ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:05

Imam više slika u nemačkim nego u srpskim muzejima

Najvećim dobitkom smatram život u zemlji koja poštuje umetnost, iako priznajem da je hrabro sa 60 godina, koliko imam, otići u drugu sredinu, kaže slikar Nikola Žigon
Autor: Biljana Lijeskićpetak, 22.06.2018. u 22:00
Никола Жигон: изложбу посветио мајци, недавно преминулој глумици Јелени Жигон (Фото: Анђелко Васиљевић)

Sa plavim šeširom, u svom belom autu, umetnik Nikola Žigon uvek ima osmeh na licu, a sećanja pretače u slike, apstraktne orijentacije. Pokušaj da se parkira u beogradskoj gužvi završio se tako što zajednički, uspešno, pomeramo kontejner sa dela parkinga. Dok ispijamo kafu u „Malom princu” poznanici prilaze da pozdrave Žigona i komentarišu njegovu aktuelnu izložbu koja se do 30. juna pod nazivom „Kao da je bilo nekad” održava u Galeriji „X vitamin” (Studentski trg 11) u Beogradu.

Putovanje kroz sopstvenu memoriju Žigon je ostvario slikajući u prethodne dve godine platna velikih formata, sa zanimljivim naslovima kao što su „Mi menjamo dan za noć”, „Nebo se otvorilo, „Ulični hodač”, „Filigranski pločnici” ili „Iduće godine punim 60”, rad iz 2017. koji se poklapa sa njegovim biografskim podacima. Posvećenost umetnosti autor duguje porodici, majci Jeleni, ocu Stevi i sestri Ivani koji su svojim talentima obeležili našu kulturnu scenu. Fakultet likovnih umetnosti naš sagovornik je završio u Beogradu i u početku se bavio crtežom, potom video-artom, instalacijama.

Živeo je i radio u Parizu, bio je ekskluzivni član prestižne galerije „Prom” u Minhenu, koja više ne postoji. Ali onih koji vole njegova dela u Nemačkoj ima i plan je da ubuduće Nikola Žigon živi na relaciji Minhen – Beograd. Njegove slike otkupilo je više nemačkih muzeja, a prisutan je u brojnim privatnim kolekcijama Evrope i Amerike.

– Aktuelna izložba „Kao da je bilo nekad” u Galeriji X vitamin, koju hrabro vodi Ksenija Marinković, istoričar umetnosti, ima asocijaciju na vreme kojeg se sećam po grupi „EKV”, čija se pesma tako zove. To su moja intimna sećanja, ali sam shvatio da to isto pamti i čitava moja generacija. Nisu to omaži, već moje lično viđenje tog vremena do devedesetih godina koje pamtim i po „Partibrejkersima” ili Džoniju Štuliću, ali i po mom profesoru Stevi Kneževiću i Ivi Pogoreliću. Bilo je to lepo vreme kad sam bio mlad i kad se stvarala dobra kultura i urbana umetnost u Beogradu, praćena i podržavana. Ova izložba nije žal za prošlim, već za tim što tako nešto nemamo i danas. To je bilo vreme pozorišta, vajarstva, slikarstva, koncerata, festivala. Beograd je bio svetski centar kulture. Ipak, pre svega, ovu izložbu sam posvetio majci koja je nedavno preminula. Ona nije videla ni jednu od sadašnjih slika, stalno je govorila da će doći u atelje, ali život ponekad drugačije rasporedi stvari – kaže setno Nikola Žigon.

Nikola Žigon: Dok su moji roditelji igrali na Dubrovačkim letnjim igrama, ja sam kao dete crtao u ateljeu Milovana Stanića

O počecima i opredeljenosti za slikarstvo navodi da je umetnik Milovan Stanić iz Dubrovnika doprineo da se on bavi ovom vrstom umetnosti danas.

– Dok su moji roditelji igrali na Dubrovačkim letnjim igrama ja sam kao dete u Stanićevom ateljeu crtao. Potom me moji profesori tokom studija nisu uslovljavali, mogao sam da radim onako kako sam hteo. Crtežom sam se najviše bavio, a okrenuo sam se apstraktnom slikarstvu pod uticajem Pariza i strujanja u savremenoj umetnosti. Moja bela faza je krenula malo pre Francuske, a potom su usledile dve izložbe u Parizu i nastavio sam dugo na takav način da slikam. Na aktuelnim radovima sam dodao boju i tu su pred vama moje obojene, bele slike – ističe naš sagovornik.

O planovima dodaje sledeće:

– Nastaviću da stvaram istim tempom i sa istim osećanjima. U septembru ću sa ovom izložbom gostovati u Cirihu, a posle idem u Minhen i živeću neko vreme na relaciji Minhen – Beograd. U Nemačkoj se nalazi krug mojih kolekcionara. Minhen je nekako više prihvatio moje slikarstvo nego Beograd, tamo sam kao kod kuće. To poštovanje Nemaca prema umetnosti nisam doživeo nigde, ni u Francuskoj, ni u Portugalu. Tamo ljudi uživaju u izložbi, kupuju dela koja im se sviđaju, nisu opterećeni imenima. Žele da se upoznaju sa autorom, razgovaraju sa njim. Smatram najvećim dobitkom da budem u zemlji koja poštuje umetnost, iako priznajem da je hrabro sa 60 godina, koliko imam, otići u drugu sredinu. Reći ću samo da imam više slika u nemačkim, nego u srpskim muzejima.


Komentari3
9e022
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

BOSKO TOMASEVIC
Radujem se uspehu gospodina Žigona iako njegove radove nisam video. No, znam šta znači uspeti u inostranstvu, a u državi u kojoj ste rodjeni biti manje poznat. S jedne strane ste na tu činjenicu ponosni, s druge strane - to, ipak, boli. Takodje, znam šta znači otići u inostranstvo, pogotovo kao umetnik, to uistinu jeste hrabrost, ali nije bez razloga rečeno da Bog hrabrima pomaže. Puno daljeg uspeha, gospodine Žigon.
Jovan Milanovic
Bas skromno, slike u muzejima ...
Dusan Jovanovic
Ako ako Cestitamo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja