utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Iste muke Poljaka i Srba sa „crvenim zlatom“

Zbog niske otkupne cene malina poljski proizvođači prekinuli berbu. – Raste nezadovoljstvo u obe države koje se smatraju velesilama u proizvodnji i izvozu ove vrste voća
Autor: Ivana Albunovićponedeljak, 18.06.2018. u 22:00
Од малињака до хладњача пут је дуг (Фото С. Јовичић)

Poljski malinari, inspirisani protestima u Srbiji, prestali su da beru to voće u nastojanju da nateraju prerađivače da povećaju otkupne cene koje su trenutno niže od troškova proizvodnje. Žele, takođe, i da utiču na poljsku vladu da donese novi zakon o otkupu po kome bi, poput proizvođači duvana u toj zemlji, otkupnu cenu znali već na proleće, a ne da takvu informaciju dobijaju na dan predaje voća.

Kako je prenela Beta, poljski Institut ekonomije poljoprivrede objavio je da proizvodnja jednog kilograma malina u toj zemlji, ove godine, košta 0,79 evra, dok ih hladnjače i prerađivači otkupljuju za svega 0,51 do 0,56 evra za kilogram. To je, kako se navodi, znatno manje od prošlogodišnje otkupne cene od oko 0,81 evra.

Poljska je, uz Srbiju, jedan od najvećih svetskih proizvođača i izvoznika maline, a proizvođači sada traže da dobiju 0, 23 evra više po kilogramu.

– To zaista nisu preterani zahtevi. Da su proizvođači znali da će im u junu plaćati maline pola evra, onda ne bi prskali, ne bi povećavali troškove – izjavio je za poljske medije Kšištof Cibulak iz poljskog Saveza voćara. Ističe se da probleme poljskih malinara pogoršava i to što nisu u stanju da nađu berače voća po ceni cenu koju im nude –  0,28 evra po kilogramu. Malinari tvrde da im neobrano voće pada na zemlju i da „Poljaci uopšte neće da rade”, dok Ukrajinci koji su ranije bili angažovani za te poslove radije biraju građevinu jer su tamo veće zarade. Kako prenosi Beta, poljski malinari ne kriju da su ih inspirisali protesti malinara u Srbiji koji su blokirali puteve, vršeći pritisak na državu i otkupljivače. Poljska godišnje proizvede oko 100.000 tona malina, i to većinom sa malih plantaža od 0,5 do hektara. Za razliku od Srbije, koja malinu izvozi pretežno smrznutu, najveći deo berbe u Poljskoj završava u prerađivačkoj industriji, koja je i glavni akter koji određuje otkupne cene.

Strunjaci, dobro upućeni u dešavanja na tržištu, ističu da je na naplatu došla priča o punim hladnjačama u Srbiji, velikim zalihama i nehigijeni u malinjacima. Poljski i srpski proizvođači, kako ističe naš sagovornik, sada dele istu sudbinu, dok konkurencija iz Čilea koristi ovakvu situaciju i krči sebi još bolje pozicije na svetskom tržištu.

– Mnoge države imaju veće probleme, a samo su se kod nas u javnosti neprestano iznosile negativnosti. Od „noro virusa” pa nadalje. Nemački kupci sada doslovno ucenjuju naše hladnjačare, i to je počelo još 2006. godine. Kada neprestano pričate da se pretrpani robom, naravno da će pokušavati da vam obore cenu – ističe naš sagovornik.

Nedimović obećao veću otkupnu cenu

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je razgovarao s ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, koji je potvrdio da pregovara sa vlasnicima hladnjača da otkupnu cenu malina povećaju na 125 do 135 dinara po kilogramu.

Radović je za Betu rekao da ga je ministar poljoprivrede pozvao pošto je Asocijacija malinara najavila proteste i da je obećao da će raditi na problemu niske otkupne cene malina. Malinari su ujutru za petak 22. jun najavili mirne proteste vožnjom automobilima po svim gradovima u Srbiji zbog niske otkupne od 50 do 80 dinara po kilogramu malina. „Ministar Nedimović je rekao da je juče imao sastanak s vlasnicima hladnjača i da će sa njima razgovarati kako bi rešili problem prebacivanja smrznute maline iz hladnjača na jugu u veća skladišta u centralnoj Srbiji da bi otkup mogao da se nastavi”, kazao je Radović. Na pitanje kako će se rešiti problem niske otkupne cene, Nedimović je, po rečima Radovića, obećao da će otkupljivači morati da povećaju cenu.


Komentari9
41b0c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr. P. B. Markovic
Malinari se moraju bolje organizovati i nauciti kako da store svoj web site i prodaju maline na veliko preko Interneta po celoj Evropi. Moraju svi shvatiti da nema vise garannih otkupnih cena, vec samo ugovorene cene sa kupcima.
Александар Поповић
Хоће ли малинарима и надлежном министарству да падне на памет да би се проблем знатним делом могао да реши и на домаћем тржишту. Уз бољу организацију, велике количине могли би да откупе домаћи потрошачи. И то по цени која се са доста мука и неизвесности добија у иностранству. Данас нало ко купује малине по прекупачкој цени од 400 динара килограм! А за 200-так динара у директној продаји зарадили би и малинари, а и ми не бисмо морали да се сладимо малинама гледајући их само “кроз излог”.
nikola andric
Dodatak. Poljska dobija od E. Zajednice 13,5 milijarde evra godisnje subsidije do 2020. Radi se o 200000 agrarnih domacinstva.
Radoje Sikic
Za podizanje malinjaka od prosle godine vise nema Eu subvencija.
Preporučujem 1
nikola andric
''Lice gajde na muziku''. EZ trosi 42 milijarde evra godisnje na subsidije agrarima. Veci deo se trosi na odrzavanje njihovg dohotka drugi deo na odrzavanje cena proizvoda. Zbog toga je tesko konkurisati sa EZ clanicama. Cak i Holandija, posle Amerike najveci izvoznik agrarnih proizvoda na svetu dobija subsidije od +.- 800 miliona evra godisnje. Evo poredjenje nasih i poljskih malinara lici na manipulaciju nasih malinara. Druga je stvar smisao ili drustveno opravdanje subsidija uopste te agrara posebno. Evropske subsidije se kritikuju u kontekstu medjunarodne trgovine a isto tako u kontekstu preferencije ulaganja u tehnologiju umesto (zastarele?) zemljoradnje.
Мирослав
али је и њихова малина подједнако "лошија" од наше.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja