sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:59

U samo 60 odsto kompanija planiraju digitalizaciju

Kompanije koje ne prate trendove i ne žele da se modernizuju postaće tržišno neodržive, uverava Mihailo Vesović, zamenik predsednika PKS
Autor: M. Avakumovićutorak, 26.06.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

Najveći deo kompanija, to jest oko 60 odsto malih i srednjih preduzeća, nema planove i izraženu svest o potrebama digitalne transformacije svog poslovanja.

To je pokazalo nedavno istraživanje Centra za digitalnu transformaciju osnovanog pri Privrednoj komori Srbije (PKS).

Da bi naša preduzeća bila konkurentna na evropskom tržištu, svi poslovni procesi moraju preći na digitalne platforme, bilo da je reč o projektovanju, proizvodnji, marketingu, upravljanju ili prodaji, kaže Mihailo Vesović, zamenik predsednika Privredne komore Srbije.

– Cilj nam je podrška malim i srednjim kompanijama u procesu uvođenja digitalnih alata u svakodnevno poslovanje. Naša želja je da srpskim kompanijama olakšamo i da ubrzamo ovaj proces. Podrška u pravljenju strateških planova, pronalaženje tehnoloških rešenja i modela finansiranja, naši su osnovni zadaci – navodi Vesović.

On naglašava da je digitalizacija goruća tema u celom svetu i da većina zemalja sprovodi projekte i osniva institucije koje se time bave.

Nema bojazni da će zbog digitalizacije određene oblasti privrede izumreti. Nestaće potreba za nekim proizvodima i uslugama, kao što je nestala i potreba za parnim mašinama početkom 20. veka, ističe naš sagovornik.

– Svedoci smo pojave novih vrsta proizvoda i usluga koje su značajno jeftinije i konkurentnije od postojećih tradicionalnih. Kompanije koje ne prate trendove i ne žele da se modernizuju postaće tržišno neodržive – uverava zamenik predsednika PKS.

Prema njegovoj oceni radna mesta će se u značajnoj meri menjati, ali to je dugotrajan proces i zato svako od nas treba već danas da razmišlja koja znanja i veštine mora da stiče ili unapređuje kako bi bili spremni na izazove koji predstoje. Veštačka inteligencija i automatizacija će biti sve prisutnija u raznim poslovnim procesima i od zaposlenih će se tražiti veća kreativnost i fleksibilnost na radnom mestu.

– Primenom robota, automatizacije procesa i svih tehnoloških rešenja koje sa sobom nosi digitalizacija, dostiže se nivo industrijske proizvodnje popularno nazvan industrija 4.0. Ovakav naziv asocira na četvrtu industrijsku revoluciju, a u svojoj suštini je evolucija postojećih tehnologija i modela proizvodnje – objašnjava Vesović.

Evropska unija, kako ističe, investira znatan novac u promovisanje ovog modela proizvodnje tako što podržava inovacije i ekonomiju zasnovanu na znanju, kroz razne strukturalne fondove namenjene članicama (npr. „Horizont 2020”). Takođe, podrška jačoj saradnji naučnoistraživačkih institucija, univerziteta i privrede ključna je u razvoju novih tehnologija, ali i znanja i veština kod zaposlenih.

Evropski komesar za digitalne ekonomije i društva Ginter Etinger, govoreći i prednostima četvrte industrijske revolucije, naveo je jednom prilikom da tek 14 odsto malih i srednjih preduzeća u EU koristi internet kao kanal prodaje, a samo 1,7 odsto svih preduzeća u EU koristi napredne digitalne alate za inovacije u proizvodima i procesima.

– Izazov je da omogućimo svim industrijskim sektorima da na najbolji način iskoriste nove tehnologije. Mogućnosti su ogromne i postoji dobra šansa da se neki sledeći „Gugl” i „Epl” pojave u evropskim tradicionalnim sektorima kao što su tekstil, građevinarstvo, energetika, automobilska industrija – tvrdi Etinger.

Prelazak na digitalnu platformu funkcionisanja kompletne privrede nije jeftin. Neke procene govore da će EU će do 2030. u industriju 4.0 investirati 350 milijardi evra.

Srbija pokušava da uhvati korak sa ovim trendom, o čemu svedoči da je Vlada Srbije proglasila digitalizaciju za jedan od prioriteta u narednim godinama i kao jedan od najvažnijih generatora ubrzanog rasta.

– Podrška inovativnim kompanijama i startapovima kroz projekte koje finansira Inovacioni fond, te početak rada više naučnotehnoloških parkova i centara za transfer tehnologije postepeno nas približavaju evropskim standardima – kaže Vesović.

Srbija svakako neće biti nosilac tih promena globalno gledano, ali to ne znači da ne može da se osloni na strane kompanije koje bi mogle da investiraju u takav način proizvodnje u našoj zemlji. One bi bile finansijski nosioci uvođenja digitalnih tehnologija, a možda bi tako podstakle i lokalne partnere i dobavljače da pređu na digitalne platforme.

Da će strane kompanije predvoditi četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, potvrdio je nedavno „Fijat”. Alesio Leonardi, direktor „Fijatove” fabrike u Kragujevcu rekao je da su oni već digitalizovali proizvodnju. Kragujevačka fabrika radna mesta konstruiše na osnovu 3D modela. Koriste simulacije za novu opremu i nove tehnologije i na ovaj način postižu uštede od 25 odsto.

Srbija spremna za digitalnu integraciju

Ulaganje u IKT infrastrukturu najveći je izazov za ubrzanu digitalnu transformaciju u Srbiji, izjavila je juče državni sekretar u Ministarstvu trgovine Tatjana Matić, učestvujući na digitalnoj skupštini u Sofiji povodom pokretanja digitalne agende za zapadni Balkan.

Matićeva je podržala ovu platformu čiji je Srbija deo, ističući značaj regionalne saradnje u oblastima digitalnog poverenja i bezbednosti, smanjenja cene rominga, razvoja digitalnih veština i digitalnih usluga, kao i ulaganja u digitalne projekte, prenosi Tanjug.

Ona je poručila da je potrebno uspostaviti nove modele finansiranja za zemlje u regionu, kako bi mogli da se povežu i na taj način zajednički finansiraju infrastrukturni projekti, među kojima je najzahtevniji i najvažniji razvoj širokopojasne mreže.

– Digitalizacija je postavljena kao prioritet programa Vlade Srbije, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, podsetila je Matićeva i istakla da Srbija ima odličan pravni okvir za uspešnu digitalnu integraciju.

– Strategija razvoja novih mreža, kao i novi zakon o elektronskim komunikacijama, u potpunosti su pripremljeni u skladu sa Strategijom jedinstvenog digitalnog tržišta EU. Usvojen je regulatorni okvir za sajber bezbednost – zakon i strategija, kao i novi zakon o elektronskoj identifikaciji, elektronskom potpisu i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji će poboljšati ne samo e-poslovanje već i e-Upravu, navela je Matićeva.


Komentari4
ad9f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Goran Matić
A šta dobijaju digitalizacijom? Da li će dronovi da pomognu da žetva bude uspešnija. Bolje je umesto u tu skalameriju uložiti pare u pročišćavanje i kopanje novih kanala za navodnjavanje. Hoće li ljudima život biti bolji, ako ne budu čekali na šalterima za izdavanje kojekakvih potvrda koje i tako vade jednom u 5 godina, ali zbog toga će stotine službenika na šalterima ostati bez posla. Država će morati socijalno da zbrine njih i njihove porodice i da im nađe drugi posao, ako nađe. Na jednoj strani ušteda, a ustvari mnogo veća šteta. Na Zapadu je urušen bankarski sistem i hiljade službenika ostalo je bez posla. Ali tamo je kvalitetno socijalno zbrinjavanje za razliku od Srbije. Kad Srbija reši druge egzistencijalne probleme može se govoriti o digitalizaciji. Otvaraju se IT odelenja da bi se školovali o narodnom trošku kadrovi za Nemačku, Austriju, Englesku, Ameriku... Sve se radi bez plana stihijski i kampanjski.
Dimitrije
То са школовањем о нашем трошку кадрова за друге се лако решава само ако има памети и воље код оних који одлучују. Лепо се пре почетка школовања (на буџету) потпише уговор о стипендирању и обавези да се одради или врате паре. Па то војска ради годинама. Ко буде примљен на академију потписује уговор по коме одрађује у дуплом трјању школовања или враћа паре. То раде и у Америци и многим другим земљама. Зашто не код нас? Али то сигурно неће одговарати татиним и маминим синовима који су пре завршетка школовања већ предодређени за одлазак. А та наша мала предузећа (информишите се колико је то запослених) поред свих других намета и глупости сад још треба да размишљају о дигитализацији. Ма они размишљају како да опстану поред којекаквих центара и агенција и намета по грбачи
Preporučujem 11
Mitar Mitrovic
Шта се добија дигитализацијом? Шта се добија школовањем ИТ стручњака? Шта се добија убрзавањем непотребно компликованих процедура које истискују новац пореских обвезника само да би се товио гломазни бирократски апарат који ништа не производи? Шта се добија увођењем нових технологија као замена аналогних, застарелих, неконкурентних? Јел стварно треба да се одговара на ова питања? Да ли сте рецимо свесни да сте без посла оставили неког јадног курира који је могао за неке новце да донесе Ваше писмо у редакцију, а Ви све дигитално, преко интернета. Иронија је да користите дигитализацију да се против исте борите. Иначе, кога би смо то требали да школујемо у овом тренутку? Јел треба и медицински факултет да замандалимо само зато што толико лекара емигрира? Или можда треба да укинемо школе јер сви школовани такође одлазе? Од чега долази толико новац за социјална давања на том западу ако не од напредних технологија, а што се тиче банкарског сектора на западу, њему ич не фали нити се ико буни.
Preporučujem 7
Огњен
Не знам зашто би то ико морао да објашњава предузећима. Ко није схватио до сад схватиће на тежи начин тако што ће му фирма пропасти. То је као објашњавати да је вода мокра.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja