utorak, 25.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:25

Opasne fantazije Prištine o „zelenoj transverzali”

Poruka Redžepa Hotija da bi tzv. Kosovu trebalo da pripadnu Sandžak i jug centralne Srbije deluje kao da su pojedini prištinski krugovi postali glavni zagovornici starog turskog projekta
Autor: Nikola Belićnedelja, 24.06.2018. u 22:00
Фото Википедија

Projekat koji je u prošlosti najčešće povezivan s Bošnjacima, takozvana zelena transverzala, danas je, bar prema najnovijim porukama predstavnika samoproglašenog Kosova, „oživeo” među tamošnjim Albancima. To je potvrdila i najnovija izjava Redžepa Hotija, savetnika predsednika privremenih institucija u Prištini Hašima Tačija, da bi podela KiM podrazumevala da kosovske vlasti pripoje sebi Sandžak, odnosno Rašku oblast, i jug centralne Srbije, odnosno Preševo, Bujanovac i Medveđu.

Reagujući na ove reči, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da kod dela kosovskih Albanaca postoji potreba za formiranje „zelene transverzale”, a na njenom putu do Sandžaka upravo je sever Kosova, koji im smeta. „Kada govorim o njihovoj ’gladi’ za zauzimanjem severa Kosova, uvek sam imao sve te argumente, i Gazivode i Valač, i za njihovu potrebu da održe tu liniju, na kojoj su uvek insistirali i koju sada jedan od tih političara više ne može da sakrije”, rekao je Vučić, upozorivši da se tako nešto neće dogoditi.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić želju pojedinih Albanaca za obnavljanjem „zelene transverzale” nazvao je fantazijama opasnim po region, dodavši da iza njih stoji islamski ekstremizam. „To nije ništa novo, to postoji više vekova. To je poznata želja još iz doba Austrougarske i Turske, da se odvoje Srbija i Crna Gora linijom koja bi išla preko Kosova, Sandžaka i BiH. Prepreka tome je severno Kosovo”, izjavio je Dačić.

Da je „zelena transverzala” projekat koji pripada prošlosti, odnosno vremenu kada se Osmanska imperija grčevito borila za svoj ostanak u Evropi, a njeno područje obuhvatalo Kosovo, Albaniju i Makedoniju – za „Politiku” objašnjava istoričar Nemanja Starović, koji dodaje da se ova ideja danas mahom javlja među radikalnijim elementima na albanskom etničkom prostoru. „Postoji naravno i faktor islamskog ekstremizma, ali on je ovde u drugom planu u odnosu na albanske nacionalne aspiracije. Ipak, bez obzira na to što usijani ekstremisti koriste svakakve poruke, to nije takva opasnost. Prvi razlog je što muslimanska populacija upravo na ovom području danas nema jedinstvene stavove”, ističe Starović.

Upravo zato izjavu Hotija smatra više provokacijom. „Govoriti o nekakvom pripajanju takozvanog Sandžaka takozvanom Kosovu nema nikakvog smisla, ako ni zbog čega drugog onda zbog činjenice da se gotovo niko u samom Sandžaku ne zalaže za tako nešto. Niti bi hteo da se priključuje na bilo koji način nekakvom Kosovu”, ocenjuje Starović.

Međutim, u trenucima dok se proteklih dana govorilo o pritiscima na Srbiju zbog severa KiM, ponovo se oglasio i predsednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća Sulejman Ugljanin. U razgovoru sa šefom misije OEBS-a u Srbiji Andreom Oriciom izneo je tvrdnju da se država Srbija odnosi neprijateljski prema Bošnjacima u Sandžaku, kao i da na ovom prostoru ne postoji vladavina prava. Šef SDA Sandžaka inače je u bio na čelu takozvane Kancelarije za nezavisni muslimanski Sandžak, koja je u Istanbulu otvorena još 1992. godine.

Nemanja Starović, međutim, kaže da je politička težina Ugljanina u bošnjačkom etničkom korpusu danas ipak mala i da se umanjuje svakim danom: „On je potpuno menjao svoju politiku i retoriku iz godine u godinu, u odnosu na to da li je prihvaćen kao deo vladajuće koalicije i dobio neku mrvicu. Zbog toga je posle toliko vremena kompromitovao svoju političku poziciju.”

Čini se da je moderna Turska upravo napustila nekada svakako prisutni ideološki momenat u vođenju svoje spoljne politike, a time i projekte kao što je „zelena transverzala”, kaže istoričar Nemanja Starović

U kontekstu „zelene transverzale”, u poslednjoj deceniji 20. veka, ali i prvih godina ovog stoleća, često je pominjana i uloga Turske. Činjenica je, međutim, da aktuelna politika ove zemlje u proteklom periodu – i poruke predsednika Redžepa Tajipa Erdogana o saradnji s Beogradom, uz brojne investicije, kao i posete našoj zemlji – ne odaju utisak da je povratak starog projekta etničkog povezivanja s Bosnom i Hercegovini nešto što ima danas veću potporu u vladajućim krugovima u Ankari. Utoliko su najnovije izjave albanskih političara s Kosova i Metohije o tome da se Sandžak stopi s njihovom samoproglašenom „državom” manje utemeljene.

Na drugačiji stav Ankare ukazuje i Starović, ocenjujući da se „čini da je moderna Turska upravo napustila nekada svakako prisutni ideološki momenat u vođenju svoje spoljne politike”. „Na neki način, oslobodila se viška ideologije, činom denunciranja Ahmeta Davutoglua s mesta ministra spoljnih poslova i premijera i danas se Erdogan pre svega vodi osnovnim državnim interesom. Taj višak ideologije koji je odbačen, pre svega isključuje neosmanizam, koji je bio zapisan u manifestu ranije politike, na liniji Davutoglua”, navodi Starović.

Govoreći o ulozi Albanaca u destabilizovanju Balkana i prostora „zelene transverzale”, šef diplomatije Ivica Dačić poručio je da ga ne brinu same velikoalbanske teorije, „već njihovi saveznici, odnosno mentori, koji se prave da to ne čuju i ne znaju, a kada na njihova vrata zakuca ta vrsta ekstremizma, širenje terorizma, tek onda ispadne da su i oni zabrinuti”. Tako je nagovestio da bi velike sile, pre svega glavni pokrovitelji kosovske nezavisnosti, i danas mogli da „zažmure” na porast pretnji koje dolaze iz pojedinih krugova u Prištini.

Države iz kojih dolaze najveće investicije, kako u našu zemlju, tako i region, nemaju interes da se dogode bilo kakvi sukobi, ocenjuje Nemanja Starović. „Ako pogledamo da su trenutno nemačke kompanije najveći privatni poslodavci kod nas, kao i da je slična situacija u regionu, verujem da oni smatraju da je s vremenima konflikta na Balkanu završeno. S druge strane, neki koji su mnogo udaljeniji možda imaju drugačije interese, odnosno da mir i stabilnost na Balkanu za njih ne predstavljaju prioritet”, navodi naš sagovornik.

Drugo pitanje, koje je i u istorijskom i savremenom momentu veoma važno kada se pomene „zelena transverzala”, ali i podela između Srba i Albanaca, jeste strateški značaj severa Kosova i Metohije. Njegov položaj, ali i simbolički značaj, veći deo domaće javnosti doživljava kao veoma veliki. „Mi se još od početka devedesetih nalazimo u jednom širem procesu redukcije srpskog etničkog prostora. Taj proces traje suviše dugo i suviše je mučan. I upravo je prostor severa KiM mesto na kojem se ovaj proces zaustavio i tu još uvek stoji. To je takođe prostor na kome, u nekom povoljnijem scenariju u bliskoj budućnosti, može da dođe do neke vrste preokreta, što bi predstavljalo preloman uspeh”, zaključuje Starović.

 

„Zetra” bi presekla Republiku Srpsku, Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju

Bez obzira na to što je projekat povezivanja muslimanskog stanovništva do prostora današnje Turske star vekovima, pojam „zelena transverzala” pojavio se, prema tumačenju više izvora iz Srbije i Republike Srpske, kada su pred zimske Olimpijske igre u Sarajevu 1984. organizatori, većinom iz redova Bošnjaka, novoizgrađenoj sportskoj dvorani dali ime „Zetra”. O tome je svojevremeno govorio i Rajko Vasić, bivši ministar u Vladi Republike Srpske iz redova SNSD-a Milorada Dodika, ukazavši da je ova ideja pred rat ostala u zatišju, sve do ponovnog aktuelizovanja iz Sandžaka.

Pomenuti „koridor” prolazio bi od Sarajeva, preko današnjeg prostora Republike Srpske u blizini Drine i Foče, do delova Crne Gore i Srbije, na prostoru koji Bošnjaci zovu Sandžak. Potom bi zahvatao Kosmet i opštine na jugu centralne Srbije, što bi iz ugla ekstremnih Albanaca predstavljalo severni i severoistočni krak „velike Albanije”. Pojas bi se nastavljao kroz Makedoniju, a potom i oblasti u Bugarskoj u kojima žive Pomaci, odnosno etnička grupa Bugara muslimanske veroispovesti, preko kojih bi se koridor spojio s Turskom. Na ovom putu ne nalaze se samo Republika Srpska i delovi Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, već deo današnje Makedonije, istočno od Vardara.


Komentari17
d8228
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljupco Andreev
Ovo su Turske fantazije, ali neko ce im stati na put. Bez panike.
Jovan Udovicic
A ono sto se na fotografiji bijeli iznad ZETRE su hiljade grobova iz zadnjeg rata.
Petar . Stanimirović
Možemo se mi praviti koliko hoćemo da ništa ne vidimo i ništa ne čujemo /ludi/,stvari su onakve,kakve jesu.Mi im nudimo svoje puteve,a oni planiraju svoje magistrale i tranverzale.- i to mnogo većeg zamaha i hrabrosti-da se oko svojih ideja još više zbliže. Ne smetaju im ni nacije, ni istorije, ni jezici. Glavno tutkalo koje ih spaja je MERAK. A možda i mi ,negde na svetu,imamo nekog ko nam je blizak po nekom meraku. Da ne budemo baš toliko sami i jedinstveni ?
Jovanka Voždovčanka
Ne znam koliko su to "opasne fantazije" a koliko geopolitički plan Četvrtog Rajha. Koliko vidimo do sada su se sve "fantazije" Albanaca ostvarile, ili se, još, ostvaruju, uz pomoć starih zapadnih saveznika a na štetu pravoslavnih naroda na Balkanu. Ubeđena sam da je i migrantski cunami deo tog, istog, plana. A plan je-bolje i ID, bolje i"Zelena transv.", ma bolje i smak sveta, samo ne ruski uticaj. Tako razmišljaju maloumni stratezi iz Četvrtog Rajha.
Miloš
Oni bi hteli, ali nisu u stanju da to ispune. Osim ako im mentori ne "pomognu". U tom slučaju, bojim se, biće rata.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja