sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25
U KULTURNOM DODATKU 23. JUNA

Kako smo mogli bez muzeja

petak, 22.06.2018. u 12:50
(Фото Анђелко Васиљевић)

POSLE 15 GODINA

Stiče se utisak da je bilo potrebno još meseci da se sve dovede u red. Zaposleni u Narodnom muzeju kažu da je realniji datum bio Božić, ali odlučeno je da bude Vidovdan. Narodni muzej biće tada otvoren i to je najvažnije

Ostalo je još pet dana do zvaničnog otvaranja Narodnog muzeja – 28. juna u 21 čas.

Posle 15 godina, koliko je bila zatvorena stalna postavka, muzej će biti otvoren za posetioce u kasnim večernjim satima kada se završi zvaničan program. Time će biti stavljena tačka na višegodišnju nacionalnu sramotu.

U Narodni muzej ušli smo u ponedeljak 18. juna. Unutra su majstori, vredni kustosi rade, postavljena je bila delom samo zbirka srednjovekovne umetnosti. Zatičemo kustoskinju Gordanu Stanišić kako postavlja zbirku jugoslovenske umetnosti do pedesetih godina 20. veka. Ne puštaju nas da slikamo sve.

Kažu, nije uobičajeno dok je postavka u toku. Slike su, koliko smo navirili, još bile na podu, neke spakovane. Stiče se utisak da je potrebno još meseci da se sve dovede u red. Rok je bio kratak, jer poslednji građevinski radovi počeli su u julu 2016,  a završeni 31. marta ove godine! Zaposleni u Narodnom muzeju kažu da je realniji datum bio Božić, ali odlučeno je da bude Vidovdan.

Narodni muzej biće tada otvoren i to je najvažnije – da ponovo radi muzej.

Kroz zdanje ove nacionalne institucije vodi nas Lidija Ham, viši kustos i osoba zadužena za odnose sa javnošću. Ulazimo iz pravca Trga republike, mada će tu biti izlaz.

Ulaz za posetioce planiran je iz Vasine ulice. Individualna ulaznica koštaće 300 dinara, a nedeljom će ulaz u Narodni muzej biti besplatan.

Marija Đorđević

Sami biramo da budemo mediokriteti

Kada sam 1958. prvi put, nakon dugog putovanja autostopom došao u Jugoslaviju, sretao sam siromašne ljude koji su me pozivali u svoje kuće, nameštali mi krevet, hranili me. I onda je došao moment kada smo, iako samo nekoliko godina stara trupa, bili pozvani na Bitef, kaže reditelj Euđenio Barba

Euđenio Barba sa Dijanom Milošević (Foto Nataša Novaković)

Euđenio Barba, reditelj poreklom iz Italije, 1964. godine u Oslu osnovao je Odin teatar, jedno od najstarijih i najčuvenijih pozorišta  na svetu. Dve godine kasnije Odin teatar se iz Osla preselio u Holstebro, mali grad na severu Danske, gde se nalazi i danas, promenivši ime u Nordijska teatarska laboratorija – Odin teatar. Članovi Odin teatra dolaze iz jedanaest zemalja i sa tri kontinenta. Pored kreiranja i produkcije predstava, Odin teatar ima i niz drugih aktivnosti, kao što su pedagogija, gostovanja, organizacija i produkcija festivala, rad sa različitim društvenim grupama,  izdavaštvo, filmska produkcija i mnoge druge.

Euđenija Barbu srećem na Internacionalnom teatarskom festivalu u prestonici Transilvanije Sibijuu, jednom od najvećih i najznačajnijih pozorišnih festivala u svetu. Odin teatar igra svoju predstavu Drvo i, kao tokom sve 54 godine postojanja Odin teatra, Euđenio Barba je prisutan na svakoj predstavi, gde lično uvodi i smešta gledaoce da bi se na kraju i sam smestio pored izlaza i sa pažnjom pratio dešavanje. Razgovor vodimo u parku, gde na njegovu želju sedimo na klupi na suncu, koje ovaj veliki umetnik i izuzetan čovek, potpuno mladalačke energije, upija.

Dijana Milošević

 

Povratak  Ulaja

Svakako da publicitet koji prati ovu izložbu proizlazi iz činjenice da je Ulaj bio član najpoznatijeg dueta performans umetnosti –  sa Marinom Abramović

Ponovo u slozi:  Marina Abramović i Uve Lajsipen- Ulaj (Foto Ember Hua)

Specijalno za Politiku iz Njujorka
Ulaj, pionir umetnosti performansa sedamdesetih godina dvadesetog veka, poslednjih godina ponovo zadobija pažnju svetske umetničke javnosti. Njujorška galerija Boers-Li organizovala je njegovu samostalnu izložbu, na kojoj su izloženi rani polaroidi, legendarni video-zapisi performansa izvedenih sa Marinom Abramović, kao i neki noviji radovi. Uzbuđenje lokalnih art blogova, kao i izvestan patos pratili su izveštaje o Ulajevom prvom povratku u centar sveta umetnosti – nakon više od 25 godina – kada je u maju 2016. učestvovao u projektu Watermark sa Jašom, slovenačkim multimedijalnim umetnikom. Umetnikov hijatus u izvođenju performansa, kao i potreba da se njegovo izuzetno značajno delo rekontekstualizuje u savremenoj istoriji umetnosti uslovili su veliko iščekivanje medija, ali i umetničkog tržišta. Ovog maja, Ulajeva obimna izložba opravdala je to interesovanje, ukazavši na akutnu relevantnost njegovih ranih solo radova u savremenom kontekstu predstavljanja sopstva i rodnih identiteta.

Svakako da publicitet koji prati ovu izložbu proizlazi iz činjenice da je Ulaj bio član najpoznatijeg dueta performans umetnosti –  sa Marinom Abramović (od 1976. do 1988).

Jovana Stokić

REAGOVANjE

Članak ka članstvu

Da li se čuje šta o Rajićevoj govore živi ljudi Beograda, u kome nisu svi samo jurišnici u kupovinu? Da li među Beograđanima ima likovno i na sve druge načine izdašno obrazovanih ljudi kojima je blok u Rajićevoj svojim kapacitetom, mnogima i izgledom, sinonim nasilja nad Beogradom?

Povodom teksta Kulturna moć arhitekte Borislava Stojkova, Kulturni dodatak, 9. jun 2018

Na sve ono problematično što se u Beogradu dešava poslednjih godina, sa nepopravljivim gradnjama neumesnih namena i kapaciteta, nadovezuju se pi-arovski upadi kakav je i oda Borislava Stojkova novootvorenom tržnom centru Rajićeva, objavljena 9. juna u subotnjoj Politici. U vreme kada su Beogradu neophodni zdrav razum i jasnost rezonovanja, dobismo, po običaju uprošćavanja koji naša sredina ima, navodni javni sud o Rajićevoj sveden na ličnu fascinaciju.

Stojkovljev tekst, svojim profilom i pasusima, uopšte nije dobacio do kategorije arhitektonske kritike, a verovatno je to želeo biti. U pitanju je ordinarni promotivni tekst kojim se na određenom mestu i u poželjnom trenutku slavi nečije delo. Tekst jasno iskazuje da njegov autor, osim salvi divljenja autorima i neumesno čestih ponavljanja njihovih imena, ne operiše aparatom koji je potreban čitalaštvu za uverljivost. Na sve je okačen još i naslov Kulturna moć arhitekte, koji celu priču vidi u sferi u kojoj je velika većina Beograđana ne nalazi.

Postoji čitav niz aspekata trgovačko-ugostiteljskog kompleksa u Rajićevoj koje Stojkov u svom tekstu ili prenaglašava ili, suprotno tome, ni ne navodi.

​Bojan Kovačević


Komentari5
1a7c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Борис
Тај најгори народ даде Теслу, Пупина и Миланковића...
Siki
Postoje deca koja nikada nisu videla muzej.Postoje zaposleni koji nista ne rade,a primaju plate iz Muzeja.Postoje politicari koji su profitirali pricom o Muzeju.Postoje muzeji u svetu,a kod nas?
Мила
Како смо могли без музеја? Нисмо могли али су нас окупационе власти (скоро) убeдиле да јесмо...
Nena
Malo je 15 godina za renoviranje, trebalo je da se otvori za Bozic. Koje godine? 2030? 2045?
Бане
Што нисте звали нашу браћу Немце да отворе музеј? Бомбама. У њиховом културном стилу. И откуд нама музеј кад смо најгори народ на свету?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja