utorak, 16.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:38
VLADIKA BAČKI IRINEJ ZA „POLITIKU”

Autokefalnost „makedonske” i „ukrajinske” crkve bila bi velika greška

Ipak, duboko verujem da vaseljenski patrijarh Vartolomej neće jednostrano doneti takvu odluku, jer bi se tome protivio čitav pravoslavni svet, smatra vladika bački
Autor: Jelena Čalijautorak, 19.06.2018. u 22:00
(Фото Танјуг)

Samo nekoliko dana pre potpisivanja sporazuma o novom imenu Makedonije, u pravoslavnoj javnosti ponovo se povelo pitanje imena, ali pre svega statusa takozvane makedonske pravoslavne crkve, koju ne priznaje nijedna pravoslavna pomesna crkva. Vaseljenski patrijarh Vartolomej pozvao je sestrinske crkve da prihvate „crkvu u Skoplju” u pravoslavno jedinstvo i istakao da je „apostolska dužnost crkve da traži načine spasenja naše braće u Skoplju i Ukrajini”.

Na ovu izjavu carigradskog patrijarha stigla je reakcija iz Ruske pravoslavne crkve: protojerej Vsevold Čaplin, jedan od predsednika društva „Ruska misija”, ocenio je da bi davanjem autokefalnosti „ukrajinskoj” i „makedonskoj” crkvi protiv volje njihovih matičnih crkava, ruske i srpske, moglo doći do raskola u pravoslavnom svetu. Pokušaj da se MPC vrati u kanonsko jedinstvo kroz sporazum sa srpskom crkvom 2002. godine nije bio uspešan.

Jedan od učesnika tih pregovora bio je i vladika bački Irinej, koji u razgovoru za „Politiku” kaže da je teško ne saglasiti se sa ocenom prote Čaplina.

– Carigradski patrijarh je prvi po časti, što znači prvi među jednakima, a ne prvi bez jednakih. Dakle, i da, ne daj bože, postoji sklonost svesvetog patrijarha Vartolomeja ka nekakvom jednostranom i samovlasnom presuđivanju u slučaju skopskog i ukrajinskog raskola, ona bi bila izraz velike zablude, velika duhovna greška i, sa stanovišta ustrojstva pravoslavne crkve i kanonskog prava, potpuno ništava. Govorim krajnje hipotetički, jer duboko verujem da do toga neće doći. Kada bi i došlo, pod političkim ili drugačijim pritiscima i podsticajima, ona bi izazvala odlučno neslaganje i protivljenje, ne samo u slovenskom pravoslavnom svetu, nego i širom pravoslavlja. Poznavajući mnogovekovnu tradiciju Vaseljenske patrijaršije i harizmatičnu ličnost patrijarha Vartolomeja, ja sam optimista – ističe vladika bački Irinej u pisanim odgovorima „Politici”.

S druge strane, poslednjih nedelja intenzivirali su se susreti najviših predstavnika pravoslavnih crkava sa papom Franjom. U razmaku od desetak dana sa poglavarom svih katolika sastali su se prvo vaseljenski patrijarh Vartolomej, koji je učestvovao i na ekumenskoj molitvi, a zatim i mitropolit volokolamski Ilarion (Alfejev), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije.

– Valja posebno istaći da je papa Franja prilikom susreta sa mitropolitom Ilarionom ponovo, kratko i jasno, odbacio uniju i unijaćenje kao model ponašanja prema nama pravoslavnima, rekavši: „Svršeno je s tim!” Sa druge strane, krajnju nedoumicu i zbunjenost izaziva odluka Vatikana, doneta upravo tih dana, da unijatski (grkokatolički”) egzarhat u Makedoniji podigne na nivo eparhije. O nasilničkom i nehrišćanskom ponašanju ukrajinskih unijata prema pravoslavnoj većini sunarodnikâ i sugrađanâ nema šta da se kaže, osim onog jevanđelskog: Bože, oprosti im jer ne znaju šta čine! Oni idu putem zloglasnog Josafata Kunceviča iz prošlosti, a meni se čini da po mržnji i nasilništvu zauzimaju drugo mesto, odmah posle ustaških zlotvora iz vremena Drugog svetskog rata. Iskreno i molitveno se nadam da će ih Rim (čitaj: papa rimski!) koliko-toliko urazumiti i obuzdati. Jer, po mome mišljenju, malo ko danas u hrišćanskom svetu toliko razume potrebu bratskog odnosa i zajedničkoga svedočenja pravoslavnih i rimskih katolika, u cilju očuvanja hrišćanskog „svetog ostatka” u Evropi i napretka hrišćanske misije u svetu, koliko papa Franja. Meni je teško da poverujem da će taj dalekovidi čovek širokoga srca zaboraviti poruke Drugog vatikanskog sabora, kao i poruke samoga Hristovog Jevanđelja, radi unijatskih zanesenjaka i mračnjaka, a protiv pravoslavnih hrišćana u kojima vidi svoju braću, u što sam se lično uverio – ističe vladika bački Irinej.

On dodaje da je i prethodni papa, Benedikt XVI, dao nekoliko snažnih izjava koje iskreno podstiču dve crkve i njihove vernike na međusobno uvažavanje i saradnju, ali da je upadljiva učestalost susreta upravo u naše vreme. A koliko se ovi susreti „prelivaju” i utiču na odnose SPC sa Vatikanom, ali i katolicima?

– Ovi susreti, pogotovu poslednji pomenuti, odražavaju se, svakako, i na pravoslavni svet, pa i na našu srpsku crkvu. Mi sa Rimokatoličkom crkvom kao celinom imamo poslednjih decenija korektne odnose. Nažalost, uz časne i hvale vredne izuzetke – kao što su, na primer, biskupi Škvorčević, Uzinić i Hranić – u Biskupskoj konferenciji Hrvatske, pa, u znatnoj meri, i Bosne i Hercegovine, kao da i ne čitaju izjave i deklaracije koje objavljuje njihov sopstveni vrhovni poglavar zajedno sa pravoslavnim patrijarsima, a ni druge izjave i tekstove pape Franje. To je toliko očigledno da potvrđuje duhovitu primedbu našeg patrijarha da, kako izgleda, naši episkopi na neki način više uvažavaju autoritet rimskog episkopa nego pojedini hrvatski biskupi – ističe vladika bački Irinej.

SPC i Vatikan: visok stepen međusobnog razumevanja

Kako objašnjava vladika bački Irinej, dijalog sa Vatikanom odvija se na više nivoa.

– Kroz susrete i razmenu mišljenj sinodskih tela sa najvišim predstavnicima Rimske crkve, kao i sa istaknutim ličnostima vatikanske državne administracije, zatim kroz učešće predstavnikâ naše Crkve u mešovitoj komisiji za bogoslovski dijalog između dve crkve, a na akademskom nivou kroz saradnju beogradskog Bogoslovskog fakulteta sa Lateranskim univerzitetom u Rimu. Lep primer predstavljaju i uspešna saradnja Patrijaršijske biblioteke sa Arhivom Vatikana i dragocena naučna istraživanja koja su plod te saradnje. U celini, može se reći da ove kontakte i vidove saradnje karakteriše visok stepen međusobnog razumevanja, kako u vezi sa pitanjima o kojima postoji saglasnost, tako i u vezi sa pitanjima u kojima nismo istomišljenici – kaže episkop bački.


Komentari60
a62b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Betty Boop
Primecujem mnogo nabedjenih, laznih istoricara medju komentatorima kao sto je onaj gospodin koji se krije iza imana Srbina jugoslovenske orijentacije Svetozara Pribicevica. Izgleda da komentari sluze da svi lece svoje komplekse. Jedino mi je milo sto se "Politika" jos uvek cita u celoj bivsoj nam zemlji, bez obzira sto im je mrznja prema Srbima jos uvek jaka.
zvonko pandzic
Pa i Stefan Prvovjenčani je kraljevsku krunu dobio od pape Honorija III., dok je živ bio Stefan se zaklinjao u vjernost rimskoj stolici. SPC je onomad propustila veliku priliku da primi papu Franju u goste, dapače spriječila je njegov dolazak, a država Srbija, koja ga je pozvala, pristojno se blamirala.... Irenej govori dosta trezveno, no od sada SPC može samo promatrati što će papa Franjo činiti, na to više neće moći utjecati.... Inače, ohridska metropolija je za Rašku bila matica sve dok nije osnovana raška metropolija 1219. zahvaljujući i papi koji je okrunio Stefana ....
Стана
Свети Сава није крунисао нити могао крунисати папином круном свога брата на православној спасовданској литургији, ничему са јеретичког Запада, па ни круни није било места на литургији којом је началствовао први српски архиепископ. Да је признавао икакву надлежност папе римскога над својим народом и његовим владаром Свети Сава би по автокефалију ишао у Рим или у од Латина окупирани и најварварскије опљачкани Цариград, код латинског ”патријарха”, а не чак у Азију, у Никеју, где су боравили протерани византијски цар и цариградски православни патријарх! Колико је зазирање Светога Саве од Рима као од легла јереси и демонског властољубља било најбоље показује његово Законоправило, које се због подмукле завере моћника једва где у Срба данас може наћи да се прочати. Богу хвала, интегрални превод Законоправила пре пар година штампао је манастир Добрун, у Републици Српској.
Preporučujem 6
Бане
Кад правиш вештачке нације, онда мораш да направиш и вештачке цркве. То је само логични наставак процеса и његов крајњи циљ. То је процес разједињавања великих православних словенских нација. Мора се обрисати свака веза између тих нових словенских нација, а црква је најјача веза. Што Ватикан не дозвољава националне цркве? Шта се сви правите наивни. То је рат који траје веома дуго.
Јаков
Признали Ви или не признали МПЦ-у она ће даље да постоји, људи-верници ће се молити Богу, а Бог ће да изговори Његов суд, како за њих тако и за Вас.
Damir Pejin
To je neosporno, jer kako kaze apostol Pavle: u Crkvi nema Grka ni Jevrejina... No ipak, postoji ustrojstvo Crkve i poredak na kojem je do sada pocivala i po kom su i dosadasnje Crkve dobile autokefalnost... Takozvana MPC ne postuje taj poredak i ustrojstvo
Preporučujem 15
Robert
Delovanje SPC u drugim državama izvan Srbije je ipak najveća greška i to treba dokinuti a SPC neka deluje u Srbiji i bavi se Srbima.
Svetozar Pribičević
@Vladimir- A tako? Može.
Preporučujem 7
Vladimir
@Pribičević Oduvek znači od kada postoje pisani izvori Pribičeviću.
Preporučujem 16
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja