BiH i Albanija pridružile su se juče Libiji i Tunisu, otvoreno odbacujući zamisao Brisela da „negde izvan EU” uspostavi sabirne centre za izbeglice, prenele su juče agencije uoči današnjeg ključnog samita lidera EU o reformi migrantske politike unije.
„Evropska komisija je odbila da finansira uspostavljanje centara za smeštaj ilegalnih migranata kod Velike Kladuše u BiH, jer smatra da je ta lokacija suviše blizu granice sa Hrvatskom, koja je članica unije, zbog strepnje da bi to mogao biti podsticaj migrantima”, upozorenje Dragana Mektića, ministra sigurnosti BiH, preneo je Tanjug.
„Neće se praviti izbeglički kampovi u BiH. Mi smo žrtva migrantske krize i trpimo njene posledice”, dodao je Mektić, optužujući EK da odbijanjem da finansira migrantski centar kod Velike Kladuše Brisel možda ima nameru da ih locira „dublje na teritoriji BiH”, gde bi se trajno zadržali.
I albanski premijer Edi Rama je juče odlučno odbacio pomisao da bi ta balkanska država mogla biti pogodna lokacija migrantskih centara, o kojima ovih dana uveliko debatuju EK, ali i UN agencija za izbeglice (UNHCR), kao i Međunarodna organizacija za migrante (IOM). Prema najavama iz Brisela, EU bi bila spremna da finansira „takve centre za iskrcavanje migranata”, posebno u severnoj Africi, dok bi upravu tih kampova preuzele UNHCR i IOM.
„Mi nikada nećemo prihvatiti takve izbegličke kampove EU”, poručio je albanski premijer Edi Rama za „Bild”. Po Ramininm rečima, osnivanje takvih sabirnih centara značilo bi „odbacivanje očajnih ljudi poput toksičnog otpada koji niko ne želi”. U međuvremenu, nemački dnevnik navodi da Albanija neće izgraditi izbegličke centre čak ni u zamenu za pristupanje EU, prenele su agencije.
Koliko juče, Vesko Damjanović, v. d. direktora Uprave policije Crne Gore, ocenio je da s „prilivom migranata može doći do povećanja krivičnih dela, poput krađa, razbojništava ili fizičkih napada”, javljaju agencije. Damjanović je istakao da iza odluke Podgorice da prihvati osnivanje migrantskih centara stoji namera da se ti ljudi drže „pod kontrolom, da se ne kreću baš slobodno, da budu kontrolisani, da se identifikuju, da se vidi odakle dolaze, gde su bili, jesu li učestvovali u raznim žarištima”.
Da li će lideri EU danas postići jedinstven dogovor o reformi migrantske politike i osnivanju izbegličkih centara „negde izvan EU”, potpuno je neizvesno. Visoki zvaničnici EU uveliko upozoravaju da od ishoda predstojećeg samita lidera uveliko zavisi i dalja sudbina „evropskog projekta”.
U međuvremenu, nemačka kancelarka Angela Merkel je u utorak posle podne nakon razgovora sa novim španskim premijerom Pedrom Sančezom ponovila da koliko danas u Briselu „Evropski savet neće doći do zajedničkog rešenja migrantske krize”. Merkelova je sa Sančezom debatovala o načinu da se zaustavi priliv migranata iz pravca severne Afrike, na tragu predloga Pariza i Madrida da se sabirni centri za izbeglice možda osnuju u španskim enklavama Seuta i Meljilja koje se graniče sa Marokom.
Nakon ugodne konverzacije sa Sančezom, Merkelova se politički sudarila sa predstavnicima koalicionog partnera CSU.
Četvoročasovni „veoma napeti razgovor” završen je u utorak duboko u noć bez ikakvog približavanja stavova prema daljoj sudbini određenih grupa migranata u Nemačkoj.
„Mi želimo da sa granica Nemačke, koliko od iduće sedmice, vraćamo sve tražioce azila koji su takve molbe podneli negde ranije unutar EU”, ponovio je Herst Zehofer, uticajni ministar unutrašnjih poslova Nemačke i bivši premijer Bavarske.
Da li je nemačka koaliciona vlada pred kolapsom, a zemlja pred novim izborima, ukoliko samit lidera EU ne iznedri jedinstveno rešenje – na čemu insistira CSU – ili bar donese mogućnost bilateralnih sporazuma Berlina sa pojedinim članicama o prihvatu nepoželjnih migranata?
Koliko juče, predsednik Unije obučenih radnika upozorio je na „nemerljivo teške socijalne i ekonomske posledice” ukoliko dođe do kolapsa nemačke vlade.
