sreda, 18.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:30

Podmlađivanje bronzane Francuskinje s Kalemegdana

Tim stručnjaka, predvođen vajarom i restauratorom Zoranom Kuzmanovićem, do 10. avgusta obnoviće žensku figuru – Spomenik zahvalnosti Francuskoj
Autor: Branka Vasiljevićutorak, 19.06.2018. u 21:51
(Фотографије Анђелко Васиљевић)
Припреме за нови постамент од мермера

Ima 88 godina, ali i dalje izgleda moćno. Tri meseca nije mrdnula s mesta niti joj se lice od ležanja naboralo. Naprotiv, postalo je svežije, mlađe, torzo zategnutiji, a ruke glatke.

Za podmlađen izgleda bronzane dame s Kalemegdana, popularne Francuskinje, teške pet tona, zaslužan je tim stručnjaka predvođen našim čuvenim vajarom i restauratorom Zoranom Kuzmanovićem.

Statua sa Spomenika zahvalnosti Francuskoj pre nekoliko meseci uz pomoć krana i čeličnih lanaca sklonjena je s mesta gde je decenijama stajala i sada leži u montažnoj hali postavljenoj nekoliko metara dalje.

Pre nekoliko dana ona je okrenuta iz položaja u kome je bila prethodnih sedamdesetak dana jer se privodi kraju restauracija gornjeg dela statue.

Najteži deo posla – uklanjanje oko pet tona betona smeštenog u donjem delu statue – završeno je. Upravo taj beton, koji je Ivan Meštrović nalio 1930. godine kako bi Francuskinju učvrstio, napravio je i najveći broj oštećenja.

– Najviše pukotina, veličine i do 20 milimetara nalazilo se u donjem delu skulpture. To se posebno da videti na stopalima. Zbog toga je prva faza rekonstrukcije obuhvatala uklanjanje betona iz unutrašnjosti skulpture. Za to se koristila oprema za štemovanje tako da se strogo vodilo računa da se ne prilazi bronzanim zidovima. Deo betona uz bronzu očišćen je sitnijim preciznim alatima. Unutar skulpture bilo je posla na spojevima jer je Francuskinja sastavljena iz delova. Spojevi u ono vreme nisu rađeni zavarima već su nakivani i učvršćivani šrafovima. Na tim delovima na sredini torza bilo je takođe pukotina – objašnjava Kuzmanović.

U vreme kada je skulptura rađena beton je bio nov materijal i korišćen je i gde treba i gde ne treba.

– Bronza i beton su materijali različitih priroda i oni ne mogu da stoje jedan uz drugi. Sastav bronze bio je loš. Pretpostavljamo da je u to vreme za pravljenje legure korištena velika količina topovskih čaura. Procenat cinka u leguri varira od 13 do 24 odsto, a trebalo bi da ga bude do pet. Na odlivku je bilo dosta grešaka – čak 50 rupa na samo jednom kvadratu. To se da videti na butini skulpture. Rupe su tada popunjavali tako što su u njih stavljali komade bronze i kovali ih – objašnjava Kuzmanović.

Osim unutrašnjeg čišćenja urađeno je i spoljašnje koje je podrazumevalo uklanjanje gareži. Za taj posao bilo je potrebno oko dva meseca.

– Potrudićemo se da postignemo onu patinu koju vreme ostavlja na spomenicima. To je primesa tamno braon boje, sa zelenim nijansama. Uspeli smo da se izborimo sa svim nedostacima. Koristili smo najnovije tehnologije kako bi savladali tako loš sastav materijala i skulpturu učvrstili u kompaktnu celinu. Francuskinju ćemo umesto betona, za novi postament, vezati prohromskom konstrukcijom, a sve bi trebalo da bude završeno do 10. avgusta – kaže Kuzmanović.

Ovaj vajar radio je restauraciju „Dečaka sa Čukur-česme”, koga su vandali pre osam godina izlomili na 22 dela, „Žetelicu”,  jednu od najstarijih parkovskih skulptura u gradu smeštenu u Topčiderskom parku, Spomenik „Sloboda” na Iriškom vencu, a njegovo vajarsko rešenje su jarboli ispred Skupštine Srbije...

Sorbona i Ratnici idu u Muzej grada

Spomenik zahvalnosti monumentalni je spomenik nacionalnog karaktera nastao kao izraz zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Velikom ratu. Rad je Ivana Meštrovića, a svečano je otkriven 11. novembra 1930. godine. Centralna ženska figura predstavlja simbol Francuske, koja u trenutku rata juriša u pomoć Srbiji. Na istočnoj strani postamenta bila je postavljena bareljefna kompozicija „Sorbona”, a na zapadnoj strani se nalazio bareljef „Ratnici”. Na preostale dve strane postamenta bili su natpisi „Volimo Francusku kao što je ona nas volela” i „A la Frans”.

Originali bareljefa „Sorbona” i „Ratnici” s postamenta spomenika, rad Meštrovićevih saradnika – Frana Kršinića, Antuna Augustinčića, Grge Antunca, Šimeta Dujmića i Orlandinija, u skladu s uputstvima Ministarstva kulture i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada – predaće se Muzeju grada Beograda na čuvanje. Na postamentu spomenika biće postavljene replike ovih bareljefa, koje izvodi vajar Goran Čpajak, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj kulturno je dobro od velikog značaja za Srbiju od 1983. godine.


Komentari7
f16a1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Игор Г.
Споменик захвалности француском народу се односи на период 1914-1918 када су нам французи неизмерно помогли. Од 01.12.1918 Србија није више самостална држава већ је свој суверенитет пренела на СХС па потом на Краљевину Југославију, те даље на СФРЈ и СРЈ. Хвала Француској на свему од 1914 до 1918 године.
Ratko Ratković
Volimo Francusku kao što je ona volela nas 1914-2018 . Ni manje ni više.
Milan Filipovic
Uopste ne treba zuriti sa restauracijom spomenika, jer je najvaznije da se posao uradi temeljito pa makar postpak trajao i decenijama...
Zoki
Na mestu ovog tuznog spomenika i prijateljstvu sa Francuskom, bi trebalo da stoji prethodni i vazniji monument za Srpsku istoriju, spomenik Karadjordju koga je Austrugarska okupaciona sila unistila. Svaki put kada vidim ovaj spomenik setim se Francuskog ponižavanja i neprijateljstva prema nama koje traje dugo u kontinuitetu. Uveli su nam sankcije 1992. Njeni spijuni su pripremali srebreničku tugu, a njihovi piloti su nas bombardovali i bili su deo agresije na SRJ 1999, samo zato što je Srbija branila svoj državni integritet na Kosovu. Priznali su Kosovo među prvima 2008. godine, a glasali su za prijem Kosova u Unesko 2015. Za stotine osuđujućih rezolucija protiv Srba u međunarodnim institucijama, uvek su glasali „za“, nikada „protiv“. Pustanjem Haradinaja pokazali su da tolerisu zlocin nad Srbima. Dakle, Francuska politika prema Srbiji i Srbima ima kontinuitet neprijateljstva. Ovaj spomenik bi zadrzao ako bi bio posvecen Francuskom majoru Pjer Anri Binelu, koji je je zbog nas robijao.
Jovan Andric
Prodajte to u staro gvozdje i ne zaludjujte narod glupostima. Francuska je bila i jeste neprijatelj srba koja je ubijala srbe u dva rata. Krajnje je vreme da se to narodu i francuzima kaze i da se na mesto ove statue izlije ploca sa francuskim zlocinima nad srbima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja