utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:19

Bajka o „Ćelavom Isusu” i skrivenom blagu

Crkva Svetog Petra i Pavla iz 13. veka uklesana je u pećini na brdu Kalik, a na kamenom zidu oslikana je jedinstvena freska koja prikazuje Isusa kao dečaka
Autor: Aleksandar Apostolovskisubota, 23.06.2018. u 22:00
Црква из времена Лазареве Србије (Фото А. Апостоловски)

Čini se da mladić nije bio začuđen kolonom automobila sa diplomatskim tablicama koji su se parkirali u centru sela Rsovci. Sipao je gorivo u motokultivator, ne osvrćući se i nastavio negde uz planinu. Ista, smirena lica imaju i sredovečni muž i žena na traktoru koji prevozi travu. Kuće stare i oronule. Mladi su otišli u Beograd ili se nastanili širom EU carstva, jer kod njih ne pale priče lokalnih vodiča o blagu Rimske imperije koja je baš tu trasirala antički put, poznat kao vojnički. Kasnije je nazvan Carski. A gde se pominju carevi, tu se pominje i blago.

Na Staroj planini bile su i rimske kovačnice novca, pa ima poprilično avanturista koji se pojavljuju u pustari, folirajući se da skupljaju lekovito bilje kojeg ima u izobilju. Tako priča vodič, a još kada u legende o Staroj planini ubaci i turske haračlije i hajduke koji su se međusobno presretali, te su Turci u bekstvu skrivali dukate ispod stena, logično je da oni koji hoće leba bez motike vršljaju po obroncima. Kao da je na obroncima Stare planine koji podsećaju na mistični krajolik iz filma „Gospodar prstenova” svaki novi osvajač gradio trezor za svoje zlatne rezerve. Zvuči privlačno za turiste i grupu ambasadora, ali seoska deca više veruju u modernu bajku o evrima i briselskoj imperiji.

Prešli smo most preko reke Visočice, gde je u dalekoj prošlosti bio saobraćajni čvor. Naravno da nismo našli dukate, ali je nekoliko zmija prešlo preko staze koja vodi do Crkve Svetog Petra i Pavla iz 13. veka. Uklesana je u pećini na brdu Kalik, a na kamenom zidu crkve oslikana je jedinstvena freska poznata kao „Ćelavi Isus”. Isus, prikazan kao dečak…

Prema nekim tumačenjima, crkva je nastala u periodu Lazareve Srbije, budući da je veliki broj isposnika i misionara dolazio u ove krajeve. Nisu tražili rimsko blago, već spokoj i tišinu. Freska je jedinstvena u srpskom hrišćanstvu. Postoji nekoliko mišljenja o tome kako je naslikana. Jedno od verovanja glasi da je neki narodni umetnik naslikao fresku u vreme najvećih muka. Osim što Isus ima malo kose, ima i malo odeće, tek komad. U ruci ne drži krst, već ruku podignutu sa tri prsta, što označava krštenje. Prema mišljenju jednog poznatog kopiste fresaka iz Pirota, fresku je naslikao izuzetan umetnik. Postoji još nekoliko teorija, od kojih jedna zvuči logično: da su je slikali freskoslikari sa Sinaja koje je knez Lazar pozvao da mu živopišu crkvu u Kruševcu. Naime, način na koji je Isus naslikan ne samo da je jedinstven kod nas, već i u svetu, i nigde u literaturi nije zabeležen sličan slučaj.

Mišljenja o vrednosti freske su podeljena i pretpostavlja se da je reč o pećinskoj isposnici, a ne o crkvi u klasičnom smislu reči, pošto u crkvi ne bi mogao biti naslikan ćelavi Isus. Naime, freske u isposnici tada nisu bile podložne episkopskoj cenzuri.

Freska je posebna iz još jednog razloga. Isus je oslikan u okviru osmougaone zvezde. Opet slušamo legendu. Sa svodova pećinske crkve kaplje voda koju narod vekovima smatra lekovitom.

Verovatno je da su se meštani iz sela u pećini krili od zuluma. Naravno da je u svoje vreme crkva bila nepristupačna, jer nije bilo uređene staze koja vodi do nje, pa je služila kao idealno skrovište.

Ispod staze su ljudski ostaci, nekropola. Nije tačno poznato iz kojeg su perioda, ali se pretpostavlja da su ostaci znatno stariji od crkve. Možda bi više svetla na istoriju crkve bacilo istraživanje grobnica koje je u leto 2005. godine otkrila nabujala Visočica, kad je u Rsovcima odnela deo seoskog igrališta i na obalu, stotinak metara od pećine – na užas bogobojažljivih meštana – izbacila dvadesetak ljudskih skeleta. Arheolozi su tada dozvolili mogućnost da je reč o groblju iz 14. ili 15. veka, ali nisu odbacivali ni teoriju da su ostaci iz antičkog doba.

Ko će ga znati ko je sve prelazio Visočicu i ko je tu živeo. I opet slušamo priče o blagu. Neki bugarski vlastelin skupljao je silno zlato, nastavlja vodič, kako bi otkupio svoju dragu koju su oteli hajduci, pa je ta verzija privukla novo stanovništvo. Hajduci nisu imali gde da potroše toliko zlata, pa su ga opet sakrili po pećinama. U kanjonu Vladikine ploče, nazvanom po silueti u pećini crkve, koja podseća na sveštenika, ima više desetina pećina.

Klinci iz sela verovatno su ih sve pretražili. Kad su se uverili da su pećine bajkovito lepe, ali prazne, otišli su odavde. Ostala je crkva, ostala je freska, ostale su i teorije zavere o njenom nastanku. Kao i turisti koji veruju u legende i ne plaše se zmija. Ali oni ne ostaju. Dođu, vide i odu.

Pod zaštitom države od 1981. godine

Tkačku koloniju u selu Dojkinci nedavno su posetili ambasadorka Australije Džulija Fini, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam, ambasador Indonezije Hari Kandu, ambasador Belgije Leo Des, kao i supruge ambasadora SAD i Delegacije EU u Srbiji, Nevenka Furijan Skot i Rebeka Fabrici. Diplomate su obišle i Crkvu Svetog Petra i Pavla, udaljenu dvadesetak kilometara od Pirota, koja je pod zaštitom države od 1981. godine.


Komentari0
a71b6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja