sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 26.06.2018. u 14:11 A. Telesković

Budžet ulazi u mirnije vode, ekološka ulaganja prioritet

U oblast zaštite životne sredine u narednih 10 do 15 godina neophodne investicije od oko 8,5 milijardi evra
(Фото Танјуг)

Javne finansije ulaze u mirnije fiskalne vode, pa bi sada jedan od prioriteta za kreatore ekonomske politike trebalo da bude ulaganje u zaštitu živote sredine, jer je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja Evrope. Ovu ocenu izneo je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i dodao da bi prilikom krojenja državne kase za sledeću godinu, investicije u ovoj oblasti trebalo da se povećaju pola milijarde evra. O koliko velikom novcu je reč, najbolje govori podatak da je to približno jednako godišnjim ulaganjima države u poljoprivredu i da to, na primer, čini trećinu budžeta Ministarstva prosvete.

– Za rešavanje naraslih problema u ovoj oblasti u narednih 10 do 15 godina neophodne su ogromne investicije od oko 8,5 milijardi evra. Ova ulaganja će pre ili kasnije doći na dnevni red, jednim delom, i zbog naših obaveza prema Evropskoj uniji u procesu pridruživanja – ocenio je Petrović.

Od ukupno 500 miliona evra, koliko bi sledeće godine trebalo da se povećaju ulaganja za zaštitu životne sredine, 350 do 400 miliona trebalo bi da se obezbedi iz republičkog budžeta. Sugestija Fiskalnog saveta je da ostatak novca obezbede lokalne samouprave i javna preduzeća. Kad je o javnim preduzećima reč, samo EPS će u narednih desetak godina morati da uloži oko milijardu evra u zaštitu životne sredine.

– Ta ulaganja nisu samo trošak. Ona utiču i na privredni rast. Ukoliko bi se godišnja izdvajanja za ove namene povećala oko 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), onda bi to dovelo do ubrzanja privrednog rasta Srbije najmanje 0,5 procentnih poena. Takođe, doprinela bi ravnomernijem regionalnom razvoju, jer se dobar deo tih investicija odnosi na ulaganje u lokalnu komunalnu infrastrukturu koja je u lošem stanju – istakao je Petrović.

OPŠIRNIJE U SUTRAŠNjEM ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Komеntari10
d8e1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Zbog poglavlja 27 je vredelo da smo stupili procesu pridruzivanja EU, cak i ako isti beskonacno traje :) Ne hajemo za ocuvanje zivotne sredine, pa samo ako nas tresnu po dzepu, mozda se i osvestimo
milan
Ekologija je jako skupa u prakticnoj primeni. Siromasne drzave nemaju novca za ekolosku odbranu pa im usput razvijene drzave salju proizvodnju bez ekoloske zastite. Da li se neko zapitao koliko elektrana Nikola Tesla zagađuje ovaj deo Srbije u kome je i Beograd. U celoj Evropi je vecina termoelektrana zatvoreno . To ce biti i nasa obaveza za pristupanje Evropskoj Uniji. Stari i prastari automobili se krecu legalno gradovima i putevima Srbije a svi bi zeleli nove automobile. U siromasnoj drzavi i pojedincima ekologija je pusti san.
Milan M. Mišković, sociolog
Sosijalno i ekološko su povezani. Kod nas se na svim nivoima (makro, mezo i mikro), socijalno i ekološko povezuju tako da se može govoriti o socijalnoj dubini ekološke krize i ekološkoj dubini socijalne krize. Tako shvaćen problem ne bi trebalo na rešavanje poveriti samo stručnjacima za ekologiju, koji se školuje na visokim školama i fakultetima, nego u rešavanju treba da učestvuju sve političke, ekonomske i kulturne institucije, društveni pokreti, političke partije, civilno društvo itd. Ekološki problemi u društvu su strukturalno uslovljeni i ne mogu se rešavati samo "odozgo", putem državnih mera i akcija. Ne može postojati zdrava životna sredina u uslovima strukturalno uslovljene duboke društvene krize u izrazito nepovoljnim međunarodnim okolnostima po Srbiju. Mada se mnogi ekološki problemi (kao što je na primer problem prečišćavanja otpadnih voda) mogu uspešnije rešavati bar na lokalnom nivou.
Popovic Mirko
Fiskalni savet brine o ekologiji Ministarka građevine o fudbalerima...... ludilo.......
Jeremija
Fiskalni savjet brine o korištenju budžeta, a izdvajanje za ekologiju treba da bude veće nego za puteve, energetiku, poljoprivredu skupa. Eto zašto.
Саша Јовановић
То је наша права и очигледна мера патриотизма, однос према природи. Иначе у овој земљи је све загађено а највише, људске душе. То је најпогубније и нема тих милиона и милијарди евра који ће то загађење уклонити.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja