utorak, 23.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:53

Trećina trgovine u nijansi sivog

U prethodnih pet godina smanjenja je nelegalna trgovina naftnim derivatima, a povećana nelegalna trgovina duvanom
Autor: Anica Teleskovićsreda, 20.06.2018. u 22:00
Према истраживању „Индекс нелегалне трговине”, које спроводи „Економист интелиџенс јунит”, Србија је заузела 57. место од 84 рангиране економије, лошије рангиране Црна Гора (61) и Босна и Херцеговина (74) (Фото Танјуг)

Obim sive ekonomije u Srbiji iznosi 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i u poslednjih pet godina stagnira. Ovo je zaključak koji je na predstavljanju globalnog indeksa nelegalne trgovine izneo Saša Ranđelović, saradnik „Kvartalnog monitora”, publikacije koju izdaje Ekonomski fakultet.

Kako pokazuju ta istraživanja, koja su u obzir uzela i rast poreskih stopa i prihoda, ali i podatke iz trgovine, u prethodnih nekoliko godina smanjenja je nelegalna trgovina naftom i naftnim derivatima, ali je povećana nelegalna trgovina duvanom.

– Tokom 2013. i 2014. godine godine došlo je do znatnog rasta sive ekonomije u Srbiji, dok je 2015. godine taj trend preokrenut. Ipak, poboljšanjem ostvarenim u prethodne dve godine tek je neutralisan efekat rasta sive ekonomije koji se pre toga dogodio. Tako da se procenjuje da je siva ekonomija u 2017. godini bila približno jednaka nivou iz 2012. godine i iznosila je oko 30 odsto BDP-a. To znači da u prethodnih pet godina nije došlo do smanjenja sive ekonomije u Srbiji i da je ona ona i dalje iznad proseka evropskih zemalja, kao i zemalja centralne i istočne Evrope – rekao je Ranđelović.

Ovim su osporeni rezultati do kojih je došla Nacionalna alijansa za lokalni ekonomki razvoj (NALED), prema kojima je siva ekonomija 2012. godine dostigla udeo od 15,4 odsto BDP-a.

Prema istraživanju „Indeks nelegalne trgovine”, koje sprovodi „Ekonomist intelidžens junit”, Srbija je zauzela 57. mesto od 84 rangirane ekonomije. Od zemalja regiona od nas su lošije rangirane Crna Gora (61) i Bosna i Hercegovina (74). Ovaj indeks zemlje rangira u četiri kategorije, a naša ekonomija najbolje rezultate ostvaruje u kategoriji carinsko okruženje, u kojoj se meri procenat pošiljki koje carinska služba fizički pregleda, vreme potrebno za pregled i carinjenje, kao i sistem automatizacije kontrole na granici. S druge strane, najlošije ocene dobili smo kada je o transparentnosti i trgovini reč. Naša zemlja, kako se ocenjuje u izveštaju, „nije naročito transparentna u pogledu izveštavanja o trgovini narkoticima i povredama prava intelektualne svojine”.

Kristofer Klejg, glavni urednik „Ekonomist intelidžens junita”, kaže da po pravilu novac od nelegalne trgovine uglavnom odlazi na finansiranje međunarodnog kriminala i terorističkih organizacijama, i da je to jedan od motivacionih faktora da se sve zemlje uključe u borbu protiv nelegalne trgovine.

U tom smislu prva i najvažnija preporuka za Srbiju i zemlje regiona jeste da se postojeće nacionalne strategije i akcioni planovi adekvatno primene u praksi. U tom smislu, posebno je važno da Srbija primeni akcioni plan za saradnju sa međunarodnim telom za sprečavanje pranja novca (FATF).

– Geografski položaj sve tri zemlje, koje se nalaze na pragu EU, kao i istorija sukoba u regionu, čine terorizam značajnom pretnjom. Ova pojava je blisko povezana sa najrazličitijim vrstama nezakonite trgovine, uključujući krijumčarenje oružja i pranje novca – rekao je Klejg.

Predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović rekla je da siva ekonomija urušava investicioni potencijal tržišta, umanjuje prihode i onima koji se bave legalnim biznisom i državi. Prema njenim rečima, siva ekonomija onemogućava snažniju investicionu aktivnost.

– Uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu direktnih stranih investicija od oko 2,4 milijarde evra, domaće privatne investicije činile su skromnih devet odsto BDP-a. Zato je ukupan udeo investicija u BDP-u bio oko 18 odsto, što je zajedno sa Bosnom i Hercegovinom najniži nivo ulaganja u regionu – zaključila je Pavlovićeva.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović istakao je da je za suzbijanje sive ekonomije veoma važna reforma Poreske uprave.

– Potrebno je da vlada bude elastičnija u pogledu zapošljavanja kadrova u Poreskoj upravi, jer trenutno ima oko 500, a neophodno je 1.000 poreskih inspektora. Takođe je neophodna i fleksibilnost kada je reč o povećanju zarada jer stručnjaci, posebno oni iz IT odeljenja, odlaze iz Poreske uprave – rekao je Petrović.

Pomoćnik direktora Uprave carina Veselin Milošević ocenio da je Uprava carina 2017. završila sa rekordnom uplatom u budžet po osnovu carinskih dažbina sa skoro pet milijardi evra, što je, navodi, povećanje od milijardu evra u odnosu na 2016. godinu.

Da li „Uzmi račun” povećava naplatu poreza

Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta, ocenio je juče da vlada nije napravila analizu da li je nagradna igra „Uzmi račun” povećala poreske prihode.

– Ta akcija je dva puta sprovedena, a mi ne vidimo da je stvarno došlo do povećanja naplate poreza. Ako nagradna igra nije praćena i povećanjem rasta poreskih prihoda, onda treba razmotriti da li država treba da nastavi sa primenom te akcije – rekao je Petrović.


Komentari2
57293
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ivan
Da je Srbija imala efikasnu drzavu tu bi bile dovoljne ustede i ne bi se moralo ici na smanjenje plata i penzija.
mile
Upravo je to rak rana boljem životu u Srbiji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja