utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:48

Marina Abramović u Beogradu

Od jeseni 2019. Muzeju Savremene umetnosti retrospektivna izložba „Čistač” slavne umetnice s ovih prostora, koja je uzburkala mrtvo more slikarstva s kraja na kraj sveta.
Autor: Dragana Bukumirovićsubota, 23.06.2018. u 22:00
Потпис Марина Абрамовић (Фото: Википедија )

Posle sedam evropskih gradova najslavnija umetnica performansa sa ovih prostora vraća se rodnom gradu, gde će najesen u Muzeju savremene umetnosti na Ušću, biti otvorena njena retrospektivna izložba. Slovenci su je imali još pred dvadeset godina. Bilo je krajnje vreme da se Marina vrati svom gradu odakle je pošla u svet.

Dok su drugi slikali, Marina je pomerala granice umetnosti. Malo ko se tako poigrao misijom umetnosti. Uzburkala je more slikarstva, s kraja na kraj sveta.

Dok su njene kolege iskušavale boju, materijal, motiv ili perspektivu, u ateljeima i slikarskim kolonijama, ona je odložila kličicu i štafelaj, i u tu avanturu založila sve što je imala: telo i duh.

Ostavila je sve škole, pravce, teorije ili uzore i pošla svojim putem.  Atelje joj je bio galaksija, a slikarsko platno trgovi, ulice i muzeji širom sveta.  Umetnosti se dala – od glave do pete – i još malčice više. Sebe, u umetničko delo pretvorila, potčinila publiku oslobodivši je uloge sive mase i nemog posmatrača. 

Oslanjala se na zmije, tibetanske drevne mudrosti, uranjala u spiritualne tehnike i nadčulno, obilazila najudaljenije kutke zemljine kugle, čak i rudnike u Brazilu, živela četiri godine sa ljubavnikom u automobilu, iskusila pustinje i domoroce, prošetala Kineskim zidom...

Gde nije bila samo da bi upila energiju i predala je publici koja je za nju materijal kao što je stena za skulptora. Ova alhemičarka ustoličila je performans kao cenjeni žanr i posegnula za instalacijama kada ni najsmeliji duhovi nisu umeli da ga potčine.

Natprosečno darovita, uz to pobunjenik i maštar, Marina se izdvojila već prvim slikama početkom sedamdesetih, posle završene likovne akademije u Beogradu, u klasi Stojana Ćelića.

Dok Olja Ivanjicki izvodi svoje hepeninge, ona ide dalje: smelo ustoličuje bodi art. Zalog je njeno telo. Publiku je šokirala bodi artom „Ritam 5” izveden u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Kakav prizor za istoriju umetnosti: Marina seče nokte i kosu i baca ih u ogromnu petokraku!

Sve je ukazivalo da ona neće dugo izdržati u sredini koju je ocenjivala mediokritetskom. I nije izdržala. Spakovala je kofere i otišla u svet da ga otkrije. A svet je otkrio nju. Odrasla u stegama prosperitetnog socijalizma u kome je bestseler bio Marksov „Kapital”, u društvu koje je  hrlilo napred gazeći pred sobom individualnost i dašak ličnog – jer sve je tada bilo masovno i objektivno – Marina se obrela na Zapadu ničim ometena.

       Pred njom je bilo ogromno iskušenje: neograničena sloboda.

       Neki su se u njoj zauvek izgubili.

       Marina nije.

       Privremeno se nastanila u Holandiji i sklopila umetnički brak sa Nemcem, Ulajom. Zajedno su plutali na nepreglednom okeanu umetnosti.

Jednom su se, goli, trčeći iz sve snage, sudarali. Jednom su, leđima oslonjeni jedno na drugo, kose vezane za kosu, presedili sedamnaest sati.

      Jednom su, jedno drugom udisali ugljen-monoksid iz ustiju dok im nije pozlilo. U njujorškom Novom muzeju izvodili su svoje čuveno delo „Prelazak noćnog mora”, inspirisano iskustvom iz pustinje Gobi i Tar. Sedeli su nepomično sedam sati – koliko je radno vreme muzeja – svakog dana gledajući se preko dugačkog stola. Pokušali su da ne trepnu.

       Uspostavili su „energetski dijalog” i prizivali treću prisutnost koju su nazivali „Ono”. Ta energija po njihovom verovanju se prenosi na gledaoce. Marina i Ulaj, istraživali su svet bez granica i politike. Kruna je bio projekat –Kineski zid – pripreman osam godina. Marina je krenula od Žutog mora, Ulaj s drugog kraja, iz pustinje. Pešačili su godinu dana jedno drugom u susret, svako svojom stranom Kineskog zida, u svetlećoj odeći. Snimao ih je satelit.

Sreli su se na pola puta i – rastali. Kao umetnici i ljubavnici. „Život je promenio koncept”, izjavila je tada Marina. Nastavila je svojim putem – sama. I napravila čuda.  Vrhunac je bio njen rad „Balkanski barok ”na venecijanskom bijenalu 1997. koji joj je doneo Zlatnog lava.

     Tom prilikom je izvela performans „Čišćenje kuće”, jedan iz serije onih radova kojima je oslobađala sebe, memoriju i emocije od balasta prošlosti, kako bi posle „čišćenja” postala otvorena za budućnost. Sedela je na gomili krvavih kostiju koje je strugala naočigled radoznale publike u Veneciji, dočaravajući im Balkan kao prostor snažnih i suprotstavljenih emocija.  Bilo je to pre dve decenije. Kako vreme sporo prolazi.

 


Komentari26
93d3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Pravica
Meni nas mentalitet ne ide u glavu. Mislim na ove komentare citalaca. Sjedim s drugom u kafani u Torontu i pridje nam neki tip iz Cilea i poce da prica s nama. Pita odakle smo. Kazemo mu. A on ce: "O, krasno! Goran Bregovic!" Moj drug me veli da Goran Bregovic nije dobar kompozitor, da njegova muzika nista ne valja itd. Cileanac se snuzdio i ubrzo i ode. Od tolikih losih stvari koje je godinama slusao o nasim krajevima covjek je znao jednu za koju je mislio da je lijepa i onda smo iz nekog razloga mi morali da mu objasnimo da ni ta jedna nista ne valja. Ne svidjaju se ni meni filmovi Stenlija Kjubrika (reditelj mocan, inteligentan, ali bez saosjecanja) pa ne pljujem po njemu, a da je nase gore list ne bih nikom ni pomenuo da nisam neki ljubitelj.
jarmila vesovic
Nasa zvezda performansa ,nesto mnogo "cisti"," sprema".Narocito se oslanja na "tesko detinjstvo" kao vazan element za nastanak "velike umetnice" kao sto je ona ?Velika , ogromna masina performansa , veliki takas njenih licnih fotografija je vodi ka Srbiji , da zadivi retrospektivnom izlozbom video radova kako "cisti" ,i "cisti", i cisti sve ispred sebe ,ne bi li uspela, "jos vise " .Dolazi gotovo dve godine ranije da najavi svoju retrospektivu ,koja luta Evropom do 2019 i zavrsava se u nasem Muzeju koji je obisla da"obelezi "teritoriju dve godine ranije . Zasto se tako rano najavljuje nasa najveca umetnica , svetske slave i uspeha ?
Ако неко зна
Ја обишао све галерије по Београду, нико нема за продају ни једну слику Марине Абрамовић. Имају Јалета, Доловачког,Љубу, Мартиновића,Лалића, Величковића... Где се продају њене слике и коју цену достижу?
Sasa Trajkovic
Lično NE preferiram PERFORMANS kao umetničko delo osim kao KONCEPT ali to je u domenu MEDIJA ili manipulacija medijima... ipak poštujem decenijski stav ove dame koja je NE sporno stekla veliki respekt na zapadu ali tu i jeste suština problema na tom zapadu umetnost postoji sami u njihovim muzejima ono što oni plasiraju kao PROIZVOD na tržištu škarta i masovne produkcije u društvu maovnih medija i potrošačke kapitalističke kulture pod prefiksom ART je na nivou recikliranog toalet paapira. Ipak podržavam ovu uzložbu jer o ukusima NE bi trtebalo olemisati uostalom kome se to NE dopada nemora da ide.
Nenad
Pukli joj poslodavci pa ajd u Srbiju od penzionera d ase grebem.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja