Samo nekoliko dana pre potpisivanja sporazuma o novom imenu Makedonije, u pravoslavnoj javnosti ponovo se povelo pitanje imena, ali pre svega statusa takozvane makedonske pravoslavne crkve, koju ne priznaje nijedna pravoslavna pomesna crkva. Vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvao je sestrinske crkve da prihvate „crkvu u Skoplju” u pravoslavno jedinstvo i istakao da je „apostolska dužnost crkve da traži načine spasenja naše braće u Skoplju i Ukrajini”.

Na ovu izjavu carigradskog patrijarha stigla je reakcija iz Ruske pravoslavne crkve: protojerej Vsevold Čaplin, jedan od predsednika društva „Ruska misija”, ocenio je da bi davanjem autokefalnosti „ukrajinskoj” i „makedonskoj” crkvi protiv volje njihovih matičnih crkava, ruske i srpske, moglo doći do raskola u pravoslavnom svetu. Pokušaj da se MPC vrati u kanonsko jedinstvo kroz sporazum sa srpskom crkvom 2002. godine nije bio uspešan.

Jedan od učesnika tih pregovora bio je i vladika bački Irinej, koji u razgovoru za „Politiku” kaže da je teško ne saglasiti se sa ocenom prote Čaplina.

– Carigradski patrijarh je prvi po časti, što znači prvi među jednakima, a ne prvi bez jednakih. Dakle, i da, ne daj bože, postoji sklonost svesvetog patrijarha Vartolomeja ka nekakvom jednostranom i samovlasnom presuđivanju u slučaju skopskog i ukrajinskog raskola, ona bi bila izraz velike zablude, velika duhovna greška i, sa stanovišta ustrojstva pravoslavne crkve i kanonskog prava, potpuno ništava. Govorim krajnje hipotetički, jer duboko verujem da do toga neće doći. Kada bi i došlo, pod političkim ili drugačijim pritiscima i podsticajima, ona bi izazvala odlučno neslaganje i protivljenje, ne samo u slovenskom pravoslavnom svetu, nego i širom pravoslavlja. Poznavajući mnogovekovnu tradiciju Vaseljenske patrijaršije i harizmatičnu ličnost patrijarha Vartolomeja, ja sam optimista – ističe vladika bački Irinej u pisanim odgovorima „Politici”.

S druge strane, poslednjih nedelja intenzivirali su se susreti najviših predstavnika pravoslavnih crkava sa papom Franjom. U razmaku od desetak dana sa poglavarom svih katolika sastali su se prvo vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji je učestvovao i na ekumenskoj molitvi, a zatim i mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije.

– Valja posebno istaći da je papa Franja prilikom susreta sa mitropolitom Ilarionom ponovo, kratko i jasno, odbacio uniju i unijaćenje kao model ponašanja prema nama pravoslavnima, rekavši: „Svršeno je s tim!” Sa druge strane, krajnju nedoumicu i zbunjenost izaziva odluka Vatikana, doneta upravo tih dana, da unijatski („grkokatolički”) egzarhat u Makedoniji podigne na nivo eparhije. O nasilničkom i nehrišćanskom ponašanju ukrajinskih unijata prema pravoslavnoj većini sunarodnikâ i sugrađanâ nema šta da se kaže, osim onog jevanđelskog: Bože, oprosti im jer ne znaju šta čine! Oni idu putem zloglasnog Josafata Kunceviča iz prošlosti, a meni se čini da po mržnji i nasilništvu zauzimaju drugo mesto, odmah posle ustaških zlotvora iz vremena Drugog svetskog rata. Iskreno i molitveno se nadam da će ih Rim (čitaj: papa rimski!) koliko-toliko urazumiti i obuzdati. Jer, po mome mišljenju, malo ko danas u hrišćanskom svetu toliko razume potrebu bratskog odnosa i zajedničkoga svedočenja pravoslavnih i rimskih katolika, u cilju očuvanja hrišćanskog „svetog ostatka” u Evropi i napretka hrišćanske misije u svetu, koliko papa Franja. Meni je teško da poverujem da će taj dalekovidi čovek širokoga srca zaboraviti poruke Drugog vatikanskog sabora, kao i poruke samoga Hristovog Jevanđelja, radi unijatskih zanesenjaka i mračnjaka, a protiv pravoslavnih hrišćana u kojima vidi svoju braću, u što sam se lično uverio – ističe vladika bački Irinej.

On dodaje da je i prethodni papa, Benedikt XVI, dao nekoliko snažnih izjava koje iskreno podstiču dve crkve i njihove vernike na međusobno uvažavanje i saradnju, ali da je upadljiva učestalost susreta upravo u naše vreme. A koliko se ovi susreti „prelivaju” i utiču na odnose SPC sa Vatikanom, ali i katolicima?

– Ovi susreti, pogotovu poslednji pomenuti, odražavaju se, svakako, i na pravoslavni svet, pa i na našu srpsku crkvu. Mi sa Rimokatoličkom crkvom kao celinom imamo poslednjih decenija korektne odnose. Nažalost, uz časne i hvale vredne izuzetke – kao što su, na primer, biskupi Škvorčević, Uzinić i Hranić – u Biskupskoj konferenciji Hrvatske, pa, u znatnoj meri, i Bosne i Hercegovine, kao da i ne čitaju izjave i deklaracije koje objavljuje njihov sopstveni vrhovni poglavar zajedno sa pravoslavnim patrijarsima, a ni druge izjave i tekstove pape Franje. To je toliko očigledno da potvrđuje duhovitu primedbu našeg patrijarha da, kako izgleda, naši episkopi na neki način više uvažavaju autoritet rimskog episkopa nego pojedini hrvatski biskupi – ističe vladika bački Irinej.

SPC i Vatikan: visok stepen međusobnog razumevanja

Kako objašnjava vladika bački Irinej, dijalog sa Vatikanom odvija se na više nivoa.

– Kroz susrete i razmenu mišljenj sinodskih tela sa najvišim predstavnicima Rimske crkve, kao i sa istaknutim ličnostima vatikanske državne administracije, zatim kroz učešće predstavnikâ naše Crkve u mešovitoj komisiji za bogoslovski dijalog između dve crkve, a na akademskom nivou kroz saradnju beogradskog Bogoslovskog fakulteta sa Lateranskim univerzitetom u Rimu. Lep primer predstavljaju i uspešna saradnja Patrijaršijske biblioteke sa Arhivom Vatikana i dragocena naučna istraživanja koja su plod te saradnje. U celini, može se reći da ove kontakte i vidove saradnje karakteriše visok stepen međusobnog razumevanja, kako u vezi sa pitanjima o kojima postoji saglasnost, tako i u vezi sa pitanjima u kojima nismo istomišljenici – kaže episkop bački.