utorak, 20.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Paradajz i žito „nađubreni” benzenom i ksilenom

Autor: Branka Vasiljevićnedelja, 17.06.2018. u 22:00
Уклањање опасног отпада (Фото Министарство заштите животне средине)

Vukićevica – Malo selo nakraj Obrenovca, s petstotinak duša. U njemu se umesto bruto proizvoda po glavi stanovnika meri – otpad. Na samo tri mesta u ovom selu, koje se prostire na 992,8 hektara, u poslednjih šest meseci otkriveno je 138.380 kilograma štetnih materija. Ovaj otpad je nađen na porodičnom placu i na dve njive.

Na oranici iznad jedne od njiva seljaci su ovog proleća posejali čak i pšenicu. Kad se sve uzme u obzir ispada da su im krompir, paradajz, žito... umesto stajskog đubriva na rast podsticali kancerogeni i mutageni benzen, ksilen, toluol...

Zbog zakopanog i bačenog opasnog otpada pred obrenovačkim Osnovnim sudom našle su se dve osobe, braća po rođačkoj liniji – Zoran i Dragan Marković. Prvostepena odluka suda je da Zoran dobije zatvorsku kaznu od četiri godine i šest meseci i 600.000 dinara novčane kazne, a Dragan godinu i šest meseci zatvora i 250.000 dinara. Ali, slučaj „Obrenovac” nažalost nije završen. Istraga je i dalje u toku za njivu gde je nađeno 95 tona opasnog otpada u ataru sela Vukićevica, za skladište u Velikom polju, gde je otkriveno 100 metalnih buradi od po 180 litara. Sumnja se da spisak ovih lokacija još nije konačan.

Opasan otpad pronađen u buradima (Foto Tanjug)

Ali nije samo pitoma Vukićevica natopljena materijama rizičnim po zdravlje ljudi i okolinu.

Nije završen ni slučaj Hemijske industrije Novi Sad gde je u januaru otkriveno 1.000 tona opasnog otpada, kao ni Pančevo i Bavanište, gde je nađeno stotinak tona industrijskih ulja i pesticida.

Očigledno, ove ogromne količine opasnog otpada samo su vrh ledenog brega koji se decenijama taložio i krio.

Kola su se za sada „slomila” na braći Marković. Ali postavilo se i pitanje koji su to ljudi godinama, krijući se iza nedostatka pravne regulative, trgovali, prevozili s kraja na kraj zemlje, uvozili iz inostranstva i skladištili štetne materije, odnosno zakopavali ih i prosipali gde su stigli.

Da li su oni delovali pojedinačno ili su bili deo udružene organizacije koja se bavila ovim poslom?

Za krivično delo transporta, uvoza i nepropisnog skladištenja opasnih materija predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina plus novčana kazna. Kada se vidi šta je sve rađeno po našoj zemlji postavlja se pitanje da li je ova kazna dovoljna za sve one koji su svesno trovali i za buduće generacije uništavali Srbiju. Ili bi možda trebalo te sankcije pojačati i jasno pokazati na koga se kaznene mere odnose kako bi se sprečilo da se krivci nekažnjeno izvuku. Kako u Ministarstvu zaštite životne sredine kažu, oni će se zalagati da se sankcije za ova krivična dela pooštre.

– Dobro je što je završen sudski proces za transport i nepropisno skladištenje opasnih materija u Vukićevici. Urađeno je to zaista brzo i efikasno. Na najbolji mogući način delovali su Bezbednosno- informativna agencija, policija, tužilaštvo i sud. Nadam se da će se ovim tempom nastaviti i dalje, ali smatram da bi ipak trebalo da dođe do pooštravanja sankcija – rekao je Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine.

U našem krivičnom zakoniku već petnaestak godina postoje krivična dela koja se odnose na životnu sredinu. Postoji i građansko- pravna odgovornost i odnosi se na štetu koja je nastala na osnovu raznih aktivnosti usmerenih na životnu sredinu. Ali novi standardi u zaštiti životne sredine, brojni ekološki akcidenti, neodgovorno odlaganje i trgovina opasnim otpadom s nesagledivim posledicama doveli su do otvaranja brojnih pitanja u vezi s odgovornošću za štetu u životnoj sredini.

– Definisanje novih rešenja koja bi bila deo zakona o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini predstavljalo bi novu etapu u razvoju ekološkog zakonodavstva u Srbiji. Donošenje ovog zakona pomoglo bi da se jasno zna ko je nosilac odgovornosti za nastalu štetu, da li postoji poseban model naknade štete u životnoj sredini ili se primenjuju mehanizmi pravne zaštite građanskog i javnog prava.

Zatim, ko se smatra zagađivačem, da li je to samo onaj ko neposredno naruši stanje životne sredine ili i svako ko obavlja aktivnosti kojima se negativno utiče na nju. Šta obuhvata naknada troškova: da li samo nastalu štetu ili i izmaklu dobit, troškove mera remedijacije, prevencije nastanka štete u životnoj sredini.

Zakon bi trebalo da odgovori šta se sve smatra primenom načela „zagađivač plaća” – kaže prof. dr Mirjana Drenovak Ivanović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu. Planirano je, kako je navela, da u skladu s Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU iz marta 2018. godine, usvajanje zakona bude do kraja 2019. godine.Naknada štete u SAD i EU

Odgovornost za štete u životnoj sredini nalazi se odavno i u pravu Evropske unije i u pravu Sjedinjenih Američkih Država. U SAD je Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ovlašćena da donosi odluke o naknadi štete koja je nastala ili koja može nastati kao rezultat oslobađanja opasnih supstanci.

– Mehanizam zaštite ustrojen je tako da EPA ima ovlašćenje da identifikuje nosioca odgovornosti za štetu u životnoj sredini, da ga obaveže da napravi plan naknade štete i mere neophodne za povraćaj kvaliteta životne sredine i sprovede ih u delo. Ona vrši i kontrolu predviđenih mera – kaže dr Mirjana Drenovak Ivanović.

Ako odgovorno lice ne postupi po toj odluci, EPA sama pravi plan. U slučaju da se ne postupi po tom planu, agencija ga sama realizuje koristeći sredstva iz posebnog fonda za uklanjanje posledica nastalih oslobađanjem opasnih supstanci. Pri tome, odgovorno lice je dužno da snosi sve troškove koje je EPA imala pri izradi plana i sprovođenju mera kojima se kvalitet životne sredine vraća u pređašnje stanje.

Državama članicama Evropske unije je ostavljena mogućnost da same odluče o tome da li će osiguranje od štete u životnoj sredini biti obavezno. Primera radi, u Francuskoj se u postupku izdavanja dozvole zahtevaju finansijske garancije za slučaj nastanka štete. To je instrument zaštite pre nastanka štete, dok se u većini zemalja EU obezbeđenje naknade štete vrši posle njenog nastanka i podrazumeva davanje garancije koja se zasniva na imovini operatera.


Komentari5
774fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Читалац
Казне су симболичне,становништво не штите а криминалце не плаше.
Bojan
I posle mi neko govori kako se zdravo hrani i ima svog seljaka od koga kupuje paradajz ili sta sve ne i to je sve zdravo. A seljak zaboravio da kaze da mu je u njivi neko zakopao par burica ili jos gore kako je koristio duplu dozu pesticida da bi mu rodilo sto vise a i zdravo je tako.
straja
Interesantno NIKO i NIGDE se ne spominje ciji je to OTPAD!!!!Taj mnogo vise kriv od pohlepnog "bordzije"..ovaj mozda i ne zna sta zakopava a PROIZVODJAC veoma dobro zna inace zasto bi to radio KRISOM ....Ipak treba mnogo vise paznje posvetiti UZROKU nego posledici(tada je vec kasno)....
freeman
Malo je dozivotna Robija. Najgore od svega je što oni nisu svesni sta su učinili. I neki drugi kao oni.
Dejana
Baš tako, malo je doživotna robija.....svesni su, ubedjena sam, da se radi o veoma opasnom otpadu!
Preporučujem 50

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja