nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:06

Pariz, London i Berlin biće okosnica evropskih vojnih snaga

Emanuel Makron preuzima inicijativu, uvodi Veliku Britaniju i Nemačku u Evropsku inicijativu za intervencije
Autor: Biljana Mitrinovićutorak, 26.06.2018. u 22:00
Емануел Макрон, Тереза Меј и Ангела Меркел (Принтскрин Јутјуб)

Ideja Emanuela Makrona, o kojoj je govorio nedugo pošto je postao predsednik Francuske, a pregovarao o njoj nekoliko meseci, sada je i zvanično obelodanjena. Francuska je u ponedeljak sa još osam država članica EU, uključujući i Veliku Britaniju, pokrenula Evropsku inicijativu za intervencije – novu vojnu snagu van okvira unije.

Na svečanom potpisivanju pisma o namerama u Luksemburgu bili su ministri odbrane Nemačke, Belgije, Velike Britanije, Danske, Estonije, Holandije, Španije i Portugalije. Kako je rekla francuska ministarka odbrane Florens Parli, ova grupa zemalja je ubeđena da Evropljani treba da budu „snažni, sposobni da uvek učine više i budu u stanju da zaštite sebe i svoj suverenitet”.

Makron je još u septembru izneo ideju o osnivanju Evropske inicijative za intervencije i nije naišao na veliko razumevanje ostalih članica.

Pogotovu što je EU u decembru postigla dogovor o odbrambenom paktu – Stalnoj strukturnoj saradnji (PESKO), koji obuhvata 25 članica EU, odnosno sve izuzev Velike Britanije, koja napušta uniju, Danske i Malte. Cilj ovog pakta je postepeno razvijanje vojnih snaga i oružja. Pri tome je i potpisivanju PESKO pakta prethodilo naporno usaglašavanje i pokušaji da se izbegne nazivanje ove grupe evropskom vojskom, a pogotovo ne intervencionističkom. Faktički, u okviru EU već postoji taktička grupa za intervencije, ali do sada nikada nije korišćena.

Posle višemesečnih pregovora Nemačka, koju Francuska želi u centru ove vojne sile, ipak je ušla u sastav Evropske interventne inicijative koja ima cilj da okupi „koaliciju voljnih vojnika spremnih da reaguju na krize u blizini granica Evrope bez NATO-a ili SAD”. Po izboru Donalda Trampa za predsednika učestao je pritisak na evropske partnere NATO-a da povećaju svoje vojne budžete. „Jer ako hoće da ih NATO brani, to treba i da plate”, poznati je Trampov stav.

U svojoj inicijativi za stvaranje evropskih interventnih snaga Makron je važno mesto predvideo za Veliku Britaniju, koja nije članica PESKO-a i na koju je Brisel prilično ljut i nastoji da obezbedi da u razdruživanju ne ostane „kratkih rukava”. S druge strane, London bi voleo da i posle izlaska iz EU bude uključen u neke projekte odbrane, želi da zadrži pristup bazi podataka EU, ugovore o naoružanju i razmenu obaveštajnih podataka.

Francuska sada preuzima inicijativu i sebe pozicionira kao centar evropskih interventnih snaga posle bregzita u martu iduće godine. Britanska vojska je, uz Francusku, najveća evropska vojska koja je spremna da interveniše u kriznim situacijama, dok se Nemačka posle Drugog svetskog rata uglavnom drži po strani kada su u pitanju vojne intervencije, iako je učestvovala u bombardovanju SR Jugoslavije.

Francuska je predvodila napade na Libiju 2011. godine i vojno intervenisala u Maliju 2012. godine, dok Nemačka, nasuprot spremnosti Francuza, Britanaca i Amerikanaca – nije učestvovala u vazdušnim napadima na Siriju u aprilu ove godine.

Sudeći prema zapadnim medijima, Francuska je i za Španiju predvidela značajnu ulogu u „svojoj” vojsci. Bila je pozvana i Italija, ali je dolazak na vlast vlade koja ne podržava aktuelnu briselsku politiku i sprovodi mere jačanja nacionalnog suvereniteta doveo do toga da poziv bude – ili povučen ili su odbijeni.

Britanski Rojters je naveo da je Berlin želeo Makronove snage u okviru PESKO-a (Francuska je prema zvaničnoj stranici ovog pakta i dalje članica), ali da je Pariz insistirao da bude izvan „opreznih” struktura PESKO-a koji su „na dugom štapu” i fokusirani na razvoj oružja i druge vojne opreme.

Nemački ministar inostranih poslova Hajko Mas je, sudeći prema ovoj agenciji, izrazio razumevanje za nestrpljivost Francuske zbog sporog donošenja odluka u EU, rekavši da Berlin želi da se u u budućnosti odluke u EU donose većinom glasova, a ne jednoglasno, jer to omogućava članicama da odluke blokiraju.

Francuska ministarka odbrane je rekla da inicijativa Pariza na neki način predstavlja odgovor na Trampov poziv da Evropa učini više u oblasti bezbednosti. Uprkos zabrinutosti oko potencijalnog preklapanja nadležnosti sa NATO-om, o čemu se naročito govorilo prilikom osnivanja PESKO-a, generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg, koji je takođe bio u Luksemburgu u ponedeljak, pozdravio je odluku o pokretanju Evropske inicijative za intervencije i ocenio da će ona pomoći modernizaciju evropskih vojski i učiniti ih mobilnijim. „Verujem da će ovo ojačati spremnost vojnih snaga, jer nam je potrebna visoka spremnost”, rekao je Stoltenberg na zajedničkom sastanku ministara odbrane i ministara inostranih poslova EU u Luksemburgu.

Ministri odbrane članica EU saglasili su se u ponedeljak sa pravilima tog pakta, koji će biti podržan i novim fondom sa nekoliko milijardi evra od 2021. godine. PESKO je osnovan na osnovu ugovora o produbljivanju saradnje između država članica EU koje su sposobne i spremni da to učine. Cilj je razvijanje zajedničke odbrambene sposobnosti EU, što bi uvećalo kapacitet EU kao međunarodnog bezbednosnog faktora, doprinelo zaštiti građana EU i optimizovalo troškove odbrane


Komentari13
007d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Neće ovo ispasti na dobro. Intervencije van okvira EU? Zvuči poznato?
Astrid
Englezi u tim snagama? To je propast i to sigurna. Na kraju ce usa i Rusija morati da zavedu red u evropi.
Пантелија
Немци би опет да звекећу оружјем. Само што ће овај пут уместо плавокосих аријеваца, њихове ударне снаге чинити тамнокоси асимиловани (да ли?) дошљаци.
Marina
Sve su to zemlje bivsi kolonizatori. Izgleda da nesto slicno opet imaju u planu i da se slicnom nadaju.
milan
Deluje tragikomicno da ce Pariz,London,Berlin biti okosnica evropskih vojnih snaga.. Oni su to i bili u Drugom Svetskom ratu samo sto se nisu nalazili na istoj strani. Berlin je par godina zestoko bombardovao London a Pariz je bio pregazen motorizovanim jedinicama i Hitlerovom pesadijom . Mozda su sklopili savez iz straha da se istorija ne ponovi...Sto se tice "intervencije" neka inervenisu kod sebe a druge ostave na miru. Uzor im je Amerika koja ima vojne snage za delovanje u drugim drzavama i one su zadnjh godina nanele veliko zlo mnogim zemljama koje su urusili i oterali narod u bedu i siromastvo..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja