nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 23.06.2018. u 22:00 Milan Galović

DNK će otkrivati i lik ubice

Nije u pitanju naučna fantastika, naučnici i forenzičari uveliko rade na tome da iz bioloških tragova „izvuku” izgled izvršioca ili žrtve zločina
ДНК код ће моћи да открије и изглед особе (Фото Пиксабеј)

U strahovitoj detonaciji eksplozivne naprave, postavljene u terensko vozilo „tojota rav 4”, u Beogradu je nedavno likvidiran Siniša Milić (45). Ubistvo je izvršeno na Autokomandi, usred dana, a mediji su izvestili da je reč o još jednom u nizu obračuna kriminalnih klanova. Forenzičari su obavili detaljan uviđaj, uključujući i pokušaj da se dođe do bioloških tragova osoba koje su postavile eksplozivnu napravu ispod džipa.

Nije poznato da li su uspeli u tome, ali DNK analiza spada u one metode kojima tužilaštvo i policija postižu mnogo, ili se od njih mnogo očekuje. Analiza genetskog zapisa u kriminalistici je toliko napredovala da forenzičari danas, na primer, prilikom pretresa stana u kojem su boravili begunci od zakona, u roku od jednog dana mogu da utvrde ko je u njemu boravio. Naravno, uz preduslov da su pronađeni biološki tragovi na predmetima kao što su čaše, daljinski upravljač, nameštaj i drugi, i ako u evidencijama postoji DNK određene „bezbednosno interesantne” osobe, s kojim se mogu uporediti.

Čak i kada se ne zna čiji je DNK u pitanju, njegovim čuvanjem moguće je naknadno dokazati zločin, kada se dođe do osumnjičenog. U SAD se pomoću ove metode rešavaju i zločini izvršeni pre više decenija, posebno kada je reč o ubistvima i silovanjima, slučajevima u kojima je sačuvan uzorak krvi ili sperme. Tako je nedavno identifikovan osumnjičeni za niz ubistava i silovanja izvršenih u Kaliforniji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kojeg su mediji nazvali Golden stejt kiler.

Ali, da li će jednog dana biti moguće iz DNK zapisa „izvući” lik osumnjičenog ili žrtve ako su u pitanju posmrtni ostaci nepoznate osobe? Sudski veštak za forenzičku genetiku Dušan Keckarević, rukovodilac Centra za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, ubeđen je da – hoće.

– Verujem da će naučnici biti u mogućnosti da iz DNK izvuku lik, skoro identičan izgledu te osobe. Kažem skoro identičan jer osim genetike na lik svakog od nas utiču i spoljašni faktori – kaže Keckarević.

On objašnjava da je reč o forenzičkoj fenotipizaciji. Fenotip opisuje „lik”, odnosno „spoljne karakteristike”. Ova mogućnost nije samo naučna fantastika, uveliko se radi na dobijanju lika iz DNK, obavljeni su i neki eksperimenti. Daleko od toga da bi se na osnovu tih prvih dobijenih likova neko mogao identifikovati, ali – u najgrubljim, osnovnim crtama, dobijeni izgled lica podseća na osobu o kojoj se radi. U jednoj dokumentarnoj emisiji, na osnovu dlake kose autorke, rekonstruisan je njen lik koji podseća na nju. 

– U istraživanjima u ovom pravcu najbolje rezultate su postigli naučnici s Univerziteta u Roterdamu – kaže Keckarević.

On napominje da je za forenzičku fenotipizaciju neophodan čist, jedinstven, trag osobe čiji se identitet utvrđuje. Najbolji takvi biološki tragovi za analizu su krv i sperma, a jedinstven trag znači da pripada jednoj osobi, odnosno da nije došlo do mešanja bioloških tragova više ljudi.

Već danas je moguće mnogo toga „izvući” iz genetskog zapisa pronađenog na mestu zločina. Na primer, moguće je utvrditi boju očiju osobe čiji se identitet utvrđuje, „izvornu” boju kose ili kojoj rasi pripada. Svi ovi podaci mogu suziti krug osumnjičenih.

Osim toga, moguće je odrediti iz kog dela sveta je osoba za kojom se traga. U praksi se dešavalo da se prilikom istrage ubistva u Velikoj Britaniji na osnovu DNK utvrdi da je mogući izvršilac iz istočne Evrope, što je uz druge policijske metode istragu odvelo do osumnjičenog iz Poljske.

Ma kako neverovatno zvučalo da će na osnovu biološkog traga, nastalog makar i samo dodirom nekog predmeta, jednog dana biti moguće rekonstruisati lik te osobe, treba imati na umu da bi pre nekoliko decenija i DNK analiza, kakva je danas, zvučala kao naučna fantastika. Ko je mogao pretpostaviti da će Golden stejt kiler biti identifikovan pomoću ovakve metode? 

I to ne na osnovu svog genetskog koda, jer ga nije bilo u registru, već na osnovu takozvane familijarne DNK. Forenzičari, pošto u bazama podataka nisu imali zapis osumnjičenog, došli su do jednog njegovog rođaka koji je imao probleme sa zakonom pa je bio registrovan u evidencijama, a koji je imao sličan DNK poput onog iz bioloških tragova sa mesta zločina. Ostalo je bilo na policiji, da među rodbinom potraži sumnjivu osobu, čija DNK se poklapa sa davno prikupljenim biološkim uzorcima.

Ako su forenzičari MUP-a Srbije prilikom uviđaja posle eksplozije na beogradskoj Autokomandi uspeli da izdvoje biološki trag osobe koja je, postavljajući eksplozivnu napravu, dodirivala vozilo, možda će to policiju odvesti do rasvetljavanja ove likvidacije. Ko zna, ukoliko se istraga oduži, možda će jednog dana iz prikupljene DNK dobiti i njen – lik.

Komentari4
5a5b8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stojan mišić
Uvesti kod izdavanja dokumenta i uzimanje uzoraka dnk. Zakonom propisati.
Саша Микић
Написао сам ја сличан коментар, али није објављен. Наиме, поред отиска прста може се прописати и узимање ДНК узорка, али... Када је уведен нови образац личне карте било је идеја да се узимају отисци свих прстију и дланова, али то није прошло, јер се тиме нарушавају личне слободе. Да ли се и узимањем ДНК узорка нарушавају на исти начин личне слободе? По закону отисци прстију узети за личну карту могу се користити само за идентификацију лица у случају када нема личну карту или када се ради о НН лешу. Отисци се не могу користити за идентификацију извршилаца кривичних дела. По томе ни ДНК узорак не може служити у друге сврхе сем идентификације лица или леша. А шта ако се законодавци одлуче да све то једног дана промене? Да ли ћете пазити шта и где додирујете да не бисте оставили свој ДНК на незгодном месту чисто у пролазу и одговарати ни криви ни дужни?
Milan
Zanimljiv članak.
Ненад Рајковић
Dakle, dva preduslova. A i nešto nam je tanka DNK baza.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja