četvrtak, 18.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

„Evrofer” tužio Evropsku komisiju zbog Srbije

Evropski proizvođači čelika od Evropskog suda pravde u Luksemburgu traže poništavanje odluke kojom našoj zemlji nisu uvedene antidamping mere
Autor: Anica Teleskovićčetvrtak, 28.06.2018. u 22:00
Прошле године производња је достигла 1,46 милиона (Фото А. Васиљевић)

Udruženje evropskih proizvođača čelika „Evrofer” pokrenulo je tužbu protiv Evropske komisije (EK) pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu zbog antidamping istrage koju je administracija u Briselu vodila protiv Srbije i još četiri zemlje koje nisu članice Evropske unije (EU).

Ovu informaciju potvrdio je juče za „Politiku” Šarl de Luzinjan, portparol „Evrofera”, čije sedište se nalazi u Briselu. Nezadovoljni činjenicom da našoj zemlji nisu uvedene carine na izvoz čelika, predstavnici „Evrofera” su još 29. decembra prošle godine tužili EK i od suda u Luksemburgu traže da poništi odluku iz oktobra prošle godine. Tom odlukom, Srbija nije kažnjena i nisu joj uvedene antidamping mere na izvoz čelika. Kako je De Luzinjan istakao u izjavi za „Politiku”, Evrofer sumnja da je administracija u Briselu napravila ozbiljne propuste tokom vođenja ove antidamping istrage.

– Informacija o tome da smo podneli tužbu je javno dostupna. Ali, ne mogu da vam kažem ništa više od toga, jer je sudski proces u toku i ne možemo da ga komentarišemo – rekao je De Luzinjan.

Kako može da se vidi na sajtu Evropskog suda u Luksemburgu, „Evrofer” u svom tužbenom zahtevu traži poništavanje odluke kojom Srbiji EK nije uvela kaznene mere.

Podsećanja radi, EK je u oktobru prošle godine odlučila da „Železara” u Smederevu, u vlasništvu kineske HBIS grupe, ranije „Hestil”, ne mora da plati nikakve penale na izvoz.

EK je tada uvela antidamping mere na čelik iz Brazila, Irana, Rusije i Ukrajine.

Upravo je po žalbi ovog udruženja zvanični Brisel, u julu 2016. godine, dakle samo mesec dana nakon što su Kinezi preuzeli smederevsku čeličanu, pokrenuo istragu protiv Srbije. To što je EK tokom istrage pokazala da prodaje čelika ispod cene iz Srbije nije zadovoljilo „Evrofer”, pa su evropski proizvođači čelika očigledno svoja prava pokušali da zaštite ne sudu.

Još kada je antidamping istraga završena, „Evrofer” je oštro kritikovao Brisel da je „kineskog Trojanskog konja time praktično pozvao na evropsko tržište i ostavio otvorena vrata damperima”.

– Za nas je neobjašnjivo da je Srbija, tokom postupka koji je EK vodila protiv pet zemalja, izuzeta od uvođenja antidamping carina, uprkos dokazima da je čelik prodavan ispod cene. Kao i dokazima da je industrija čelika u Evropskoj uniji zbog toga posledično pretrpela štetu – rekao je De Luzinjan nedavno za „Politiku”, ali nije naveo o kojim dokazima je reč.

Da bi se nekoj zemlji uvele carine, EK mora da dokaže tri stvari: da je dampinga bilo, da je evropska industrija pretrpela štetu i da postoji jasna uzročno-posledična veza između dampinške cene i štete koju je tržiše unije zbog toga pretrpelo.

Proizvodnja čelika u Srbiji prošle godine dostigla je 1,46 miliona tona, pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik.

To predstavlja povećanje od 24,6 u odnosu na prethodnu godinu kada je proizvodnja bila na nivou od 1,173 miliona tona. U prvih pet meseci ove godine proizvodnja čelika u Smederevu je dostigla 817.000 tona. U istom periodu prošle godine proizvodnja je iznosila 594.000 tona, pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik. To znači da je proizvoda u Smederevu u poređenju sa istim periodom prošle godine porasla 37 odsto.

Iz Srbije je u EU prošle godine izvezeno 774.000 tona. Prethodne 2016. godine izvoz je iznosio 580.000 tona.

Pre krize, odnosno 2008. godine smederevska čeličana, u EU izvezla je čak 1,13 miliona tona. U to vreme čeličana je bila u vlasništvu američkog „Ju-Es stila”. Ali taj rast izvoza nije smetao „Evroferu” niti je u to vreme pokrenuta istraga pod izgovorom da to ugrožava tamošnju čeličnu industriju.

Takođe, evropskim proizvođačima čelika nikada nije smetala „železara” u Smederevu dok je bila u državnom vlasništvu. Tek po dolasku Kineza, koji predstavljaju globalnu pretnju i zbog čijeg jeftinog čelika se radna mesta u čeličnoj industriji širom Evrope zatvaraju, Srbija se našla na tapetu „Evrofera”. Inače, kineski „Hestil” je četvrti najveći proizvođač čelika na svetu.

Sam rast izvoza i proizvodnje u našem slučaju ne mora nužno da znači da je dampinga bilo i da je Srbija prekršila pravila fer trgovine. Na kraju, EK je u istrazi koju je vodila i pokazala da čelik iz Smedereva nije prodavan ispod cene. Da ironija bude veća, naša proizvodnja čini samo 0,08 odsto udela u ukupnoj svetskoj proizvodnji čelika. Pitanje je kako tako mizeran udeo u globalnoj proizvodnji može da predstavlja pretnju za evropsku čeličnu industriju.

Evropske tarife neće uticati na Srbiju

Evropska unija bi mogla sredinom jula da uvede mere za ograničavanje uvoza čelika, izjavila je pre dva dana evropska komesarka za trgovinu Sesilija Malmstrem. Ove zaštitne mere neće uticati na Srbiju.

Kako za „Politiku” kaže Šarl de Luzinjan, portparol „Evrofera”, iz smederevske železare se čelik u EU izvozi po sistemu kvota, a ne tarifa.

– To znači da se eventualne nove mere EU, kao odgovor na američke tarife, neće odnositi na Srbiju. Ta kvota predstavlja količinu čelika koju vaša zemlja može da izveze u EU. Definisana je kao 100 odsto od prosečne vrednosti trogodišnjeg izvoza iz Srbije u EU. Tako da će, posle uvođenja novih tarifa, EU verovatno kontrolisati uvoz čelika iz Srbije, ali tarifa za vas neće biti, niti će izvoz iz vaše zemlje biti blokiran, ako se dogovorene kvote budu poštovale. Ukoliko izvoz iz „Železare Smederevo” ne bude veći od prosečnog nivoa izvoza u poslednje tri godine onda se mere neće odraziti na Srbiju – rekao je De Luzinjan.

EK je krajem marta započela istraživanje o mogućim „zaštitnim” merama, koje bi, kako je predviđeno, trebalo da traju do devet meseci.

„Ovo istraživanje će verovatno trajati do kraja godine pre nego što dobijemo celovitu sliku situacije”, rekla je Malmstremova na konferenciji za novinare, a prenosi Rojters. „Ozbiljno razmatramo uvođenje privremenih mera, rekla bih da bi sredinom jula moglo da bude nekih privremenih mera. Kakav će njihov model tačno biti još se razgovara”, navela je evropska komesarka.


Komentari5
fc6a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anabela
To je dobra prilika da se pronadjemo novo trziste jer ako trazimo, kucamo "otvorice se vrata", a i mi cemo smanjiti ekonomsku zavisnost od EU. Ima trziste na svetu za nas celik, pronadjimo ga.
Мома
А смета им када Трамп уводи царине.
dr Slobodan Devic
Ha, ha - zamislite samo sta bi bilo kada bi (ne daj Boze) postali deo Evropske Utopije ...
Стефан Стојановић
С напоменом да нисам економиста: шта би са слободном трговином?
MilanM
To je pitanje za predsednika SAD.
Preporučujem 3

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja