petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:06
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Srbi Mojsijeve vere u Velikom ratu

Autor: Olga Jankovićpetak, 22.06.2018. u 22:00
Наталије Нети Мунк (Фо­то „Је­вре­ји Ср­би­је у Пр­вом свет­ском ра­ту”)

„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba Mojsijevaca napisaše još i da su dosledni tim rečima, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije.

Povest beleži da je Jevreja, srpskih ratnika bilo još u Srpsko-turskim ratovima od 1876–1878. godine, ali je njihova ljubav za srpsku zemlju došla do punog i svestranog izražaja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, kada su kao građani i vojnici, stari i mladi, primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorevanjem.

Oko šest stotina ratnika, od oko 7.000 jevrejskih žitelja u predratnoj Srbiji, nekoliko stotina ranjenika, dovoljan broj junaka odlikovanih za hrabrost na bojnome polju, blizu 150 grobova jevrejskih palih neimara na ostvarenju srpske zavetne misli – stotine jevrejske ratne siročadi, velik broj invalida, ceo jedan kraj, cela Jevrejska Mahala na beogradskoj Jaliji sa poginulim starcima, ženama i nejači pod ruševinama svojih domova prouzrokovanim neprijateljevim bombardovanjem – sve su to rečiti dokaz njihove ljubavi prema Srpskome narodu i odanosti prema svojoj Otadžbini”, zapisano je u vrednoj Spomenici.

U Jevrejskom istorijskom muzeju u Beogradu, koji je posvetio izložbu srpskim Jevrejima koji su kao ratnici ili medicinsko osoblje učestvovali u svim ratovima za slobodu Srbije 1912–1918., našla se i jedna arhivska kutija sa oko 35 fotografija među kojima i originalna slika do sada nepoznate srpsko-jevrejske heroine Natalije Neti Munk koja na leđima nosi bolesnog čoveka iz perioda užasne epidemije tifusa. Inače, ona je rođena Beograđanka, dobitnica niza odlikovanja, među kojima i Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Tu su i članci iz „Politike” i originalni „Dnevnik evakuacije” iz 1916. godine konjičkog oficira Moše Mevoraha, koji je, osim što je ratovao izvanredno crtao, pa i jedno vojničko ćebe koje je prelazilo Albaniju i štitilo od zime svog vlasnika Gavriela Novonovića, sefarda iz Prištine… O držanju Srba Mojsijeve vere, kako su sebe nazivali Jevreji toga doba, „Politika” iz 1933. godine piše: …„U ratovima za oslobođenje, koje je vodila Srbija, učestvovali su i svi naši Jevreji. Ravnopravni u svemu sa ostalim građanima, bili su uvek među prvima koji su ispunjavali i svoje obaveze. Kada je trebalo poći u rat naši Jevreji pošli su… ne zaostajući nimalo za ostalima.”

Tako iz kutaka prošlosti izranja lik podnarednika, golobradog Leona B. Lebla, koji život dade u istom boju, a kosti mu ostaše u istom grobu sa srpskom braćom i onaj Beograđanina Davida I. Amara, rezervnog konjičkog poručnika, ratnika u Balkanskim ratovima odlikovanog Medaljom za hrabrost i revnosnu službu. Tu je i prvi advokat među beogradskim Jevrejima, David A. Koen, koji dade život ne želeći da se odrekne svoje knjige „Bog čuva Srbiju – Apoteoza srpskom geniju u svetlosti religije” i dva brata Daviča, dva Haima, koji odužiše dug prema Otadžbini…

Treba govoriti i o oktobru 1915. godine kada su se na Beograd obrušile austrougarske i nemačke snage, a osim francuskih artiljeraca i ruskih mornara u odbrani prestonice učestvovali su i Jevreji sa Dorćola. Tom prilikom istakao se komandant bataljona, major Avram Behara. Septembra dve godine kanije Nikola Pašić u SAD uputio je sanitetskog kapetana dr Davida Albalu sa zadatkom da propagira ratne ciljeve Srbije među američkim Jevrejima, a početkom 1918. preko okeana prešao je i glavni rabin Srbije dr Isak Alkalaj sa istim zadatkom.


Komentari3
7a50b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милосављевић Голуб из Гњилане
Свака част и високо поштовање Јеврејкама и Јеврејима они су све моћни народ и могу много тога да учине за нашу Србију и КИМ. Само се неслажем и срамота је то да једна Јеврејка Меги Олбрајт као бовша Министар САД је наредила и бомбардовала је Србију где је одгојена. Зашто? То нико незна само она зна! И још увек посећује Албанце на косову и врло чврсто их подржава још увек и њена реч се уважава. А има Јевреја добрих Људи само што нису на положајима и њихова реч не важи. Ми имамо још увек наших Грађана срба који су Јевреји и они могу преко Јеврејског удружења из немачке аустрије холандије данске из француске и енглеске као и из САД да одиграју врло важну улогу у вези наше територије КИМ. Зашто не поразговарамо са њима? Шта чекате печене крушке са неба да нам падну. Ја не могу јер сам окружен дивљацима овде у мојим Гњиланима све што урадим морам прво њих да питам. На сваком кораку нас вређају вичу када ће мо се иселити?
Nebojsa Joveljic
Oduvijek me je kopkalo da li je, sem u partizanima, i medju Dražinim četnicima bilo "Srba Mojsijeve vjere". Da li su neki od njih vjerno služili Nedićevom režimu ili bili pripadnici Ljotićevih oružanih snaga? Ne bi me iznenadilo da je bilo takvih pojedinaca. Poznato je da je u samom ustaškom vrhu bilo dosta Židova i da je u vojnim formacijama NDH bilo 28 visokih časnika (oficira) Židova. U Prvom svjetskom ratu 100.000 Židova se borilo u njemačkoj armiji, 12.000 ih je poginulo, mnogi od njih u borbama protiv Srba. Zašto niko o tim Židovima ništa ne piše?
Ненад Б.
У Јеврејском историјском музеју у Београду могу се видети слике и имена бројних наших сународника Јевреја који су своје животе дали за Србију. Док нисам посетио музеј нисам знао ништа о томе. И садашњи београдски рабин је био у Војсци Србије у ПВО јединици током бомбардовања иако је патријарх Павле саветовао да се поштеди (о томе је писала управо Политика). Прави Србин никада не може бити антисемита, јер тај мали народ са нама дели трагичну историју страдања. Ужасно је што се на месту њиховог стратишта на Старом Сајмишту не подигне прописни музеј. Макар толико им дугујемо.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja