ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 27.06.2018. u 22:00 Vladimir Vukasović

Bliski istok bira – ekonomija ili suverenitet

Turci, Iranci i Palestinci pred izborom sličnom onome na koji su stavljani Srbi devedesetih godina
Протест у Техерану због лошег привредног стања (Фото Бета/АП)

Usred slavlja zbog trijumfa na turskim izborima, uprkos vekovnom rivalstvu turskog i iranskog naroda, Redžep Tajip Erdogan mora da je s izvesnom nervozom držao jedno oko na protestima koji su u Iranu opet izbili zbog skoka inflacije i posrtanja tamošnje ekonomije pod međunarodnim pritiskom. Turska privreda načeta Erdoganovim sporovima sa susedima i silama poput SAD, donedavno i Rusije, uz bujanje inflacije kao najakutniji simptom, razlog je što je predsednik Turske prevremeno raspisao izbore kako se o njegovoj vlasti građani ne bi opredeljivali kad stanje možda postane još teže.

Uz Turke i Irance, Palestinci – još jedan narod od kojeg može zavisiti stabilnost Bliskog istoka, pa time i Evrope – upravo su, takođe stešnjeni između sopstvenih vladara i stranih sila, stavljeni pred izbor predstavljen kao sličan onome za koji su i Srbi devedesetih godina ubeđivani da ga moraju načiniti. To je izbor između ekonomskog boljitka i nacionalnog suvereniteta, koliko god ti pojmovi i u ovom slučaju bili mutni i podložni manipulacijama.

Turska valuta lira je samo ove godine izgubila oko petine svoje vrednosti. Nacionalni dug je nastavio da raste, u prvom redu onaj privatni. To bi tek uslovno bila olakšavajuća okolnost i u slučaju da on nije nastao tako što je država odobrila velike zajmove i garancije turskim kompanijama da bi one lakše dolazile do novca na stranom tržištu. Tako je, kao i uz pomoć grandioznih infrastrukturnih projekata od državnog novca, pumpan privredni rast do zavidnih ali – po mišljenju stručnjaka, doduše stranih – prilično veštačkih 7,4 odsto. Ako prezadužene privatne firme izgube tle pod nogama, zaljuljaće se cela Turska.

Sudeći po izjavama koje su zapadni i regionalni reporteri dobili od običnih Turaka, većina građana je prihvatila Erdoganove tvrdnje da je sve to posledica strane zavere, a ne prirodna reakcija investitora: stranih, koji zaobilaze Tursku zbog njenih unutrašnjih i spoljnih konflikata, i domaćih, koji iznose novac napolje, gde je bezbedniji, obarajući liru i otežavajući život siromašnima i srednjim slojevima. Građani su Erdoganu zasad poverovali da su se stranci urotili da spreče obnovu turske veličine na Bliskom istoku i u globalnim poslovima, što im on obećava. Za njega će sve biti u redu ako mu, uplašeni nesigurnošću privrede, leđa ne okrenu oni imućni krugovi koji ga, zbog ranijih uspeha, podržavaju mnogo više nego što on o tome priča, radije se pozivajući na svoju srodnost sa „malim čovekom”.

Zbog otvorenih sankcija, prevashodno američkih, Iran je već u nepovoljnijem ekonomskom položaju od Turske. Čak i nakon ukidanja dela embarga po potpisivanju nuklearnog sporazuma, Iran je ostao pod nekom vrstom spoljnog zida sankcija nalik onome kakvog se i Srbi sećaju. Sada Vašington, prema nezvaničnim saznanjima agencije AFP, traži od svih država da do novembra potpuno prestanu s uvozom nafte iz Irana.

U tom slučaju, biće još više previranja unutar te zemlje i pitanje je samo prema kome će se usmeriti gnev. Dosad je on uglavnom kuljao prema Amerikancima. Ali, na poslednjim protestima, koji nikako da se zaista smire još od početka godine, strani reporteri tvrde da su čuli i nemalo Iranaca kako traže od vlasti da se manu trošenja na vojno učvršćivanje u Siriji, Libanu, Iraku i drugde van granica, za šta se smatra da je stvar obezbeđenja opstanka nacije, i na pomoć Palestincima, što je pitanje koje se tretira kao opšteislamsko. Umesto toga, demonstranti navodno traže da se vlast posveti podršci socijalno ugroženima i krhkoj srednjoj klasi kod kuće. Tim Donalda Trampa više i ne krije da se nada tome da će oni koji ne mogu da izdrže dalje urušavanje ekonomije, to jest osnovnih životnih uslova, zarad velikih nacionalnih ambicija izazvati prevrat u Teheranu.

Na to podstiču i Palestince. Plan SAD, čiji detalji još nisu zvanični, izgleda da im neće pružiti zaokruženje državnosti kakvu su zamišljali, čemu su se usprotivile i palestinske vođe i pojedine bliskoistočne države. Zato se američki izaslanik Džared Kušner preko lokalnog lista „Al Kuds” obratio direktno Palestincima, stavljajući im u izglede prelivanje novca iz bogatijih država u regionu navodno spremnih da stanu iza plana Vašingtona. Uslovi za to, provučeni između redova, jesu da Palestinci raskrste sa svojim političarima i militantima koje se opiru projektu, kao i sa idejama koje su dosad imali o veličini svoje buduće države.

Ubeđenje da je njihov nacionalni projekat ispravan, međutim, predugo je već jedino što Palestinci imaju. U sličnom stanju duhova i Iranci izdržavaju decenijama, dok se Turci upravo uljuljkuju u opsadni mentalitet. Veći problemi kod bilo koga od njih vrlo brzo će se i u Evropi osetiti: migranti tu još mogu biti i tek početak priče.

Komentari4
3ed47
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mustafa Aga
U jednoj zajednici ako je srednja klasa brojna i jaka onda se moze govoriti o nekakvom suverenitetu i spremnosti da se brane nacionalni interesi (poput Zapadnih zemalja)...Ako zajednicu cine samo izuzetno bogati i izuzetno siromasni sa malim brojem izmedju njih...Onda nema nista od nacionalnih interesa...Ekstremno siromashni imaju samo jedan jedini interes...Kako preziveti sa svojim porodicama...
boris
Bez suvereniteta nema ekonomije. Pogledajte, Libiju, Irak, Siriju, pa onda recite "hop".
Леон Давидович
Какав утопијски поглед. Где су докази да неко бележи економски напредак ако испуни вољу Запада у погледу избора власти ? Бројни су примери да је стање обрнуто то јест уместо напретка стагнација економије.
Бранислав Станојловић
Треба и Србија да бира! Ја бирам суверенитет, а не 4ти Рајх!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja