sreda, 26.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Najveći rast u regionu

Prepoznaju se karakteristike rasta koji je Srbija imala pre početka svetske ekonomske krize iz 2008. godine
Autor: Anica Teleskovićpetak, 22.06.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић)

Privredni rast u prvom tromesečju od 4,6 odsto je najveća stopa rasta koju je Srbija ostvarila u prethodnoj deceniji. Po tom pokazatelju, naša zemlja je ostvarila  bolji rezultat od zemalja regiona. Ovu ocenu izneo je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, na predstavljanju najnovijeg broja „Kvartalnog monitora”. Ipak, taj rezultat, jednim delom je posledica i niske prošlogodišnje baze i oporavka nekih sektora, kao što su energetika i poljoprivreda.

– Kad bi se sezonski efekat isključio, onda bi naš rast iznosio od tri do 3,5 odsto, što je niže od proseka zemalja u regionu – istakao je Arsić i dodao da očekuje da će do kraja godine bruto domaći proizvod (BDP) porasti četiri odsto.

On upozorava da aktuelni rast privrede ima neke značajne karakteristike privrednog rasta koji je Srbija imala pre početka svetske ekonomske krize iz 2008. godine, što nije dobro.

– To su jačanje dinara, rast tražnje i deficita tekućeg bilansa koji je sada dostigao sedam odsto. Prednost ovog rasta, u odnosu na pretkrizni je to što je budžet sada u suficitu, a onda je bio u deficitu. Takođe, plate i penzije su tada rasle brže od rasta BDP-a, dok za sada to nije slučaj, ali se takvo povećanje najavljuje. Te probleme kreatori ekonomske politike ne bi smeli da potcenjuju i guraju pod tepih. Jer mi bismo i bez svetske krize 2008. godine upali u platnobilansnu krizu – uočio je Arsić.

– Nesporno dobri rezultati postignuti su na polju makroekonomske stabilnosti: budžet je u suficitu, inflacija je niska, kao i kamate na zaduživanje. Međutim, čini se da se vlada preterano zadovoljava ovim rezultatima i ne primećuje da se neke spoljne neravnoteže povećavaju. Loše je to što raste spoljnotrgovinski deficit i deficit platnog bilansa – smatra Arsić.

Kada je o stranim investicijama reč, one su najveće u regionu i veće su od deficita platnog bilansa.

– Po tom pokazatelju, Srbija prednjači u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Ipak, struktura investicija u prošloj godini je nepovoljna, jer je dve trećine ulaganja otišlo u nerazmenjive sektore, kao što su građevinarstvo, nekretnine, trgovina i finansijski sektor – ocenjuje Arsić.

Inflacija je niska, a dinar je u prvih pet meseci jedna od najstabilnijih valuta u regionu. Ipak, jačanje naše nacionalne valute nije u skladu sa snagom privrede Srbije, dodaje. U suštini, odgovor Narodne banke Srbije na ove izazove bio je dobar jer je snažno intervenisala na tržištu i vodila dobru monetarnu politiku, smatra Arsić.

Privrednici nerado priznaju da rade na sivo

Milojko Arsić smatra da su poreski prihodi morali su znatno da porastu, a to se nije dogodilo.

– Rast je u većoj meri posledica povećanja poreskih stopa, a ne smanjenja sive ekonomije – rekao je Arsić i dodao da istraživanje koje je sproveo NALED metodološki nije pouzdano, jer je zasnovano samo na percepciji privrednika.

– To nije pouzdana metoda pogotovo, ako je reč o osetljivoj temi kao što je siva ekonomija. Ljudi neće biti iskreni kada ih pitate koliko piju i puše ili koliko utaje poreza. Bilansni podaci demantovali su to istraživanje – rekao je Arsić.

Podsećanja radi, studija NALED-a pokazuje da je siva ekonomija 2017. godine smanjena na 15,4 odsto. „Politika” je pre dva dana greškom objavila da se taj nivo odnosi na 2012. godinu. Tada je, prema jednoj drugoj anketi s privrednicima, siva ekonomija iznosila 21 odsto. Saša Ranđelović, saradnik „Kvartalnog monitora”, međutim, istakao je da je u nivo sive ekonomije na kraju 2017. godine bio isti kao i 2012. godine (30 odsto).


Komentari7
688e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ZORA
Kad se kes nebi koristio za placanje vec sve islo preko banke bilo bi manje sive ekonomije.Primer,za placanje kirije gazdi dajete kes umesto da novac ide na kont.Kad stize na racun postoji trasabilitet i gazda nemoze da kaze da ne izdaje stan.
jamesbond
Zoro duso u tu yranziciju se uslo e dab privreda postala efikasnija i dab se skresala drzavna hadminisrocja i jos sve oto uz pomoc Zapada...malo smo ko poboravli materiju...
Preporučujem 0
Stevan
A da ipak sacekamo kraj godine, dotle mozemo da se lazemo do mile volje.
Radovanka
Najbolje je kad ti pretpostavkama i statistikom ulepsavaju zivot. Onda su tu cuda. I napredak i uspesi i "najbolje u regionu". Stvarnost je nesto drugo. A za ovakve price i potpuno nepozeljno.
milan
Mozda je Srbija ostvarila najveci rast u regionu ali zato ima ubedljivo najnize plate u regionu. Ako sa najvecim privrednim rastom ne mogu da se dignu plate onda je ocekivati da ce sa smanjenim rastom jos da se smanje ponizavajuce plate..
jeremija
Je li Rumunija u "regionu"? Oni imaju rast preko 7%. Inače, ovo je poređenje kao kada Španovićka skoči više za 4,6% na 6,5 metara pa doskoči na 6,80 ili ja kada skočim najviše u regionu, 30% više na moja tri metra pa se zaustavim na 3,90m. Veze s mozgom to poređenje nema.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja