nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.06.2018. u 21:31 Tanja Vujić

Dogovor OPEK-a podigao cenu nafte

Barel poskupeo tri odsto nakon vesti da kartel povećava proizvodnju nafte za samo 600.000 barela dnevno
(Фото Пиксабеј)

Cena nafte na svetskom tržištu je dramatično porasla nakon vesti da je OPEK u Beču odlučio da poveća proizvodnju strateške sirovine u količini mnogo manjoj od prethodne najave Saudijske Arabije, kao i od očekivanja berzi. Barel severnoatlantske nafte („brent”) poskupeo je za 2,29 dolara – na 75,34 dolara (3,1 odsto) pre nego što je pao na 74,60 dolara. Barel lake teksaske nafte poskupeo je za 1,90 dolara – na 67,44 dolara. Skok cene usledio je zbog berzanskih strepnji da bi već ovog leta, zbog rasta tražnje i oporavka privrede, na svetskom tržištu moglo doći do deficita u snabdevanju naftom, i to zbog odluke OPEK-a da poveća snabdevanje za samo 0,5 odsto.

                                                                  ***

„Kuvamo nešto.” Tim rečima, Bidžan Zanganeh, ministar energetike Irana, opisao je razgovor u četiri oka sa kolegom Halidom el Falihom, ministrom za naftu Saudijske Arabije, održan uoči ključne sednice OPEK-a u Beču. Koliko nafte treba doturiti svetskom tržištu od 1. jula do Nove godine? Ta dilema okupila je predstavnike vodećih globalnih petroproizvođača (od Venecuele i Amerike do Kuvajta i Kazahstana) početkom ovog vikenda u austrijskoj prestonici.

Tajanstveni razgovor Zanganeha i Faliha – zbog koga je početak sednice 14 članica OPEK-a kasnio čitav sat – utro je put kompromisnoj odluci kartela da od sledećeg meseca uslovno poveća fizičku proizvodnju nafte za oko 600.000 barela dnevno (nominalno oko milion barela dnevno).

Koliko pred samit OPEK-a, Halid el Falih, predstavnik najvećeg proizvođača nafte u sastavu OPEK-a, najavio je da je polazni predlog za diskusiju u Beču „postepeno povećanje proizvodnje nafte od milion barela dnevno”. Rusija, predvodnik saveza 11 petrodržava koje su s OPEK-om krajem 2016. postigle istorijski sporazum o zajedničkom zavrtanju slavina do kraja 2018, pred sastanak u Beču zagovarala je povećanje proizvodnje od oko 1,5 milion barela dnevno.

„Dogovor OPEK-a doneće tržištu mnogo manje nafte nego što su mnogi na berzama očekivali”, preneo je američki „Volstrit džornal”.

Nakon objave iz Beča, cena barela severnoatlantske nafte („brent”) skočila je na berzi u Londonu čak tri odsto (oko 75,17 dolara).

Rekordan rast cene nafte na svetskom tržištu od prošle jeseni, potvrđeni pad globalnih rezervi crnog zlata, rast tražnje i sve glasnije kritike vodećih potrošača o previsokoj ceni strateške sirovine, doprineli su da OPEK i petrosavez predvođen Rusijom ovog puta u Beču razmatraju izmenu sopstvenog plana o združenom zavrtanju slavina. Koliko proletos američki predsednik Donald Tramp optužio je OPEK za veštački visoku cenu nafte. Šef Bele kuće je 20. aprila zatražio od kartela da poveća proizvodnju za milion barela dnevno, što bi pred sezonu letnjih odmora i izbore u Americi dovelo do snižavanja cene benzina. Odvojene objave Saudijske Arabije i Rusije proletos da počinju da povećavaju proizvodnju nafte naišle su na oštro negodovanje pojedinih članica OPEK-a predvođenih Iranom, Irakom i Venecuelom.

Čim je u četvrtak sleteo u Beč, iranski ministar energetike Zanganeh zapretio je da „ovog puta neće biti nikakvog dogovora OPEK-a”. „Stavićemo veto na predlog o povećanju proizvodnje”, naveo je on, optužujući Rijad da zagovara povećanje proizvodnje nafte da bi uslišio želje Vašingtona.

Saudijski ministar energetike Falih je predlog o zajedničkom odvrtanju petroslavina branio procenom da bi se na svetskom tržištu usled rasta tražnje već na jesen mogao pojaviti manjak od oko 1,7 milion barela/dnevno. „Ovo je vreme strepnje oko deficita u snabdevanju. Naše mušterije šalju nam jasne i glasne poruke i mi moramo da ih čujemo... to je imperativ”, upozorio je Falah.

Naftaški izaslanik Irana, države koju na jesen čeka nova runda sankcija SAD, a sa tim i smanjena mogućnost izvoza nafte, Zanganeh je sve do ujutru tvrdo odbijao ideju o kompromisnom rešenju. Pozvan u četvrtak uveče na sednicu zajedničkog nadzornog komiteta „OPEK plus” (koji meri koliko potpisnice sporazuma iz 2016. stvarno zavrću petroslavinu), Zanganeh je demonstrativno napustio tu sednicu nakon što je Falih ponovio predlog o „dodatnih miliona barela dnevno”.

A onda se nešto u noći između četvrtka i petka desilo.

Koliko ujutru, Zanganeh je napomenuo da „postoji mogućnost za kompromisni dogovor OPEK-a”.

„Samo one članice OPEK-a koje su smanjile proizvodnju više od nego što je propisano Bečkim sporazumom iz 2016. treba da povećaju proizvodnju do kvote koja je tada bila određena”, predložio je Zanganeh.

U prevodu, niz članica OPEK-a (Saudijska Arabija, Venecuela, Angola...) već neko vreme pumpaju naftu ispod kvote određene dogovorom iz decembra 2016. U međuvremenu, drugo krilo OPEK-a već neko vreme proizvodi maksimalnim kapacitetima, te nema kako da doda ekstra barele izvozu.

Prema nezvaničnim izveštajima posle podne, najnoviji dogovor OPEK-a u Beču odnosi se na postepeno povećanje proizvodnje onih koji pumpaju ispod kvote.

Tragajući za kompromisnim rešenjem koje bi očuvalo jedinstvo OPEK-a, saudijski ministar Falih ni u jednom trenutku nije popustio Bidžanu Zanganehu. Predlog Teherana da OPEK debatuje o američkom pritisku na kartel, Falih je odbio rečima da OPEK nije i neće dozvoliti da bude uvučen u dnevnu politiku.

Dogovor OPEK će danas predstaviti izaslanicima 11 petrodržava koje predvodi Rusija. Dan kasnije deo predstavnika „OPEK plusa” sastaje se u Beču s liderima američkog biznisa eksploatacije nafte iz uljnih škriljaca da razmotre teme od zajedničkog interesa.

U međuvremenu, lideri Amerike i Rusije mogli bi se, prema najavama iz Vašingtona, sledećeg meseca susresti negde u Evropi. Budućnost globalnog naftaškog biznisa mogla bi biti jedna od tema susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina.

Komentari1
f048e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

danilo obradovic
Tesko je danas biti castan covek ,Jako tesko proceniti kakvi se dogovori i u cijem interesu donose pa i na nivou opeka .Jasno je sta se zeli postici .Realnost je surova da narod nema mehanizme suprostaviti se sprezi politike i prljavog kapitala .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja