nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27
ESTONSKA ISKUSTVA SA ELEKTRONSKOM UPRAVOM

Mali brat koji pomaže a možete ga kazniti

Ne strahujući od toga da će ih sveprisutna digitalna mreža podvrgnuti nadzoru „velikog brata”, Estonci preko interneta mogu sve osim da se venčaju i kupe kuću
Autor: Jelena Kavajanedelja, 24.06.2018. u 22:00
Папирни рецепти су одавно прошлост (Фото:2 E-Estronia)

Talin – Uvođenje elektronske zdravstvene knjižice u Srbiji pratile su brojne teškoće i prate je i dalje, a stručnjaci misle da ovaj komad plastike i nije bio nužan. Crna Gora je, možda učeći na našim greškama, nedavno odložila uvođenje e-knjižice kako bi sagledala ideju jedinstvenog elektronskog dokumenta za sve potrebe. Upravo takav sistem se više od 15 godina uspešno primenjuje u Estoniji, uverila se medijska ekipa iz Srbije koja je nedavno posetila ovu baltičku zemlju.

Za višefunkcionalan lični dokument, koji je i vozačka dozvola i zdravstvena knjižica i kartica lojalnosti u prodavnici, Estonci javno zahvaljuju – greškama komšija. Finska je na takav dokument potrošila 23 miliona evra, ali je (kao i Srbija) ostavila građanima mogućnost izbora. Estonski zakon je 2002. propisao da je lična karta sa čipom obavezna i danas je ima 97 odsto stanovnika. Nije predviđena kazna za one koji je neće, ali je zbog brojnih pogodnosti široko prihvaćena. Broj same karte nije osetljiv podatak jer, da bi bilo šta uradili u onlajn okruženju, građani moraju da unesu lozinku.

Dokument koji važi deset godina (košta 25 evra) neophodan je da bi se pristupilo servisima e-uprave, u čemu je ova bivša sovjetska republika jedan od svetskih lidera. Stanovnici Talina sa mnogo entuzijazma pričaju o tome šta sve mogu da urade onlajn.

Alan Alakula, šef kancelarije EU u Talinu, ne seća se kad je poslednji put potpisao neki dokument rukom na papiru. Koristi elektronski potpis, koji dobija zajedno sa ličnom kartom, slično kao i vlasnici ovog dokumenta (s čipom) u Srbiji, samo što kod nas moraju još jednom na šalter da bi ga aktivirali. Estonski funkcioner više ne mora ni da bude u kancelariji da bi ubacio kartu u čitač, jer virtuelni duplikat ličnog dokumenta ima u mobilnom telefonu. Tako ugovor može da potpiše dok se vozi do posla.

Studenti Kristijan i Ana objašnjavaju da im je lična karta dovoljna identifikacija da preko portala zakažu pregled kod svog lekara i nekih specijalista. Mogu da vide šta im je od lekova propisano i, takođe samo sa ličnom kartom, podignu lek u apoteci, bez papirnog recepta.

Građanima Srbije, koji u mnoštvu situacija moraju iznova da dokazuju državi da su se rodili i da su još živi, svideo bi se važan stub estonske digitalne države koji glasi „samo jednom”. Ako je vlada od vas jednom dobila neki podatak, više ga ne traži. Može da ga koristi za svrhu za koju je prikupljen ali i za druge potrebe. Deli ga, kad je to neophodno, sa drugim ustanovama i sa privatnim sektorom, ali zakonom je strogo regulisano ko može da ima pristup i svaki uvid u bazu ostavlja neizbrisiv trag u modernoj blokčejn tehnologiji. Na tome se bazira poverenje građana, koji je temelj celog sistema.

„Ako policijski službenik pogleda podatak na koji nema pravo, može da ode u zatvor. Lekari su gubili posao zato što su gledali podatke tuđih pacijenata. Ni moj lekar ne sme da mi gleda karton iz radoznalosti posle ponoći. Ja sve mogu da proverim i mogu da se žalim. Po zakonu, pojedinac je vlasnik svih podataka o sebi”, objašnjava Indrek Onik, menadžer „E-šouruma”, neobične postavke koja slavi uspehe digitalne države.

Takođe nije dozvoljeno duplirati podatke u više baza, s jedne strane zbog bezbednosti, a s druge zbog preciznosti – da ne bi bilo dileme oko toga gde su ažurirani. Razmena se obavlja najprometnijom estonskom „saobraćajnicom” zvanom „Iks-roud”, digitalnom infrastrukturom koja povezuje 900 organizacija i baza podataka.

Danas Estonci mogu sve obaviti onlajn osim da se venčaju i razvedu ili kupe i prodaju kuću, hvali se Marten Kavec, nacionalni savetnik za digitalni razvoj.

Hitna pomoć na tabletu dobija zdravstveni karton pacijenta. Poreska prijava podnosi se za tri minuta, a firma registruje za prosečno 18. Građani uštede dve sedmice godišnje koje bi proveli na šalterima, a država dva odsto bruto društvenog proizvoda, koliko je košta članstvo u NATO, pa se šale da im nacionalna bezbednost dođe gratis

„Nedavno sam morao u banku prvi put posle tri godine da bih ovlastio partnerku za karticu, ali to je samo zato što nismo u braku”, kaže  Kavec i otkriva zašto je u e-upravi najmanja baltička republika 15 do 20 godina ispred velikih zemalja koje imaju novac, znanje i inovativne kompanije.

„Digitalizacija javnog sektora nema mnogo veze sa tehnologijom. To je u najvećoj meri kulturološka promena, a za to je potrebno vreme. Da biste promenili procese, morate da promenite zakone, a pre nego što promenite zakone, korisnici moraju da veruju državi”, objašnjava Kavec. U šali dodaje da Estonci ne vide u ovakvom sistemu velikog već malog brata – pomaže im u životu, a mogu da ga istuku.

Roditelji i deca preko interneta mogu da prate školsko gradivo, ocene, izostanke, domaće zadatke. Policajci prave e-zapisnik, svedoci u sudnici se saslušavaju putem video-linka iz zatvora, a hitna pomoć na tabletu dobija zdravstveni karton pacijenta. Poreska prijava podnosi se za tri minuta, a firma registruje za prosečno 18. Građani uštede dve sedmice godišnje koje bi proveli na šalterima, a država dva odsto bruto društvenog proizvoda, koliko košta članstvo u NATO, pa se šale da im nacionalna bezbednost dođe gratis.

Veliki zamajac digitalizaciji dao je privatni sektor, posebno banke i telekomunikacione kompanije, koje su devedesetih godina finansirale digitalno obrazovanje 80 odsto stanovništva jer su imale stratešku viziju da će im se taj novac brzo vratiti. Napunili su škole, opštine i biblioteke kompjuterima tako da je svako mogao da ima pristup računaru i da na kursevima nauči osnovne stvari. Sada je fokus više na digitalnoj higijeni: da ne pišu lozinke tamo gde drže ličnu kartu i da ne nasedaju na onlajn prevare.

Kod nas je bilo pokušaja da se ovaj model preslika i početkom 2015. formirana je radna grupa. Dušan Stojanović, rukovodilac grupe i nekadašnji prvi čovek Direkcije za e-upravu, naglašava da je teško bilo u Srbiji praviti model uporedan sa zemljom koja ima samo 1,3 miliona stanovnika, koncentrisanih u tri velika administrativna centra, što znatno olakšava organizovanje e-uprave. Uz to su Estonci, dok su gradili sistem od nule, imali veliku operativnu, tehničku i kadrovsku podršku NATO-a i SAD posle odvajanja od Rusije.

Prosečna plata u Estoniji je oko hiljadu evra, a neograničeni mobilni internet je manje od šest evra mesečnoOd našeg specijalnog izveštača

„Mobilisali su sopstvenu privredu, dogovorili se sa 20 najvećih kompanija da rade bez nadoknade, a vlada je obećala da će im pomoći da prodaju dobra rešenja. Kad smo im bili u poseti, oni su već imali model preslikan u više od 70 zemalja”, priča Stojanović.

Radna grupa je zaključila da je naša strategija razvoja informacionog društva u duhu estonskog modela i da nam ne nedostaje nijedan zakon. U praksi je bilo teško primeniti model.

„Uprava carina i poreska uprava poručile su nam da pravimo svoj model, ali da njih to ne interesuje. Dok Estonci teže pojednostavljenju, mi komplikujemo jer lobiji idu da na to neko zaradi. Još 2010. smo u jednoj radnoj grupi listom bili protiv pojedinačnih zdravstvenih e-knjižica, ali niko nas nije slušao”, kaže Stojanović. On, ipak, ocenjuje da je Srbija mnogo napredovala u e-upravi, za šta je dobila i velika priznanja.

Naši građani na portalu najčešće produžuju registraciju vozila, prijavljuju novorođenčad i prijavljuju decu u predškolske ustanove.

Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i e-upravu, kaže da su najveći izazovi u sprovođenju digitalizacije, koja je istaknuta kao jedan od prioriteta vlade, edukacija državnih službenika za korišćenje informacionih sistema, podizanje svesti zaposlenih u javnoj upravi, ali i građana o značaju i korišćenju sistema e-uprave.

Od početka godine i kod nas firma može da se registruje onlajn, što je 30 odsto jeftinije od odlaska na šalter. Međutim, anketa je pokazala da od 1.350 preduzetnika registrovanih za prvih pet meseci ni trećina nije iskoristila uslugu. Oni koji su znali za mogućnost, a nisu je iskoristili rekli su da je „na papiru lakše i sigurnije”. Jedan od razloga je i to što banke često traže papirno rešenje.

 

Glasanje preko interneta – sigurno od ucena

Ljudi s kojima smo razgovarali u Talinu ne sećaju se da je bilo slučajeva krađe identiteta. Prošlog septembra uzdrmao ih je bezbednosni propust ustanovljen kod velikog broja ličnih karata, ali nije bilo zloupotreba. Sertifikati su zamenjeni, a građani su poverenje u sistem pokazali time što su u rekordnom broju na opštinskim izborima u oktobru glasali onlajn.

Glasanje preko interneta bilo je jedna od prvih primena lične karte s čipom, a danas su građani Estonije jedini u svetu koji imaju mogućnost elektronskog glasanja na svim izborima. Od 2014. oko trećina birača svih starosnih dobi daje svoj glas na ovaj način i taj procenat ne raste mnogo, ali blago raste odziv.

Kao da je slušao srpske priče o kupovini glasova, Indrik Onik kao prednosti e-glasanja ističe nemogućnost manipulacija. Ako neko pod pretnjom oružjem bude prisiljen da zaokruži jednog kandidata, glas može da promeni kada ucenjivač ode, jer propisi dozvoljavaju promenu mišljenja. Računa se poslednji izbor.

Prva ambasada podataka

Sa ovakvom digitalnom arhitekturom najveći izazov je sačuvati bezbednost podataka i sistema. Estonija je prva zemlja na svetu koja će dobiti ambasadu podataka – u Luksemburgu – kao rezervnu bazu iz koje bi u slučaju nekog velikog sajber-napada ceo sistem mogao da se povrati. Marten Kavec kaže da je najveća bezbednosna pretnja Rusija, ali pošto je jedan veliki hakerski napad iz toga pravca zemlja već doživela 2007. bez veće štete, on tvrdi da su sada jedna od najsposobnijih nacija da spreče eventualni novi napad.

Imovina političara na dlanu

Podaci iz katastra su javni i svaki građanin ima pristup onlajn bazi.

Kada se ukuca ime predsednice Kersti Kaljulaid, pretraga pokazuje da je vlasnica jedne kuće. Na isti način može se proveriti imovina povezanih lica, rodbine i prijatelja, što u drugim zemljama zahteva mukotrpno istraživanje novinara ako sumnjaju na korupciju. Postoji i baza podataka o upravnim odborima preduzeća, gde se takođe lako prati trag novca i utvrđuje eventualni sukob interesa.


Komentari7
ca5d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mali radojica
1. Dobro država je uštedela, ali narod nije. Šta ja imam od toga ? 2. Država ima sve podatke o meni, ali ja nemam sve podatke o državi. (gde ide porez) 3. Narod neće čekati na šalteru ali hoće na mailu. Evo kad predaš obrazac-prijavu čekaš po godinu dana za potvrdu. To je realnost svakog Srbina bez beze. 4. Koja je garancija da odogovorno lice tj šalteruša neće samoinicijativno da prekroji podatke u korist drugog ? To je najčešća zloupotreba u Srbiji. Kuća nije vaša evo eletronski potpis vaš (malo banalizujem ali je tako)
Братимир
Шта тек може велики брат?
Марко
Ja сам инжењер електронике и мислим да је идеја јединственог идентификационог документа врло опасна. Систем може да се компромитује и хакује на много начина. Посебно је проблематична огромна моћ државе над својим грађанима, и могућност да се то злоупотреби. Свестан сам економског напретка Естоније услед концентрације ИТ стартапа и толико либералног законодавства, али мислим да потенцијалне опасности, посебно недостатак приватности превазилазе предности. Још кад би јавашлук наше администрације додали на то (сетимо се свих цурења личних података из државних инститицуја), то би било врло лоша вест за нас.
Bosa S
Sto manje birokratije i papira to bolje.
Preporučujem 2
Марко
А замислите колико би тек били на изволте и једноставни за злоупотребу да је све на једном месту, да цео живот човека представља једна картица са једним password-om.
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja