nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:38

„Zelena” energija iz Banata

petak, 29.06.2018. u 08:00
Житна поља богомдана за ветропаркове (Фото Бета)

Kada vozom ili putem krenete iz Beograda ka Vršcu, negde u ataru sela Vladimirovci pa dalje do Alibunara uočićete mnoštvo vetrenjača. To nisu vetrenjače poput onih iz romana „Don Kihot”. U ovoj našoj priči reč je o modernim čeličnim grdosijama, čije će elise na visini od 178 metara pod naletima vetra proizvoditi megavate struje. Ovo je treći vetropark u Srbiji.

Srbija je vetrovito područje, a posebno je poznata košava. Pored Vojvodine, idealna mesta za postavljanje vetrogeneratora je potez Đerdapa, što potvrđuju iskustva i pejzaži susedne Rumunije, na obroncima Karpata, duž 110 kilometara Đerdapske klisure. Rumunija je snagu vetra za dobijanje električne energije počela da koriste mnogo pre nas, s obzirom na to da kao članica Evropske unije obilato koristi njene fondove za ove projekte.

Banatska kukuruzišta i žitna polja u okolini Alibunara su bogomdana za vetroparkove, iz kojih se dobijaju jeftiniji i ekološki znatno čistiji kilovati jer na ovim prostorima vetra uvek ima, pa i manji povetarac ovde pokreće moćne elise savremenih vetrenjača. Višegodišnji podaci kažu, na primer, da u Vršcu u toku godine ima više od 200 vetrovitih dana.

Najjači vetrovi su u periodu jeseni i zime, a košava ovde dostiže brzinu i do 120 kilometara na sat. Prvi vetropark u Srbiji je izgrađen u ataru Kule, novembra 2015. godine. Pogodne lokacije za vetroparkove su još Zlatibor, Kopaonik, Stara planina, Deli Jovan, Divčibare i druge planine.

Naša zemlja će zahvaljujući snazi vetra do 2020. dobiti još 500 megavata struje. Stručnjaci pak procenjuju da bi uz još veća ulaganja mogla da dobije duplo više „zelene” energije. Čiste da čistije ne može biti. Vetroparkovi ne zagađuju životnu sredinu, grade se uglavnom van naseljenih mesta, malog su gabarita u osnovi, pa ne oduzimaju puno od plodne vojvođanske ravnice.

Banaćani su navikli na metalne tornjeve i raznobojne elise savremenih vetrenjača. Neka se one što više okreću kao zlatnožute pogače suncokreta koji se u ovom delu Srbije gaji na velikim površinama. Zajedno su dobro društvo i za nas višestruko značajni. Neka ih samo bude više.

Božidar Petrović,

Beograd


Komentari1
3a249
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Freeman
Iako se slažem sa autorom, želeo bih da informišem čitaoce da ta energija, iako čista i iz obnovljivih izvora, nije sasvim bez uticaja na životnu sredinu. Elise ubijaju ptice i slepe miševe, a rad elisa nije toliko tih kao što bi neki pomislili. Zagađenje bukom utiče na ljude i njihov mentalno zdravlje. Svakako, ima više pozitivnih stvari nego jedna termoelektrana na ugalj. Još jedna činjenica, ova energija je itekako subvencionisana, što će građani itekako osetiti na svojim racunima od sledeće godine. Najveća korist je naravno onima koji su dali pare, a to su Investitori i Banke.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja