utorak, 18.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15

Unmik – šansa za opstanak Srba na KiM

Dok Euleks ostavlja nerešene predmete, trošak težak više od milijardu evra i poraznu statistiku, misija UN, iako više puta redukovana, ostaje glavni međunarodni politički faktor na Kosovu
Autor: Nikola Belićnedelja, 17.06.2018. u 22:00
Ко­ло­на спе­ци­јал­не је­ди­ни­це Унмик по­ли­ци­је, Бр­њак 2008. (Фото Танјуг)

Srbija pridaje posebnu važnost Unmiku – misiji u koju srpski i drugi nealbanski narodi na Kosovu i Metohiji imaju najviše poverenja. Ovu poruku uputio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom nedavnog sastanka s pomoćnicom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Bintu Kejtom, predavši joj pri tome listu u kojoj su popisani albanski napadi na Srbe u toku maja.

U momentima kada je Euleks na KiM gotovo ugašen i sveden na simboličnu savetodavnu ulogu, misija UN, na čijem je čelu danas Zahir Tanin, ostala je nesumnjivo stub međunarodnog prisustva u južnoj srpskoj pokrajini, kada je reč o civilnoj i političkoj vlasti. Iako je u prethodne dve decenije više puta redukovana i zaobilažena.

Bez obzira na to što je pre deset godina, kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost, Unmik dočekao misiju Evropske unije i predao joj brojna ovlašćenja, i što je izgledalo da je time prisustvo Ujedinjenih nacija praktično istisnuto, pozicije ova dva faktora na terenu sada su donekle ponovo zamenjene. I to u trenutku kada se odigrao niz međuetničkih incidenata, u kojima su Albanci širom celog Kosova i Metohije fizički napadali Srbe i kada im ponovo prete nasiljem.

Pripadnici Unmika na mostu preko reke Ibar, 13. februar 2008. (Foto Tanjug)

Neizbežno „strano telo”

Dok Euleks za sobom ostavlja nerešene predmete, trošak težak više od milijardu evra napravljen od 2008. i poraznu statistiku, jer nije osudio nijedan međuetnički zločin počinjen nad srpskim narodom, diplomatska bitka za ostanak Unmika uveliko se vodi u Savetu bezbednosti UN. Upravo na ovu činjenicu za „Politiku” skreće pažnju i nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović, bavši ambasador pri UN. „Unmik je postao malo reliktan, kada su tadašnje vlasti Srbije pristale da se prenese određen broj ovlašćenja na EU.

Time su oslabili i nas kao zemlju i na neki način minimizirali ulogu SB. Međutim, koliko god da je misija UN tada delovala kao strano telo, ona je ostala neizbežna. Želja je bila da se skoro potpuno zaobilazi u političkom smislu, ali ostala je ta proceduralna uloga da obaveštava SB”, ističe Jovanović. Podseća, međutim, da se sada, kada je Euleks na izmaku, faktor EU u rešavanju pitanja Kosova se sve više sužava. „Da ne kažem dovodi u pitanje, jer pritisci na Srbiju koji se vrše postaju kontrproduktivni i nisu se baš ostvarili. To se vidi po srpskoj javnosti koja sve više iskazuje zlovolju prema prilazu koji EU i SAD imaju u briselskom dijalogu.

Tako da bi i taj pomalo reliktni položaj oslabelog Unmika mogao eventualno da dobije na snazi i na neki način se reaktivira”, navodi Jovanović. U vremenu kada je pripreman teren za dolazak Euleksa, uglavnom iz zapadnih zemalja, ali i Prištine čule su se kritike da je Unmik nedovoljno efikasan i da će misija koju šalje Brisel efektnije obaviti uspostavljanje vlasti i zakona na Kosovu, koje se tada spremalo da jednostrano proglasi nezavisnost. Da ovakve tvrdnje nisu opravdane i da je Beograd do 2008. imao dobru saradnju s misijom UN, za naš list ističe dr Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, bivši državni sekretar u Ministarstvu za KiM.

„To je bila misija koja je na KiM došla po Rezoluciji 1244 i oni su ovu rezoluciju poštovali. Euleks je stigao po planu Martija Ahtisarija i poštovao je taj dokument, koji faktički znači da Kosovo treba da bude nezavisno”, kaže Proroković. Na konstataciju da ni Unmik nije procesuirao ratne zločine dok je imao ovlašćenja da to čini, bivši državni sekretar zadužen za KiM kaže da nije bilo moguće očekivati da ova misija tako brzo uredi pravosudni sistem. „Najveći problem na početku smo imali sa šefovima misije, poput Joakima Rikera. Oni su ti koji su dolazili da grade nezavisnost i opstruiraju svaku srpsku akciju. Ali posmatrano po dubini, a to su Unmik carina ili policija, tu je saradnja manje- više bila korektna”, navodi Pororković.

Podseća i da redukcija ovlašćenja Unmika, koja je u punom mandatu brojala oko 15.000 zaposlenih, a u aprilu 2018. bilo ih je, prema sajtu UN, tek 355, nije počela dolaskom Euleksa, nego još 2003. godine kada su Prištini poverena pojedina ovlašćenja. Ćutanje Beograda na uvođenje Euleksa U vreme kada su 2008. dve misije potpisale „memorandum o razumevanju”, prema kome većina zaduženja prelazi na Euleks, čule su se čak tvrdnje da će tim koji šalje Brisel raditi pod kišobranom UN. „Euleks je uveden na Kosovo praktično jednim zvaničnim saopštenjem generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i onda je ostalo da tumači to saopštenje ko kako hoće. Kvinta je čitala to kako je ona želela i na silu Euleksu prenosila ovlašćenja. Naša tadašnja vlast je suštinski ćutala i prećutno pristala na ovakav ishod”, navodi Proroković.

Neefikasnost Euleksa se, međutim, pokazala i 2016. kada je početkom godine objavljeno da će Unmiku biti vraćena neka zakonodavna ovlašćenja koju misija delegirana iz Brisela nije uspela da reši. Od tada čulo se nekoliko zahteva da se nadležnosti ovog tima UN ponovo prošire. Uprkos upornim ponavljanjima albanskih predstavnika s KiM da njegovo prisustvo na KiM više nije potrebno i da bi Unmik trebalo da se pretvori za kancelariju za vezu Kosova sa Svetskom organizacijom.

Na pitanje kakva je budućnost i da li će Priština uspeti da ostvari svoje namere, Vladislav Jovanović ističe da je Kosovo samo objekat i da se Albanci o tome na pitaju, već je sve na Savetu bezbednosti koji na osnovu Rezolucije 1244 jednoglasno i doneo odluku o raspoređivanju misije. „To je bio rezultat sporazuma o prestanku neprijateljstava, a SB je stekao vrhovnu vlast na Kosovu administrativnu i političku, dok je Kfor zadužen za bezbednost. Sami Albanci nemaju direktnu komunikaciju s UN, u smislu osporavanja Unmika, već to može da uradi samo SB”, ističe Jovanović.

Spora istraga ubistva Ivanovića

Potvrda da su Ujedinjene nacije, a time i njihova misija, danas glavna svetska adresa s koje mogu da se čuju zabrinjavajući zaključci situaciji na Kosmetu, stigla je i u vidu najskorijeg tromesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša i KiM, s početka maja. U ovom dokumentu konstatuje se pogoršanje odnosa Beograda i Prištine, naročito posle hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, kao i da ova akcija kosovske policije, u kojoj je nekoliko osoba povređeno, predstavlja „razlog za brigu”. Gutereš je pozvao na „detaljnu istragu” o ovom događaju, navodeći da su potrebne „korektivne mere” u vezi s kršenjem ljudskih prava. Ukazao je i da su se na Kosovo za tri meseca vratila svega tri nealbanca, ali i negodovao zbog sporosti istrage u slučaju ubistva lidera GI SDP Olivera Ivanovića. Da Srbija treba više da se bavi pitanjem povratka Kosova u SB u našim komunikacijama sa svetom, „naročito u odbacivanju raznih formi pritisaka, koji dolaze iz zapadnog pravca”, uveren je i Vladislav Jovanović.

„Oni bi želeli da nekako preskoče i Unmik i Rezoluciju 1244, time što bi nas naveli na pogrešan korak, da za neku malu cenu ispustimo vrapca iz ruke. Mi, nasuprot tome, treba da radimo na tome da se revalorizuje uloga UN, kao način da se najzad reši pitanje KiM ”, zaključuje Jovanović. Da Unmik ima perpspektivu u onoj meri u kojoj važi Rezolucija 1244 naglašava i Dušan Proroković. „A ona će važiti dok je se Srbija ne odrekne. Odnosno, ako pustimo Kosovo u UN. Zato, s političkog aspekta Unmik svakako ostaje najvažnija misija za nas”, kaže Proroković.

Avgustovski rasplet u Savetu bezbednosti

Prelomni trenuci za Unmik, kao i celokupnu ulogu Ujedinjenih nacija u raspletu kosovskog pitanja mogli da se odigraju u avgustu, kada Velika Britanija preuzme ulogu predsedavajućeg u Savetu vezvednosti. Srpska javnost je zabrinuta, jer bi London ovaj status mogao da iskoristi zapromenu formata sednica SB UN o KiM, odnosno da utiče na njihovo proređivanje, potpuno brisanje sa dnevnog reda, ili pak zatvaranje za javnost. To je u interesu Prištine, a kada je reč o stalnim članicama SB-a za ovakav ishod već godinama se zalažu i SAD i Francuska, dok se Rusija i Kina protive smatrajući da je prisustvo UN na Kosmetu neophodno. Šef srpske diplomatije Ivica Dačića nedavno je poručio da je istiskivanje teme Kosova iz Ujedninjenih nacija neprihvatljivo. „Videćemo kako će se dalje odvijati rasprava o tome. U avgustu je predsedavajuća Velika Britanija i velika je verovatnoća da će se pokrenuti ta pitanja. Predstoji borba oko toga”, kazao je Dačić.


Komentari3
ef26e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јовица
Августовски расплет у СБ УН? Зато Вучић одуговлачи са захтевом за примену одредби Р1244 о повратку избеглица и српских снага безбедности? Чак нас плаши да би НАТО то схватио као непријатељски чин! Можда би нас опет бомбардовали?
Ђорђе .С
Бомбардоваће они сами себе кад својом политиком ојачају ИСИЛ у Европи и створе му упориште на Балкану (у Босни, Илириди, Малесији и на Косову и Метохији)! А стварањем нових исламских држава у Европи и новом мигрантском политиком (заустављањем "избеглица" на Балкану, јер неке земље ЕУ пружају отпор њиховом усељавању), све су ближи остварењу Куденове-Калерги плана из 1922. о претапању европских нација у нацију евромелеза.
Preporučujem 8
Стефан Зоран
Председник је рекао да би НАТО примену Р1244 схватио као објаву рата! Али није ово 1999, није више НАТО неприкосновена и једина војна сила, а западни аналитичари и генерали Алијансе отворено признају апсолутну надмоћност руског наоружања. Мада, Србија је "војно неутрална" и не жели одбрамбени савез са Русијом и Кином (ОДКБ, КСОР, ШОС), па чак ни економски (БРИКС), јер је 2016. је усвојила Закон о сарадњи са НАТО и иде непоколебљиво и по сваку цену "путем без алтернативе"!
Preporučujem 8

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja