utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 25.06.2018. u 22:00 Ivana Albunović

Loše prognoze za rod pšenice

Zbog pada kvaliteta značajne količine domaćeg žita završiće u stočnoj hrani
Жетва пшенице у Мионици (Фото Д. Урошевић)

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova Srbija, ove godine, neće ostvariti očekivane prinose i kvalitet pšenice što će ugroziti izvoz žita ali i brašna na inostrana tržišta.

Žetva pšenice na vojvođanskim njivama počela je pre dve nedelje, ali je ubrzo i prekinuta zbog lošeg vremena. Do tada je ovogodišnji rod bio obećavajući – posejano je oko 633.000 hektara pod pšenicom što je 75.000 više nego prošle godine.

Očekivana proizvodnja bila je oko tri miliona tona, a polovina tih količina planirana je za izvoz.

Prema mišljenju stručnjaka, ovakve prognoze sada su dovedene u pitanje.

– Situacija je loša. Već desetak dana kombajni stoje zbog lošeg vremena, a hlebno zrno je zrelo. U ovom trenutku najvažnije je da se nastavi skidanje useva. Nažalost, još se ne sagledava nastavak žetve što bi moglo da dovede do daljih gubitaka u prinosu – kaže za naš list jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu, prof. dr Miroslav Malešević.

Objašnjava da je još od aprila ova godina bila vremenski izvan normalnih tokova – najpre smo imali izuzetno visoke temperature, a potom sredinom juna i dugotrajnu kišu, što je zaustavilo žetvu.

Kada pšenice uđe u punu zrelost (pred žetvu) vlaga padne na 15 do 16 procenata. Međutim, kada u to vreme padne kiša ona ponovo povlači vlagu i što taj proces duže traje smanjuje se masa zrna, odnosno dolazi do gubitka prinosa i kvaliteta.

Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounija” ističe da za ukupan izvoz domaće poljoprivrede ovo može biti gubitak.

– Kiša je sve upropastila jer padavine u ovom periodu praktično „ispiraju” kvalitet pšenice. Ako bude još kiše, a najavljuje se, plašimo se da će ove godine značajne količine žita otići u stočnu hranu. Za domaće tržište biće brašna i hleba, makar i slabijeg kvaliteta – izjavio je Šajatović.

Cena tone pšenice, koja se koristi za stočnu hranu, oko pet evra je manja od cene merkantilne pšenice koju Srbija dominantno izvozi preko dunavskih luka i Kostance. Pitanje je, takođe, i kolika će biti tražnja za tom vrstom žita.

– I izvoznici brašna će verovatno imati problema sa kupcima iz regiona, jer se zbog svega očekuje i lošiji kvalitet. Sasvim sigurno će za proizvođače ovo biti lošija godina nego prošla – kaže naš sagovornik, dodajući da je za prognoze o razmeri gubitka još rano.

– Prva koja je skinuta bila je jako dobrog kvaliteta. Videćemo šta će se događati jer pšenica je roba tek kada je u skladištu, a sve do tada je samo potencijalna roba – kaže Šajatović.

Prema ranijim podacima „Žitounije”, Srbija je rangirana kao deseti svetski izvoznik pšenice dok je u prinosima, po hektaru, na drugom mestu, odmah iza proseka Evropske unije.

Komеntari1
0d52a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Podbacio rod psenice. Od drugog Svetskog rata je to vrlo cesto bio opravdan razlog da se ,jos u Jugoslaviji,traze krediti za pomoc. nekad su krediti trazeni uz taj izgovor i ako rod psenice nije podbacio. I sada se cesto manipulise sa takvim podacima a to drugim recima znaci da ce se dici cene mnogim proizvodima siroke potrosnje . Sva roba na trzistu moze da bude skupa ili deficitarna sem hleba..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja