ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

U Brčkom pušenje ubija na tri jezika

Đacima zabranjena ekavica, pa Zmaja, Dučića i Ršumovića prevode na „srpski” (ijekavski), jer je ekavski strani jezik – srbijanski
Autor: Boško Lomovićutorak, 19.06.2018. u 09:00
Уче­сни­ци окру­глог сто­ла о срп­ском је­зи­ку у Ди­стрик­ту Брч­ко (Фо­то Б. Ло­мо­вић)

Od našeg specijalnog izveštača
Brčko – Na paklu cigareta, kupljenom u bilo kojoj prodavnici, odštampano je upozorenje: „Pušenje ubija”. Da bi to shvatili pripadnici sve tri etničke zajednice, upozorenje je ispisano na tri jezika, bez obzira na to što se na sva tri isto izgovara. Ali, Srbi će opomenu čitati na ćirilici, a za Hrvate i Bošnjake je dva puta napisano latinicom: „Pušenje ubija”.

Činjenica da nikom u Distriktu Brčko nije potreban prevodilac da bi razgovarao sa komšijom druge vere i nacije, te da svi dobro znaju oba pisma, ne može da pokoleba tvorce troetničnosti u dejtonskom eksperimentu „distrikt”.

Sve je, dakle, podređeno ravnopravnosti pripadnika triju nacija u nekadašnjoj posavskoj opštini, a sada državici u državi BiH.

Tako je po slovu zakona.

A kako je u životu?

U „Prosvjeti”, srpskom prosvetnom i kulturnom društvu, na okruglom stolu se govorilo o položaju srpskog jezika u školskom sistemu brčanskog distrikta. Gimnazijski profesor na određeno vreme Vedrana Dragičević je, u zanimljivom uvodu za razgovor, iznela više primera iz prakse.

– U školama je đacima zabranjeno da se koriste ekavicom; čak i kad recituju Zmaja, Dučića ili Ršumovića, pesme moraju da budu prevedene na „srpski” jezik. Za političare je ijekavski izgovor srpski jezik, a ekavština je dobila svoje ime, a to je – srbijanski jezik. Apsolutno je prisutna namera da se dva vida našeg jezika rasloje na dva jezika. U podmajevičkom selu Bosanska Bijela (mešovito stanovništvo) srpski đaci slušaju veronauku na hrvatskom. Imamo primer da je učenik napisao maturski rad ćirilicom, a jedna profesorka mu je zamerila: „Zar si baš morao ćirilicom”. Da apsurd bude veći, profesorka je Srpkinja – samo su neki od više slučajeva koje je istakla profesorka Dragičević, tražeći od Srba u vladi distrikta da ne okreću glavu od ovih problema.

Dodajmo rečenom i izjavu jednog novinara Radio Brčkog. U radiju su tri urednika informativnog programa. Kad je dežurni Hrvat urednik, onda se vesti srpskih novinara prevode na hrvatski, pa „odjeljenje” postaje „odjel”, a „tokom” se prevodi na „tijekom”.

Bilo je to dovoljno da se za okruglim stolom oglasi poznati beogradski (nekada sarajevski) lingvista dr Miloš Kovačević.

– Ne samo u Brčkom već i u drugim slučajevima, o jeziku ne odlučuju lingvisti i filolozi, već političari. Najnoviji primer je kad je, pred zahtevom Bošnjaka, „srpsko državljanstvo” u pasošima preimenovano u „državljanstvo Srbije”. Znano je da je Austrougarska uzela zadatak da Srbe privede civilizovanim narodima, a glavnu smetnju u tome je videla u ćirilici, pa ju je i zabranila. Na šta bi se svela srpska književnost bez ekavice? Šta bismo to izučavali u takvoj književnosti? – bila su retorska Kovačevićeva pitanja.

Ovaj lingvista je tražio da se stanje u Distriktu Brčko ne prećutkuje, jer „ako se o nekoj gluposti dugo ćuti, ona postaje pravilo”.

Dr Zorica Nikitović i dr Ranko Popović, članovi Društva srpskog jezika i književnosti u RS, obelodanili su da u udžbenicima nema lekcija o trostrukom stradanju Srba u 20. veku, jer „potrebno je razvodniti njihovu svest o identitetu”.

– Iako Hrvati svojataju ikavicu, ona je srpski vid štokavskog govora i ne smemo je se odricati. Zar je ne srećemo kod Srba u Azbukovici, a to je predeo u zapadnoj Srbiji. U prošlom ratu su Srbi ikavci proterani iz Kupreškog polja da bi im se na tom prostoru zatro trag – podsetila je profesorka Nikitović.


Komentari21
7ef3c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Брано
Рођен сам у Босни.Живим у Њемачкој.Јављам се мојим пријатељима и фамилији.Хрватима и Муслиманима пишем латиницом,Србима ћирилицом. Имам утисак,да неки Срби незнају ћирилицу.
Jovan Milanovic
Stara je poslovica ... Zali Boze tri oke sapuna, sto poarci bula na Arapa.
Драгољуб Збиљић
А Леон Давидович није лингвиста. Да јесте, знао би да избор једног од три српска изговора (и икавски је српски изговор) за стандардни језик било ког народа, па и српског, не може да буде, како он каже, "одбацивање ијекавског изговора. Давидович треба да научи да је стандардни језик сваког народа наддијалекатска категорија и да не могу све одлике народних говора да буду изабране за стандардни језик народа. Не може свака особина из народног говора да се удене у заједнички стандардни језик једног народа. Зато треба знати да ако се изабере један изговор и једно писмо за књижевни језик Срба није никакво "одбацивање" ијекавског, екавског или икавског, него је обједињавање народа у стандардном језику. Зато су све српске комшије себе објединиле на једном изговору и писму, а српски нормативци разбили су само Србе на четири језичке варијанте (две по изговору и две по писму. Осим Срба, нико у Европи и у свету не нормира на тај начин свој стандард у језику јер нико други не разбија свој народ.
Леон Давидович
Познате су заслуге Вука Караџића за српски књижевни језик. Године 1850 са Људевитом Гајем и другима договорено је да је језик Срба и Хрвата исти и назван је српско-хрватски (српски или хрватски). Касније је с- х језик дефинисан и као језик више југословенских народа. Име српскохрватски могло се сматрати одговарајућим пошто су сва три дијалекта штокавски, кајкавски, чајкавски прихваћени као делови једног те истог језика.Међутим у 19. веку било је научника за које се може рећи да су били у праву. Сматрали су да су штокавски и чајкавски два језика то јест штокавски језик Срба, а чајкавски језик Хрвата. Међутим како су Срби штокавци који су примили католичанство постали и нација Хрвати то је по том основу штокавски постао и део хратског језика. Међутим науку одавно нико не признаје па нека неко каже делу Хрвата, Бошњацима и Црногорцима да говор српски?Пошто не поштују науку већ политику зато и постоји сав циркус са језиком и српски језик други отимају и дају друга имена.
Леон Давидович
Суштина договора јесте да су они закључили да се ради о једном језику, а то је после дограђивано од стране других давата имена језику итд. Наравно да је Вук својим делима увек говорио о српском језику, српски речник, српска граматика , српсје народне песме итд.У доба Југославије била је дефиниција да је то језик втше народа јужних Словена.Онда је дпшло време које нема везе са науком и где свако проглашава да је то његов језик па зато и постоји сав овај циркус. Имап сам прилику да видим циркус који се касније догодио на нивоу народа између два појединца Србина и Хрвата у доба Југославије. Нису хтели директно да разговарају јер као сваки говори својим језиком па сам им морао бити као преводилац. Наравно изговарасли су исте речи и ја сам преносио исте речи али су били тако тврдоглави и загуљени да нипошто нису хтели директно разговарати. Зато данас када видим овај циркус са језиком сетим се тих тврдоглавих људи који као да су били претказање те за исти језик данас треба преводилац ?
Preporučujem 0
Драгољуб Збиљић
Поштовани Леоне, очигледно је да нисте ни читали садржај Бечког договоара. Да нисте читали, доказасте својом тврдњом: "Године 1850 са Људевитом Гајем и другима договорено је да је језик Срба и Хрвата исти и назван је српско-хрватски (српски или хрватски). " То нема никакве везе с истином. 1. Гај није ни учествовао у договарању у Бечу 1850. 2. нико тамо није ни споменуо назив "српско-хрватски (српски или хрцватски)". Вук је познавао само назив српски језик, никада није ни споменуо назив "српскохрватски". То је фалсификат каснијих српских лингвиста. 3. У Бечу на договору и у документу није споменуто име ни једног народа. Само је наведено: "један народ једну књижевност треба да има". Касније су српски лингвисти и хрватски тумачили Књижевни договор у Бечу 1850. како је ко хтео. Прочитајте Књижевни договор у Бечу 1850. Није дугачак, страна и по. Вук нигде није никада споменуо да је правио књижевни језик за Србе и Хрвате. Вук је стварао нормативни језик за Србе. Вук се фалсификује и данс.
Preporučujem 1
Prikaži još odgovora
Miloš
Interesujeme da li komsije razumeju cirilicu? Mnogo puta sam morao da neki tekst napisem na latinici, jer ne razumeju cirilicu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja