subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:45

Nema „dana Vojvodine”, ima datuma od značaja

Autor: Snežana Kovačevićutorak, 19.06.2018. u 22:00
Иштван Пастор долази на седницу (Фото Бета)

Novi Sad – Vojvodina ipak nije dobila svoj „dan”, kako se to do skoro očekivalo, već tri „datuma od pokrajinskog značaja” – 25. novembar, 15. maj i 10. decembar. Kao takvi utvrđeni su odlukom koju je Skupština Vojvodine juče usvojila većinom glasova. U odluci se nigde međutim ne pominje „dan APV”, kao u prethodnom tekstu koji je takođe izašao iz pokrajinske vlade i u aprilu prošao javnu raspravu. Sva tri datuma od pokrajinskog značaja, prema usvojenoj odluci, svečano će se obeležavati i povodom njih će se dodeljivati nagrade i priznanja.

Prvi datum odnosi se na 1918. kada je u Novom Sadu Velika narodna skupština proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje kraljevini Srbiji, drugi – na Majsku skupštinu u Sremskim Karlovcima 1848. i stvaranje Srpske Vojvodine, treći – na međunarodni dan ljudskih prava i deklaraciju iz 1948.

Istom odlukom je utvrđeno još pet datuma koji se tiču nacionalnih manjina čiji jezici su u službenoj upotrebi kod pokrajinskih organa. Takođe će se svečano obeležavati. Za Mađare je to 20. avgust, kada je kralj Sveti Ištvan proglašen za sveca, za Slovake – 10. avgust i slovačke narodne svečanosti, za Hrvate – 16. oktobar, rođenje bana Jelačića, za Rumune – 1. decembar, proglašenje ujedinjenja Rumunije, za Rusine – početak naseljavanja u Ruski Krstur.

Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da namera predlagača nije bila vraćanje u prošlost, kao što su to uglavnom činili govornici, već građenje budućnosti u društvu većeg razumevanja i solidarnosti. Bio je „neprijatno iznenađen” kritikama o obeležavanju 10. decembra. To je naime bila jedna u nizu zamerki opozicije koja je ukazivala da je taj datum važan za čitav svet i nije videla razlog zašto bi bio poseban za Vojvodinu.

Prvi je svoj stav i podršku predloženoj odluci dao predsednik Skupštine i SVM-a Ištvan Pastor, koji je podsetio na svoje ranije reči, da on 25. novembar „ne može da slavi, može da obeležava”. Istakao je da ostaje pri tome, ali da će glasati „za” jer želi da gradi ambijent međusobnog poštovanja u Vojvodini i sa aspekta sopstvenog doživljaja jednog istorijskog događaja. Nasuprot tome, baš zbog različitog viđenja istorije, kazao je Aron Čonka, DZVM ne podržava predlog o datumima. „Nama savest ne dozvoljava da glasamo protiv svojih ubeđenja”, dodao je Čonka.

Demokrata Goran Paunović se slaže sa predlagačima o važnosti 25. novembra i 15. maja, dok je 10. decembar „malo čudan” predlog. „Čudi me da nema 12. aprila, dana kada je probijen Sremski front”, dodao je istakavši značaj antifašističke borbe.

Bojan Kostreš (LSV) je tražio amandmanima da se utvrde 31. jul (1945, odluka o konstituisanju APV i „prisajedinjenju državi Srbiji“) i 28. februara (1974, usvajanje ustava APV). Vlada je to odbila, a šef poslaničke grupe naprednjaka Milenko Jovanov je kazao da im „ne pada na pamet” da to podrže. „Zašto bi bilo ko obeležavao vojnu upravu generala Ivana Rukavine i donošenje ustava koji je predstavljao početak sopstvenog stradanja”, upitao je Jovanov.

Radikali su bili protiv predloga koji, smatra Đurađ Jakšić, nema svoj osnov u Statutu APV. „Odluka će pasti na Ustavnom sudu kao zrela kruška”, poručuje, mada se slaže da ne postoje značajniji datumi od 13-15. maja 1848. i 24-25. novembra 1918. Upitao je šta je sa datumima važnim romskoj manjini, Bunjevcima, rekavši da vlast „beži od Bunjevaca” nakon susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović.

U odluci o datumima od pokrajinskog značaja, socijalista Pavle Budakov vidi, između ostalog, pokušaj da se iz zaborava istrgne istorijski događaj iz 1918. koji je bio, kaže, potiskivan iz ideoloških razloga i smatrao se velikim srpskim hegemonizmom.


Komentari2
c6d85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan
Hoće li Srbija postaviti pitanje pripajanja Baranje današnjoj Republici Hrvatskoj? Prilika za to je razmatranje aktuelnog pitanja granice između Srbije i Hrvatske, na Dunavu. Baranja, čija je istorija, praktično u trenu prekrojena kada ju je Milovana Đilasa pripojio i time poklonio Hrvatskoj, verovatno dodvoravajući se Brozu i Hrvatima, trebala bi, takođe, da bude predmet rasprave između dve države.
Цецко
Бојане, ко да покрене то питање? Ови што се стално нешто извињавају?
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja