ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:13
BEG ZA HAVANU (1)

Sloboda lutanja sa rancem na leđima

Nisam ja otišao da bih zaradio više, ni zato što mnogo volim Ameriku. Otišao sam da bih video više. Ne znaš ti za ponižavajuće redove ispred ambasada, ne znaš za nestašice struje, ne znaš za ratne profitere, ne znaš za mnogo što šta. Ostavio sam fakultet, porodicu, zemlju, život... samo da bih nešto video od ovog sveta. I ne dam to nikome! Nikome!
Autor: ​Predrag Rudovićsubota, 23.06.2018. u 17:34
Фото Пиксабеј

- Koliko smo ti dužne brate?

- Suviše ste lepe da bi imale račun...

Sa smeškom na licu vade napojnice i ostavljaju po par dolara na šank.

- Srećan ti onda put i šalji nam slike. Javi se ako možeš, nedostajaćeš mi, kaže mi Arijana uz zagrljaj pred odlazak.

- I meni... i čuvaj se tamo... nemoj da te ukrade neka Kubanka, dodaje Safir. Šta ti kaže Re?

- Ma puti.., besna je što idem.., ne znam kako ću da izguram ovo veče....

- Ne brinem ja za tebe, odosmo.., čuvaj se.

Lepotice su otišle kućama a ja sam natočio sebi jedno pivo i nastavio da čistim šank. Kako je ljuta valjalo bi mi i nekoliko viskija da ispijem do kraja. Da se spremim za ostatak večeri.

Život ponekad surovo sudi, stvara čudake od nas, bića nerazumljiva ni onima koje voliš više od života. Ili možda samo misliš tako. Možda bi se odrekao baš svega kada osetiš neizmernu, najiskreniju i najčistiju ljubav! A opet, ljubav nije uzimanje nego davanje. Ako bih i odustao od svojih lutanja sumnjam da bi pustinjska lepotica imala istog čoveka pored sebe. Siguran sam da ne bi, dosadio bih joj, ne bi volela ono što sam postao. Siguran sam u to isto kao što sam siguran da joj mlade godine ne dozvoljavaju da to shvati.

Foto Pisabej

U kuću sam ušao na prstima, nadajući se da je već zadremala. Skoro spakovan ranac čekao me je pored kauča, na njemu novčanik sa pasošem, keš, odštampane karte za svaki slučaj. Prizor koji je svakih nekoliko meseci postao nagrada za sve što sam u životu žrtvovao, odbacio, ostavio, promenio. Moji mali begovi u različite svetske zabiti bez plana, bez cilja, puko sletanje u nepoznatu zemlju i potpuna sloboda.

Valjalo je dopakovati još par stvari a imao sam još nekoliko sati do polaska pa sam otvorio konzervu „korone”. Poslednje provere za svaki slučaj, i napokon je sve gotovo. Mogu da odahnem i otvorim još jednu uz prigušenu svetlost lampe, da se malo opustim a da ne zadremam. Puštao sam misli da lutaju po pomračini sobe sve dok se sa ugla hodnika nije pojavila silueta umotana u pidžamu, moju majicu i Bogom danu dugu riđu kosu, prkosnog stava i besnog pogleda.

Koliko samo energije i besa u pogledu. Da se ćutanjem i pogledom ubija odavno bih bio mrtav. Skliznula je kroz pomračinu i sklupčala se u fotelju preko puta mene.

Ćutanje je igra u kojoj je poražen onaj ko prvi progovori, ali dosta mi je tvrdoglavih pobeda, izgleda da starim, bolji mi je poraz nego mučenje.

- Nedostajaćeš mi, to je samo nedelju dana...

Panj bi čini mi se progovorio pre besne Jevrejke. Počastila me je sa još nekoliko trenutaka besa i streljanja pogledom.

- Neće ovo ići ovako, neće. Mislila sam da mogu da podnesem ali ne,  neće ovo ići. Ovo je poslednji put. Ne mogu ja da budem zrelija od tebe.

Dobro, bar je progovorila, sad neka se lepo izviče na mene i neka se malo smiri.

- Dušo, ovaj, pomeri se s mesta, da ne da Bog da mi je poslednje. Lepo sam te molio da kreneš sa mnom, i ovaj i svaki prethodni put. Moliću te i svaki budući.

- Poći ću kad budeš počeo da putuješ ko svi ostali normalni ljudi. Kad rezervišeš normalan hotel, kad izabereš neku sigurnu zemlju za putovanje, kad znam unapred gde ideš i šta radiš, kad prestaneš da umišljaš da si tinejdžer koji može tak tako da jurca okolo sa rancem na leđima.

- Kuba je srećo, izuzetno bezbedna zemlja.

- Kuba bezbedna?

- Pa to je policijska država. Policijske države su najbezbednije. To ti je mafija na vlasti koja ne trpi nikakvu drugu konkurenciju. Nema kriminala.

- Mislila sam da bar komuniste mrziš.

- Mrzim ja komunizam. A komuniste žalim, ko i sve ljude što volim i žalim. Pate se bezdušnici na ovom svetu, pokušavaju da nađu punoću tamo gde je nema. Misle da mogu da stvaraju bez Tvorca.

- Vidi ti mog filozofa...

Trebalo mi je pojačanje. Ustao sam i natočio dupli skoč i vratio se nazad u fotelju.

Pecaroši na Kubi (Foto P.R)

- Baš mi te žao, nastavila je sa sarkazmom. Moraćeš celu nedelju viski da zameniš za rum.

- Ali je zato pivo koliko čujem odlično. A rum inače pijem kad se nađem na Karibima, atmosfera čini da mi prija. Što se žestokih pića tiče tu sam jedino kosmopolita. Pijem sve od votke, preko ruma, džina i tekile do raznovrsnih rakija brendija i viskija. Nikada ne upoznaš dušu jednoga naroda ako ne probaš i lokalnu brlju. A što se filozofije tiče, mene su na fakultetu prozvali Aristotel, toliko o tome.

A sad me pažljivo slušaj. Postoji jedna jedina stvar koju niko ne može da mi traži, koju nikome ne dajem, a to je ovo što sada radim! Jedna jedina! Ova putovanja su moj život, i dok putujem ja živim!

Ja sam mladost proveo u zemlji koja je tada bila slična onoj u koju idem. Znam ja dobro šta znače beda, nestašica, izolacija. Dobrodošla u Srbiju devedesetih i u moju mladost. Je l` ti misliš da sam ja sve tamo ostavio i otišao u svet samo da bih zaradio više? Meni srećo ako nisi ukapirala do sada ništa od onoga što imam ne treba, samo zdravlje i goli život. 

Nisam ja otišao da bih zaradio više, ni zato što mnogo volim Ameriku. Otišao sam da bih video više. Ne znaš ti za ponižavajuće redove ispred ambasada, ne znaš za nestašice struje, ne znaš za ratne profitere, ne znaš za mnogo što šta. I budi srećna.

Ostavio sam fakultet, porodicu, zemlju, život... samo da bih nešto video od ovog sveta. I ne dam to nikome. Nikome! Traži od mene sve drugo i daću ti, ali ovde je granica posle koje prestajem da postojim.

Oldtajmer u Havani (Foto P.R)

A što se udobnosti tiče, ne pada mi napamet da se zavlačim po „all inclusive” rezortima, da me okolo vodaju turistički vodiči u koloni sa iznemoglim zapadnoevropskim babama, da odlazim u zemlje u kojima ni ne vidim lokalne ljude izuzev sobarica, konobara, batlera i bel boja.

Što sam ja bolji od bilo koga? Idem da šetam nepoznatim bulevarima u kojima nema ama baš nikoga ko bi me poznavao, da pijem sa tamošnjim ispičuturama, da jedem što i ostali svet, da osetim tuđu radost i patnju. Idem da se svima naplatim za oca koga nisam imao, za ludog ujaka, za sve budale koje su me ostavljale, maltretirale i zajebavale.

Idem da bar nedelju dana dišem. Da se ne davim ovde u ovoj prokletinji od lažnih osmeha, izveštačenih umova i psihopatskih manira. Idem da živim. I da budem čovek.

Ponosan na sebe zbog ovog monologa zavalih se nazad u udobnost kauča i ispih skoč do kraja. Čekao sam reakciju i ona je uskoro stigla, odmah pošto je na mom telefonu zapištala poruka.

- Zaboravih da pitam, koja te od tvojih barskih „sestara” vozi na aerodrom?

- Nemoj da si cinična, molim te. Ja ni sa jednom od njih nikada ne bih imao ništa. I ako baš moraš da znaš, Triniti.

- Triniti, Triniti, je l` joj to pravo ili „umetničko” ime?

- Pravo. I molio sam te da ne pokušavaš da mi prekidaš prijateljstva.

- Ne diraj mi putovanja, ne diraj mi „prijateljice”.

- Pogledaj se nekada u ogledalo, i počni malo da mrziš svoju lepotu. Ne da ti da shvatiš mnoge stvari. Ne dira se u tuđe živote ako sa nekima planiraš život Re. Ne izbacuješ ništa iz njih, nemaš pravo na to. Jednostavno se i ti ugradiš u njih, zavoliš sve ono što je u njima bilo pre tebe. Ja od tebe nikada nešto slično nisam tražio.

Volim te, i volim svaku tvoju manu Re. Sledeći put ideš i ti sa mnom, da se naučiš slobodi lutanja sa rancem na leđima. Odabraćemo neku egzotičnu zemlju, možda Ekvador, ili Kambodžu, završavao sam oblačeći jaknu i podižući ranac. Trinitin auto bio je parkiran ispred ulaza.

- Moram da krenem. I zagrli me, nemoj samo tako da ćutiš. Ne valja ti da besna ispraćaš ljude na put.

Sklupčana u fotelju uputila mi je pogled besa, odobravanja i ljubavi. Dok sam polazio ka vratima iskočila je iz fotelje i lagana kao senka obesila mi se o vrat.

- Javljaj mi se stalno. Rekao sa da tamo nema ni interneta, iskopaj ga,  nađi način da mi se stalno javljaš, prošaputala je suznih očiju.

- Tebi bih se javio i sa onoga sveta. Hajde, začas prođe nedelja. Vidimo se...

Spustio sam joj poljubac na usne, podigao ranac i izjurio iz kuće. Triniti je upalila motor i auto je skliznuo u mrak.

- Jesi preživeo bratac? Ja bih te ubila.

- Jesam ali jedva. Sledeći put sigurno neću. Žao mi je, ali šta da joj radim. Ja drugačije ne umem da živim.

- Imamo dovoljno vremena. Da svratio do grada usput na po jednu?

- Naravno da ćemo da svratimo na po jednu.

 

Predrag Rudović


Komentari16
00fe5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Natasa
Ja ovako kao ti putujem po svetu sa verenikom. Nijad ne putujemo planski nego uvek u neizvesno, pa smo tako zavrsili u pritvoru u Maroku, bezali smo od narko dilera u Liberti Sitiju, izgubili se u pustinji u Tunisu, a u Izrael sam otputovala sama jer njemu nije dozvolio sudija da izadje iz zemlje... Naravno uvek zajedno. Jeste da je interesantno, ali sve do jednom...
Putnica
Divan tekst! Ja sam takođe otišla u beli svet, s jednim koferom doduše, i jednim praznim rancem gde mogu smestiti to nešto malo iz kofera. Radim svakog dana posao koji me i ne ispunjava, al koji je doneo mnogo ušteđevine i predivan rentiran stan koji u Srbiji nikako ne bih priuštila sebi. Žudim za daljim kretanjem jer sve ovo samo radi novca nema poentu. Nisam došla zarad novca već zarad života! Nemam cilj i ne znam u šta da uložim ovo što imam, a skupljam snagu da se osmelim i sama upustim u neku backpack-ersku avanturu naredne godine! Možda tada spoznam neku suštinu života, ako je uopšte i ima. Hvala ti na ovim redovima! Ulivaš nadu da mi sa srcima lutalica nismo sami na ovom svetu.
Panurgije
"А што се филозофије тиче, мене су на факултету прозвали Аристотел" ... E moj zemljache, sve je jasno. Nego kad si tu gde si, vidi kako se pravi "Cuba libre". Pa onda mozzesh da dodash i da si bio na studijskom putovanju.
miroslav
Važna je sloboda i doživljaj slobode. Biti slobodan ne isključuje voleti i biti voljen. Lično mislim da većina veza i brakova propadne zbog uskraćivanja slobode. Veze i brakovi propadaju i zbog pokušaja da napraviš nešto drugo od onoga što imaš, što si sam odabrao ma početku veze. Srećan put putniče, lep je ovaj svet. Ako baš hoće neka nam sve uzmu, osim zdravlja, slobode i doživljaja.
Mile Kifla
I sta ,to....,sa rancem na leđima, nisi imao u Srbiji... Pa vidi ja tako putujem Srbijom i nista nisam manje slobodan od tebe. Sve je u glavi moj zemljace.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja