ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:54

Nišlije razvijaju veštačku inteligenciju

Sve rutinske poslove računar može da uradi mnogo bolje i brže od čoveka, kaže dr Marko Smiljanić, menadžer firme iz Niša koja je napravila prvi domaći softver za klasifikaciju malih oglasa
Autor: Milan Momčilovićčetvrtak, 28.06.2018. u 11:55
(Фото Пиксабеј)

Niš – Niška privreda je u informacionim tehnologijama i u drugim visokotehnološkim oblastima u procvatu. Stigle su generacije softverskih stručnjaka koje rade za najveće domaće i svetske kompanije i ostvaruju znatne prihode. Već postoji Niški klaster naprednih tehnologija (NiCAT) koji objedinjuje više od trideset visokotehnoloških preduzeća. Većina njih posluje s inostranstvom, i to uspešno.

Jedna od njih je i kompanija „Niri” koja već jedanaest godina posluje u oblasti veštačke inteligencije i napravila je prvi domaći softver za automatizovanu klasifikaciju malih oglasa koji primenjuje naš najpopularniji internet oglasnik „Kupujem-prodajem”.

Suština je da oglase više ne klasifikuje samo čovek već i inteligentan softver.

Time je znatno redukovan problem ručnog kontrolisanja ogromnog broja oglasa, kojim se osigurava da oglasi budu smešteni u tačne kategorije i grupe. Direktor i vlasnik „Nirija” dr Marko Smiljanić je jedno vreme radio kao asistent na Elektronskom fakultetu u Nišu, a zatim je otišao u Holandiju, gde je doktorirao. Mogao je da ostane tamo i da gradi svetsku karijeru, ali je odlučio da se vrati u rodni grad i posveti se razvoju četvrte industrijske revolucije. Njegova kompanija, koja ima dvadesetak zaposlenih, napravila je jednu od prvih praktičnih aplikacija veštačke inteligencije na domaćem tržištu.

Šta podrazumeva veštačka inteligencija? To je svaki računarski sistem koji simulira ljudski rezon, tzv. kognitivne sposobnosti čoveka. Danas neretko te sposobnosti čoveka mašina i prevazilazi. Smiljanić i njegovi saradnici su prvo krenuli s inteligentnom obradom teksta jer računar može da analizira tekst i da o tekstu ili njegovim delovima donosi „pametne” zaključke – da razume njihovo značenje i da na osnovu toga inicira akcije.

Za partnera u Holandiji napravili su softverski modul zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji čita oglase za posao i rezimee i u tim tekstovima razume šta poslodavac traži, a šta kandidat nudi.

– Proizvodnja softvera je složen proces u kojem učestvuje nekoliko vrsta IT stručnjaka. Mi smo se specijalizovali za „misleće module”, ali imamo ekspertizu i za izradu kompletnih rešenja. Plasman veštačke inteligencije u industriju je glavni pokretač takozvane četvrte industrijske revolucije čije ćemo efekte sve više viđati. Kada su kreativni poslovi u pitanju, čovek je još uvek sposobniji od računara. Ali sve rutinske poslove, bilo da je u pitanju analiza bilo sinteza, računar može da uradi mnogo bolje i brže od čoveka – objašnjava ovaj softverski stručnjak.

On tvrdi da veštačka inteligencija ulazi na velika vrata i da je opasno ako društvo ne prepozna promene koja ona donosi. Promene će biti dobre samo ako ih na vreme prepoznamo i blagovremeno uvedemo. Društvo ne sme da zažmuri nad činjenicom da će mnogo zadataka koje sada rade ljudi biti prepušteno mašinama. Čovek ostaje nezamenjiv, ali će morati da se prilagodi saradnji sa „pametnom” mašinom.

– Ovih dana, „Gugl” se pohvalio algoritmom koji razgovara s operaterom na drugoj strani i zakazuje mesto u restoranu, kod frizera i slično. Kad slušate taj razgovor, ne možete da znate ko je čovek, a ko je mašina. To je budućnost koja nas očekuje. Čovek će rešiti da mu treba nova frizura, a računar će mu zakazati termin kod frizera. To su nezaustavljivi trendovi. Kompanije koje ne budu na vreme prepoznale i upotrebile vrednost veštačke inteligencije rizikuju da uskoro izgube konkurentsku trku – uveren je Smiljanić.

On dodaje da napredak preduzeća u ovoj atraktivnoj oblasti podrazumeva stalno ulaganje u mlade ljude. Dr Marko Smiljanić neguje saradnju sa niškim fakultetima, odakle i dolaze ljudi koji žele da se bave ovom oblašću.


Komentari7
e701b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vidoje Markovic
Mozda bi bilo u boljem interesu Nislija da razvijaju prirodnu inteligenciju. Ali, ako to ne moze, i vestacka je nesto. Nasa je, pa makar i vestacka (kao i silikonke).
божидар голубовић
Nije cilj vestacke inteligencije da kopira ljude nego da ih uz pomoc algoritma dobro dresiraju.
Mika
Од 25. маја, када је у ЕУ ступио на снагу ГДПР закон (General Data Protection Regulation), аутоматско профилисанје запослених је строго забранјено. Казна може да буде до 4% годишнјих прихода фирме. Тако да, мало су закаснили са овим. Генерално, нови системи вештачке интелигенције јесу битни, али је сав маркетинг око те теме претеран и не баш реалистичан. Сваком ко је погледао Гуглову презентацију које се горе поминје је јасно да би човек сам могао да резервише ресторан или фризера за краће време него што би му требало да се ”расправи” са својим телефоном. А као бонус, Гугл (и ко зна ко коме Гугл продаје податке) не морају о томе ништа да знају.
Primus
ako vala, valja se...svako treba da razvija ono što je u deficitu ili što nedostaje..
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U tekstu g. Stanka Crnobrnje - "Da li petnaest miliona lajkova ima moć", koji je objavljen u "Politici" (Kulturni dodatak, 25.05.2018), pise i sledece: "Tehno-utopijsko viđenje sveta tvrdi da se munjevito približavamo trenutku u kome će veštačka inteligencija prevazići i nadjačati ljudsku inteligenciju. Tada će nastupiti potpuno novi vid postojanja, onaj koji prevazilazi ne samo biologiju već i moralnost. Futurista Rej Kurcvel opisuje digitalno prebacivanje neuroloških sadržaja pojedinaca u računarske memorije, što znači – dostizanje besmrtnosti. [...] ". Cini mi se da je ovo najenostavniji i najbrzi nacin prnosenosa prirodne u vestacku inteligenicije, pod usluvom da se prethodno resi najtezi deo problem - nacin tog prenosa. prenosa.
Мирослав Јовановић
Не брините, то се никад неће десити. Сто милијарди неурона чије се везе непрестано мијењају. Не постоји ништа што може све те везе да тренутачно одмјери и запише их негдје. Пусти снови. Као илустрацију навешћу да нису у стању да копирају ни стање мозга воћне мушице. Нити да схвате како ради.
Preporučujem 20

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja