sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 19.06.2018. u 22:00 Snežana Kovačević

Nema „dana Vojvodine”, ima datuma od značaja

Иштван Пастор долази на седницу (Фото Бета)

Novi Sad – Vojvodina ipak nije dobila svoj „dan”, kako se to do skoro očekivalo, već tri „datuma od pokrajinskog značaja” – 25. novembar, 15. maj i 10. decembar. Kao takvi utvrđeni su odlukom koju je Skupština Vojvodine juče usvojila većinom glasova. U odluci se nigde međutim ne pominje „dan APV”, kao u prethodnom tekstu koji je takođe izašao iz pokrajinske vlade i u aprilu prošao javnu raspravu. Sva tri datuma od pokrajinskog značaja, prema usvojenoj odluci, svečano će se obeležavati i povodom njih će se dodeljivati nagrade i priznanja.

Prvi datum odnosi se na 1918. kada je u Novom Sadu Velika narodna skupština proglasila prisajedinjenje Banata, Bačke i Baranje kraljevini Srbiji, drugi – na Majsku skupštinu u Sremskim Karlovcima 1848. i stvaranje Srpske Vojvodine, treći – na međunarodni dan ljudskih prava i deklaraciju iz 1948.

Istom odlukom je utvrđeno još pet datuma koji se tiču nacionalnih manjina čiji jezici su u službenoj upotrebi kod pokrajinskih organa. Takođe će se svečano obeležavati. Za Mađare je to 20. avgust, kada je kralj Sveti Ištvan proglašen za sveca, za Slovake – 10. avgust i slovačke narodne svečanosti, za Hrvate – 16. oktobar, rođenje bana Jelačića, za Rumune – 1. decembar, proglašenje ujedinjenja Rumunije, za Rusine – početak naseljavanja u Ruski Krstur.

Predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović rekao je da namera predlagača nije bila vraćanje u prošlost, kao što su to uglavnom činili govornici, već građenje budućnosti u društvu većeg razumevanja i solidarnosti. Bio je „neprijatno iznenađen” kritikama o obeležavanju 10. decembra. To je naime bila jedna u nizu zamerki opozicije koja je ukazivala da je taj datum važan za čitav svet i nije videla razlog zašto bi bio poseban za Vojvodinu.

Prvi je svoj stav i podršku predloženoj odluci dao predsednik Skupštine i SVM-a Ištvan Pastor, koji je podsetio na svoje ranije reči, da on 25. novembar „ne može da slavi, može da obeležava”. Istakao je da ostaje pri tome, ali da će glasati „za” jer želi da gradi ambijent međusobnog poštovanja u Vojvodini i sa aspekta sopstvenog doživljaja jednog istorijskog događaja. Nasuprot tome, baš zbog različitog viđenja istorije, kazao je Aron Čonka, DZVM ne podržava predlog o datumima. „Nama savest ne dozvoljava da glasamo protiv svojih ubeđenja”, dodao je Čonka.

Demokrata Goran Paunović se slaže sa predlagačima o važnosti 25. novembra i 15. maja, dok je 10. decembar „malo čudan” predlog. „Čudi me da nema 12. aprila, dana kada je probijen Sremski front”, dodao je istakavši značaj antifašističke borbe.

Bojan Kostreš (LSV) je tražio amandmanima da se utvrde 31. jul (1945, odluka o konstituisanju APV i „prisajedinjenju državi Srbiji“) i 28. februara (1974, usvajanje ustava APV). Vlada je to odbila, a šef poslaničke grupe naprednjaka Milenko Jovanov je kazao da im „ne pada na pamet” da to podrže. „Zašto bi bilo ko obeležavao vojnu upravu generala Ivana Rukavine i donošenje ustava koji je predstavljao početak sopstvenog stradanja”, upitao je Jovanov.

Radikali su bili protiv predloga koji, smatra Đurađ Jakšić, nema svoj osnov u Statutu APV. „Odluka će pasti na Ustavnom sudu kao zrela kruška”, poručuje, mada se slaže da ne postoje značajniji datumi od 13-15. maja 1848. i 24-25. novembra 1918. Upitao je šta je sa datumima važnim romskoj manjini, Bunjevcima, rekavši da vlast „beži od Bunjevaca” nakon susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović.

U odluci o datumima od pokrajinskog značaja, socijalista Pavle Budakov vidi, između ostalog, pokušaj da se iz zaborava istrgne istorijski događaj iz 1918. koji je bio, kaže, potiskivan iz ideoloških razloga i smatrao se velikim srpskim hegemonizmom.

Komеntari2
02bc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bojan
Hoće li Srbija postaviti pitanje pripajanja Baranje današnjoj Republici Hrvatskoj? Prilika za to je razmatranje aktuelnog pitanja granice između Srbije i Hrvatske, na Dunavu. Baranja, čija je istorija, praktično u trenu prekrojena kada ju je Milovana Đilasa pripojio i time poklonio Hrvatskoj, verovatno dodvoravajući se Brozu i Hrvatima, trebala bi, takođe, da bude predmet rasprave između dve države.
Цецко
Бојане, ко да покрене то питање? Ови што се стално нешто извињавају?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja