nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:51
INTERVJU: BRUNO VIEJRA AMARAL, pisac

Živim između dva sveta

Bolji način razumevanja istorije i važnih događaja je usredsređivanje na priče običnih ljudi
Autor: Marina Vulićevićutorak, 19.06.2018. u 22:00
Бруно Амарал, португалски писац и историчар (Фото Танјуг)

Pripovedač Bruno, u romanu „Prve brazde” portugalskog pisca Bruna Viejre Amarala (u izdanju „Klija” i prevodu Jovana Tatića), kao da hodi Danteovim paklom, i to felinijevskog kova marginalaca i protuva, predvođen osobenom verzijom Vergilija – fotografom Viržilijem. To predvođenje sastoji se u pričama koje junaku pomažu da uhvati i zadrži slike mnoštva običnih, malih ljudi, gubitnika koji se trude da učine nešto od svojih života u siromašnom i izdvojenom lisabonskom kvartu, kao u nekom getu.

Reč je o prvom romanu Bruna Viejre Amarala, koji je ujedno i piščev prvi roman objavljen na srpskom jeziku. Amaral se bavi i književnom kritikom, a dobitnik je portugalske nagrade za knjigu godine, zatim, PEN-ove i nagrada Fernando Namora i Žoze Saramago. Urednik je literarnog časopisa „LER”.

Posle beogradske promocije, Amaral će u sredu u Vranju predstaviti svoj roman, a u četvrtak u Novom Sadu.

Zbog čega vas fascinira ta društvena margina, da li je to zbog činjenice da ona postaje sve veća, da je sve više ljudi koji gube svoje domove, migranata, sveta koji živi u siromaštvu?

To jeste savremena tema i zanimljiva je i za literarnu obradu. Međutim, ja o tome pišem zato što je to svet koji poznajem, u kojem sam odrastao. Stoga mi je bilo lako da ga ponovo oživim u romanu, bez političke ili sociološke namere u pozadini, da prevashodno sa te strane predstavim izgnanike sa margina društva.

Da li je to bila i prilika da kažete nešto o ljudima koji su došli iz portugalskih kolonija, iz Afrike?

Naravno. Moja porodica došla je iz Afrike 1975. godine, tamo su rođeni moji baka i deda, moj otac, tetke i stric. Želeo sam o tome da pišem zbog tog dubljeg iskustva u kontekstu evropske istorije, doživljaja drugačijeg od masovnih migracija, koje su se dešavale pre toga. Ili ovih današnjih. Zbog toga što su ti migranti Portugalci iz Afrike, koji su ostavili sve za sobom i došli u Portugal. To je sasvim drugačije iskustvo. Ali, to nije sve. Tu su i oni koje su zatekli po dolasku i sa kojima su se izmešali. Porodica moje majke potiče iz siromašnog dela Lisabona i ukrstila se sa pridošlicama iz Afrike. Tako je stvoren sasvim novi svet, koji ranije nije postojao. To je i moj svet.

Pripovedač u vašem romanu na jednom mestu kaže da su Portugalci moreplovci i pesnici... To je lepa, ali i podsmešljiva opaska?

To je prilično ironična misao. Svaka zemlja ima takve mitove, za Portugalce važi da su pesnici i moreplovci.

Vaš junak je izgnan iz korporativnog sveta, izgubio je posao i vratio se fantazmagoričnoj svakodnevici tog malog siromašnog lisabonskog kvarta. To su suprotnosti dva sveta?

Situacija naratora umnogome zasnovana je na mom ličnom iskustvu. Može se reći da živim između ta dva sveta. Onoga u kojem sam odrastao i onoga u koji sam otišao, zbog studija istorije u Lisabonu i zaposlenja u jednoj kompaniji. Mislim da je to iskustvo međusvetova takođe i iskustvo naratora u mojoj knjizi. Sve što se dešavalo njemu, na neki način dešavalo se i meni. Nisam imao nameru da napišem političku knjigu, ali danas je sve u vezi sa politikom. Čak i kada izbegavate politički izraz, sve može da bude protumačeno na takav način. Kada je moja knjiga bila objavljena 2013. godine u Portugalu, ekonomska kriza bila je na vrhuncu i mnogi ljudi mojih godina, i mlađi, izgubili su svoje poslove i kuće, vrativši se roditeljima zato što nisu mogli da priušte samostalni život. Nisam želeo da se vežem posebno za tu situaciju, bila je to i podudarnost zbog koje moj roman može da se čita i kao slika tog trenutka u portugalskom društvu.

Jedan deo romana sastoji se u tom poznatom literarnom postupku nabrajanja, u ovom slučaju imena takozvanih običnih, malih, ljudi, ali postoji i opsesija pripovedača trenucima pred krah Titanika ili pad bombe u Hirošimi, kada se u privatnim svetovima sve još dešava uobičajeno. Da li ste tim nabrajanjima, ukazivanjem na te male ljude, istakli da u stvari uvek i samo oni negde žive i stradaju?

Hteo sam da kažem da je bolji način razumevanja istorije i važnih događaja usredsređivanje na priče običnih ljudi. Tako može da se shvati suština jednog doba, umesto nekih susreta i razgovora moćnika o bitnim pitanjima. Istina o Hirošimi najpre se razume preko priče nekoga ko je tu živeo kada je bomba pala. Dok sam studirao istoriju, nisu me toliko fascinirale činjenice o ratovima i velikim odlukama, već su me interesovale male, privatne, istorije ljudi. Taj osećaj jednog doba kada čitate o pojedinostima nečijeg života, šta je radio, koga je voleo. Kada sam pisao o migrantima iz Afrike, nisam želeo da pišem o kolonijalizmu kao o političkoj temi, već o stvarnim, određenim, ljudima. Naravno, tu je neizbežan i širi istorijski kontekst, oni su iz Afrike krenuli zbog političkog događaja i odluke, zbog revolucije su došli u Portugal. Ali, u mom fokusu su ljudi, ne portugalski identitet i slično. O istoriji i ljudima razmišljam kao pisac, ne kao istoričar, iako sam diplomirao istoriju.Pišete o trenucima poraza, kapitulacije, kada su Japanci videli svog cara da maše belom zastavom, i o carevoj ličnoj sramoti koja je mnogo veća od apstraktne sramote nacije... I u slučaju moćnika zanima vas taj privatni život?

Da, car je takođe samo ličnost, i od tog trenutka Japanci su ga prepoznali kao takvog. Morao je da se spusti na zemlju i prizna poraz. Može se reći da je tada predstavljao svoje pretke, kao i sve prethodne careve, ali u momentu poraza on je bio usamljeni čovek koji je doneo najtežu odluku u životu. Mislim da čovek koji je ponižen, skrušen, događajima, to ostaje u njemu zauvek. Bilo da je reč o caru ili nekom ko radi u nekom hotelskom baru. To ostaje.

Dobili ste nekoliko najvažnijih portugalskih nagrada, jedna nosi ime Žozea Saramaga. Da li je moguće ne biti pod njegovim uticajem?

Moguće je. Naravno da osećam veliko poštovanje prema Saramagu i svemu što je učinio za portugalsku književnost. Jedna od njegovih knjiga koja mi je pomogla da napišem svoj roman zove se „Mala sećanja” i memoarska je. Inače, meni omiljena. Na neki način, ugledao sam se na nju zbog toga što je Saramago tu pisao o voljenim ljudima, onima koji su umrli. Na taj način literatura održava ljude u životu. Ali, mislim da je na portugalske pisce mojih godina takođe mnogo uticao Antonio Lobo Antuneš. Ali, morate da pronađete svoj put, morate „ubiti oca”. Takođe, za mene su važni i pisci Gabrijel Garsija Markes i Alber Kami.


Komentari2
f296e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
To je kao Witgenstajnova ''teorija'' jezickig igara. Zamislite empiriske studije kod Kineza o jeziku i istoriji. Em ste zapisali jezicke igre odnosno hisorisko dozivljavanje u selu x kad oni izmislili druge igre i istoriju sledece godine.
Milenica
Nedostatak kritičkog razmišlja nas i vodi u ovaj besmisao i bezizlaz, ili bolje rečeno u propast. Potpuno je u pravu Amaral da nam čitanje pomaže da bol sagledamo sebe i svet koji nas okružuje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja