petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:05
„POLITIKA” SAZNAJE

Veće učešće države u osiguranju useva

Vlada Srbije razmatra mogućnost da u najugroženijim područjima subvencije, sa sadašnjih 40 odsto, budu povećane na 60 do 70 odsto
Autor: Ivana Albunovićpetak, 22.06.2018. u 22:00
(Фото Танјуг)

Proizvođači iz Zapadne Srbije čiju su usevi, kako se pokazalo, najugroženiji zbog vremenskih nepogoda, posebno grada, moći će da dobiju značajnije subvencije za osiguranje proizvodnje. Kako saznajemo, Vlada Srbije razmatra mogućnost da državna pomoć, sa sadašnjih 40 odsto, bude uvećana na 60 do 70 odsto.

Kako je za „Politiku” rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović pokazalo se da je potrebno povećati sistem podrške u osiguranju u najugroženijim područjima. Istakao je da se nada da će ova inicijativa zaživeti od naredne godine.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Međutim, samo 10 odsto zasada u našoj zemlji pokriveno je osiguranjem po čemu smo na začelju u Evropi gde je prosek oko 50 odsto.

Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika.

Kao osnovni smatraju se – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici ali za ovu vrstu zaštite nema velikog interesovanja jer uvećavaju krajnji iznos premija.

Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda.

Prema računici iz „Dunav” osiguranja, proizvođača malina iz užičkog kraja, koji ima prosečni  prinos,  osiguranje plodova (po ceni maline od 160 dinara za kilogram) ove sezone košta od 6.000 do 12.000 dinara za malinjak od 10 ari. Toliko  bi platio za osiguranje od osnovnih rizika kao što su grad, požar i udar groma. Za dopunski rizik prolećnog mraza premija bi bila u rasponu od  15.000 do 18.000 dinara, a za poplavu dodatnih od 1.800 do 2.300 dinara. Ovi iznosi umanjuju se za 40 odsto, kolika je državna subvencija, a često i više jer mnoge lokalne samouprave takođe novčano stimulišu poljoprivrednike da se osiguraju.

Zbog čega onda proizvođači zaobilaze osiguravajuće kuće i radije se kockaju sa prirodom nego da žrtvuju deo zarade? Smatra se da postoji najmanje dva uzroka – neobaveštenost proizvođača ali i niska vrednost proizvodnje na velikom broju usitnjenih poseda gde su ulaganja i prinosi mali. Takva vrsta „troška” za njih je nedostižna iako, po tvrdnji stručnjaka, polisa osiguranja košta svega dva do tri odsto ukupnih troškova koje imaju. I učestali sporovi oko procene i nadoknade štete sa osiguravajućim kućama takođe povećavaju nepoverenje poljoprivrednika.

Kako podići nivo osiguranih poljoprivrednih površina problem je sa kojima se uz sve izraženije klimatske promene suočavaju i mnoge druge države. Domaći stručnjaci sve češće pominju i uvođenje takozvanog delimično obaveznog osiguranja u poljoprivredi.

– Ako država pomaže poljoprivrednike kroz subvencije, onda ima razloga da traži i obavezno osiguranje. A ne da bude, ja ti dajem a onda to odlazi u vetar i propada jer je neosigurano – kaže profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, dodajući da to ne bi trebalo da važi za sve već samo za one koji su registrovani kao gazdinstva i primaju pomoć države.

– To je mali trošak, cena osiguranja je prihvatljiva. Mada je potrebno urediti mnogo toga jer osiguravajuće kuće često zatežu, vode se sporovi jer su poljoprivrednici nezadovoljni obeštećenjem– kaže Žarković za „Politiku”.

Model delimično obaveznog osiguranja predlaže i dr Gordana Radović, član Naučnog društva ekonomista Srbije, u svojoj doktorskoj disertaciji na temu „Poljoprivredno osiguranje kao moguća vrsta obaveznog osiguranja u Republici Srbiji”.

– Takav model podrazumevao bi uvođenje obaveznog osiguranja za sve one poljoprivrednike koji koriste neki državni resurs. Tako bi se povećao obuhvat ove vrste osiguranja u Srbiji, a time i prihodi osiguravajućih društava – kaže Radović.

Ističe da je osiguranje poljoprivrede u većini evropskih zemalja dobrovoljno, a obavezno  samo u Grčkoj i na Kipru. Za korisnike državnih subvencija obavezno osiguranje postoji i u Americi i Kanadi.

–  Posle Drugog svetskog rata u Srbiji je postojao neki vid obaveznog osiguranja poljoprivrede sve do 1967. godine. Posle toga poljoprivredno osiguranje ugovara se na dobrovoljnoj osnovi – kaže Radović i dodaje da je ideja o potrebi uvođenja obaveznog osiguranja poljoprivrede posebno dobila na značaju poslednjih godina zbog velikih šteta koje su nastale usled poplava u maju 2014. i u martu 2016. godine, kao i usled  prošlogodišnje suše.

Ukoliko ova ideja zaživi procenjuje se da bi osiguravači mogli da 20 odsto od naplaćenih premija plasiraju u razvoj, odnosno finansiranje domaće poljoprivrede, a da pri tom ne povećavaju cenu poljoprivrednog osiguranja. Sada izdvajaju 10 odsto što odlazi na obezbeđivanje protivgradne zaštite.

Radović kaže da bi obaveza osiguravajućih društava bila i da finansiraju informisanje poljoprivrednika u ovoj oblasti, što je jedan od načina da se omogući razvoj ekonomske zaštite poljoprivredne proizvodnje i u domenu koji ne bi bio obuhvaćen obaveznim osiguranjem. Predloženi model trebalo bi da funkcioniše kao javno-privatno partnerstvo, smatra naša sagovornica.

– Ovaj model dugoročno bi imao pozitivne efekte i na razvoj poljoprivrednog osiguranja, ali i na obezbeđenje novog, stabilnog i sigurnog, izvora finansiranja poljoprivrede– kaže Gordana Radović.


Komentari4
adf19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган
Ако некоме ветар однесе цреп са куће, или му пукне водоводна цев док није код куће и поплави кућу, или стан и направи штету, или му стамбену јединицу однесе пожар... ако није осигуран сам ће сносити трошкове. Неће тражити да му их држава надокнади.Господо сељаци доста је било кукања него да ви лепо осигурате усеве. Знам да је скупо, али ви би да се одједном обогатите. Израчунајте колико радних сати проведете на њиви и колико вам је зарада па ћете видети да зарађујете много више него они у фабрикама који пуне буџет из којег ви тражите помоћ
Dragana
mora se pomoci poljoprivrednicima,ne mogu ljudi sami
Milos
Nije problem osigurati primarnu poljoprivrednu proizvodnju. To je davno uhodani i dogradjivani mehanizam. Problem je naci modalitet za osiguranje katastrofalnih rizika, koje, po svojoj prirodi ne moze da nosi jedna osiguravajuca kuca, niti cela drzava. Za to je potrebno stvarati pulove i voditi kvalitetnu politiku reosiguranja. I jos mnogo sta.
Milorad Eric
dzabe sve kad propadne letina kao ovom coveku na slici.kasno se opametimo

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja