bilo 30 milijardi dinara godišnje?

Novca sada ima dovoljno. Povećan je prihod od putarina za 30 odsto. Ove godine očekujemo 53 miliona automobila na Koridoru 10. Svake godine planiramo subvencije za „Puteve Srbije”, ali na kraju godine one budu mnogo veće od planiranih. U poslednja dva meseca dali smo im tri milijarde dinara. Danas ne mogu da kažu da novca nema. Ali ćemo da promenimo način održavanja puteva. Srbija je podeljena na feude i svaka firma zna šta je dobila, a šta je ona u tom održavanju uradila nije bitno.

Snimili smo 3.000 kilometara puteva i raspisali javne pozive za održavanje s tačno određenim zahtevom koje uslove treba da ispune firme koje nameravaju da se bave ovim poslom. Ugovori se potpisuju na tri godine, uveli smo nadzor i na svakih šest meseci ide kontrola. Ukoliko se dva puta dobije negativna ocena, raspisaćemo novi javni poziv. Analize su pokazale da se 20 do 25 odsto manje novca troši kada se na takav način održavaju putevi. Ostaje nam snimanje preostalih 16.000 kilometara puteva i javne pozive za njihovo održavanje raspisujemo do septembra.

Činjenica je da putevi nisu održavani na pravi načni, a novac je odlazio. Kao rezultat nismo imali održavane puteve kako treba.

Ko su ti koji su držali feude?

Putevi su održavani na osnovu ugovara pravljenih devedesetih godina. Do prošle godine smo imali podeljenu Srbiju i tačno se znalo koji deo drži „Ratko Mitrović”, koji „Putevi Užice”, a koji ostali.

Hoće li biti spojena preduzeća „Putevi” i „Koridori”?

Pustili smo „Koridore” da završe „Koridor 10” jer su svi krediti na njima. Radimo novi auto-put Niš–Merdare–Priština. „Koridori” će biti investitor. Oni će se samo time baviti i ničim više.

Zbog čega je nama prioritet auto-put Niš–Priština?

Uprkos priči da to radimo za Albance, nama je taj auto-put važan jer izvodi Srbiju na još jedno more. Za EU je prioritet jer oni na Srbiju gledaju kroz priču nerešenog Kosova. Oni ga zovu auto-put mira zato što kada napravite velike infrastrukturne projekte na politički trusnom području automatski ste obezbedili jednu vrstu stabilnosti. Za nas je pak važno jer kroz Crnu Goru i Albaniju izlazimo na more i obezbeđujemo auto-put za naše stanovništvo koje živi na tom području, kao i brži protok robe.

Zašto kasni završetak auto-puta Obrenovac–Ub i Lajkovac–Ljig na Koridoru 11 budući da je krajem prošle godine trebalo da bude pušten u saobraćaj?

Probijen je rok zbog poplava 2014. i zbog toga je investicija povećana za 15 miliona dolara. U septembru ili oktobru ćemo pustiti te deonice u saobraćaj pa ćemo od Obrenovca do Čačka imati kompletan auto-put u dužini od 103 kilometra. Od marta sledeće godine počinje gradnja dela između Preljine i Požege. U Sofiji na samitu u julu treba da potpišemo ugovor od finansiranju s kineskom Eksim bankom za tu deonicu koja će koštati oko 450 miliona evra.

Kako je odabran kineski CRBC za izvođača radova? Da li je raspisivan tender?

Mi imamo strateške sporazume s Kinom, Azerbejdžanom, Rusijom, Turskom… Po tim međudržavnim sporazumima možemo da sklapamo ugovore kao što smo sklopili sa Azerbejdžanom ranije i kao što ćemo sada raditi za auto-put Ruma–Šabac–Loznica.

Koliko je novca trenutno u infrastrukturi?

Oko 16 milijardi evra je vrednost investicija koje se trenutno realizuju i koje su dogovorene, a nove investicije se procenjuju na oko pet milijardi evra.

U novom investicionom ciklusu ste najavili Fruškogorski i Moravski koridor, kada počinje njihova gradnja i ko će ih graditi?

Za Fruškogorski koridor imamo završenu dokumentaciju za tri deonice i četvrta se radi. Imamo Memorandum o gradnji s CRBC-om. Sledeće nedelje počinju razgovori o komercijalnom ugovoru. Očekivana vrednost je 400 miliona evra. Nadamo se da bi do jeseni trebalo da se dogovorimo. Ne mogu radovi da počnu pre sledeće godine između marta i maja.

Za Moravski koridor je drugačija priča. On je po meni važniji od svih koje smo pomenuli, ne računajući Koridor 10. Ali zbog promene Zakona o vodama morali smo da menjamo prostorni plan. Za gradnju su zainteresovani američki „Behtel” i kineski CRBC. Nismo se opredeljivali ni za jedne ni za druge jer nismo znali investicionu vrednost projekta. Obe kompanije zbog vodnih uslova i priče oko Južne Morave, odnosno zaštite od poplava, nisu mogle da daju procenu vrednosti, ali i jedni i drugi smatraju da će to da košta najmanje 700 miliona evra.

 

Hoće li biti rekonstrukcije Vlade?

Čitala sam u novinama da hoće. Rekonstrukcije prvo poteknu iz medija. Kada se radi rekonstrukcija po meni broj jedan jesu rezultati. Ako nema rezultata šteta bi bilo da neko sedi na tom mestu.


Komentari21
0e5a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Petrović
Mislim da "najbolje što može" nije brojka kojom bi trebalo da jedna ministarka iskazuje uspeh poslovanja jedne privatne kompanije u kojoj država ima udeo. Cifre, samo cifre.
Muhamed Popovic Pop
Zašto se ne ukine linija ka Teheranu kad se zna da je niko osim migranata ne koristi? Oni sleću direktno u Srbiju pa posle ne možemo ni da deportujemo u zemlju iz koje su ušli ( Makedonija, Bugarska itd).
Andrej
E dragi novinari, niko da se seti sta bi sa prvim od deset novih Airbus 320 neo stize? Ista ministarka je najavila 2018-u i niko da se seti da je to pita.
Miloje
Ne povlaci se Etihad, ... moze da ima i '100 % udela', moze da 'ostaje u upravljackoj strukturi Er Srbije', koliko god hoce - kada je bankrotirao!!! Razlike nema.
vladimir
cek cek cek....a sta bi sa tolikim objavljivanim profitina!?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja