sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
Međunarodni pregled

Humani i nehumani Evropljani

Autor: Žarko Rakićsubota, 16.06.2018. u 22:00

Izazov za Angelu Merkel: Ko su najhumaniji Evropljani? A ko su najtvrđa srca? Španci, Francuzi, Italijani, Grci, Nemci, Austrijanci, Mađari, Slovenci, Hrvati ... Spisak je svaki dan sve duži i duži a evropske države, članice EU, kao da se utrkuju koja zemlja će zauzeti što bolje mesto na crvenoj ili crnoj listi – u zavisnosti od toga kako se odnose prema migrantima.

Poslednje poglavlje ovog čudnog nadmetanja otvorila je Italija odlukom da ne primi brod sa više od 600 izbeglica. Usledila su oštra reagovanja iz nekih evropskih prestonica ali Italijani su ostali „tvrdi”. Svađa je eskalirala i čak ozbiljno uzdrmala odnose Francuske i Italije.

Evropski mediji su, osim naravno italijanskih, uglavnom  požurili da Rim stave na stub srama. Namerno ili slučajno zaboravljajući da su italijanske luke godinama bile otvorene za brodove krcate izbeglicama dok su Evropljani okretali glavu na drugu strani obećavajući Italiji pomoć koja je bila skromna, bolje rečeno nedovoljna. A prema podacima italijanske vlade poslednjih godina ova država je primila skoro 700 hiljada izbeglica koje su uglavnom stigle posle opasnog putovanja preko Sredozemnog mora.

I sada kad je Rim odlučio da zatvori italijanske luke za izbegličke barke situacija se iz korena promenila. U EU je izbio haos, mnogi nacionalni političari reagovali su panično, cinično  i nerazumno, drugi su nastupali kalkulantski pokušavajući da izbegličku dramu iskoriste za svoje ciljeve i unutardržavne obračune. U Nemačkoj je čak izbila ozbiljna politička kriza jer su se povodom buduće politike prema migrantima ozbiljno dokačile dve konzervativne stranke: bavarska Hrišćansko – socijalna unija i Hrišćansko demokratska unija kancelarke Angele Merkel.

Bavarci trenutno ne pokazuju nameru da ustuknu sa svojim zahtevom da Nemačka ubuduće vraća sa svojih granica sve migrante kojima prethodno nije odobren azil u nekoj članici EU. Kancelarka Angela Merkel odbacuje takav zahtev i insistira na zajedničkoj evropskoj politici prema migrantima. Nemačka kancelarka je primetno nervozna jer je u vremenskoj oskudici. Krajem meseca je veliki samit EU na kojem bi nemačka kancelarka želela da predstavi svoj projekat – zajedničku evropsku strategiju prema migrantima.

Kritičari Angele Merkel tako su dobili dobru „municiju” za svoje napade jer sve glasnije pitaju kako će nemačka „muti” da ubedi Evropljane u ispravnost svoje politike kada ne može da uvede red ni u svojoj kući.

Balkanska ruta:  Prvog dana jula Austrija preuzima ulogu predsedavajućeg EU u narednih šest meseci. Neposredno pre preuzimanja palice predsedavajućeg Unije iz Beča stižu jasni signali o delovanju Austrije za kormilom EU. Na listi austrijskih priorite najviše mesto zauzima politika prema migrantima.

„Naš zajednički cilj je delotvorna zaštita granica” izjavio je za bečki „Di prese” austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl. „Razvoj situacije u balkanskim državama samo potvrđuje da je neophodna efikasna zaštita spoljnih granica Unije”, ističe Kikl.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc deluje u istom pravcu. Jedan od osnovnih zadataka je „hermetičko zatvaranje spoljnih granica EU” i stvaranje takozvane „osovine voljnih” da rade na ovom zajedničkom evropskom zadatku, zahteva Kurc.

„U ostvarenju ovog cilja već se naziru konture podele posla: Austrija povlači konce na zapadnom Balkanu, Italija u Severnoj Africi”, zaključuje austrijski dnevnik „Di prese”.

Prema saznanjima ovog lista austrijska vlada je već počela pregovore s vlastima u Albaniji, Makedoniji, Srbiji i Prištini oko formiranja takozvanih prihvatih logora za migrante gde bi bili smešteni dok se odlučuje o njihovim zahtevima za dobijanje azila u nekoj članici EU. Glavni evropski saveznik Austrije na ovom poslu je Danska.

Bečka analiza o migrantima u regionu Balkana, uključujući i Grčku, kaže da situacija nije alarmantna – procenjuje se da na ovim prostorima trenutno boravi između 50 i 60 hiljada ljudi željnih da se dočepaju zapadne Evrope. Kada se, međutim, zna da u Turskoj trenutno boravi oko tri miliona izbeglica spremnih da krenu prema Evropi onda brige vlade u Beču dobijaju na velikoj specifičnoj težini.

Austrija neće imati lak posao da sprovede u život ideju o formiranju centara za prihvat i smeštaj izbeglica izvan teritorije EU – u takozvanim „sigurnim trećim državama”. Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn je, na primer, poručio da će se „do poslednje kapi krvi boriti protiv dansko-austrijske ideje”.

„Takvi planovi”,smatra Aselborn, „u suprotnosti su sa evropskim osećanjem solidarnosti. Takvom retorikom mogu se dobijati izbori ali ja ću radije izgubiti izbore nego podržati takvu akciju”, zaključio je ministar inostranih poslova Luksemburga.

List iz ove male kneževine „Luksemburger vort” piše da bi, ukoliko bude prihvaćena austrijsko-danska ideja „svaka država koja prihvati logor za migrante na svojoj teritoriji dobijala dobru finansijsku nadoknadu”.


Komentari3
1c04d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Погрешно питање! Треба питати: Ко су НАЈХРИШЋАНСКИЈИ Европљани? Хуманизам је супротност Хришћанству.
Dr KM
Dobar tekst!
Stevanović
"Mislim da postoji povratak antisemitizma, jer u ovom trenutku Evropa još nije naučila kako da bude multikulturalna i mislim da ćemo mi biti dio te transformacije, koja se mora dogoditi.U Evropi više neće biti monolitnih društava koja su nekada bila u prošlom vijeku. Jevreji će biti u središtu toga. To je ogromna transformacija za Evropu koja sada ide u multikulturalni oblik,a Jevreji će biti vrijeđani zbog naše vodeće uloge, ali bez te vodeće uloge i bez te transformacije, Evropa neće preživjeti. " - Barbara Lerner Spectre - jewish marxist, osnivač Evropski institut za jevrejske studije, Švedska. IBA intervju 2010.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled
Međunarodni pregled

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja